Iako još nema ni 30 godina, Aleksandar je vrlo optimističan u pogledu budućnosti, bez obzira na izuzetno lošu situaciju u kojoj se poljoprivreda i poljoprivrednici trenutno nalaze
Piše: D. Tufegdžić („Sremske novine“, dodatak „Mačva“)
Aleksandar Turudić iz Radenkovića bavi se poljoprivredom još od malih nogu, ljubav prema zemlji i životinjama kao i većini mladih koji se odluče da ostanu u selu na njega su preneli roditelji. Čim je dovoljno stasao čitavo imanje je preuzeo na sebe.
Trenutno Aleksandar obrađuje 15 hektara zemlje, od toga 2,5 hektara je u zakupu, dok je ostatak u vlasništvu njegovog oca, odnosno njegovo. Naredne godine ovaj mladi Radenkovac razmišljao da kupi još nekoliko hektara zemlje, odnosno da dođe na nekih 20 hektara, što će kaže, ukoliko ova godina bude dobra, prinosi onakvi kakvi se očekuju sasvim sigurno i uraditi. Na tih 20 hektara bi se verovatno, bar na neko vreme i zaustavio, odnosno fokusirao bi se na neke druge stvari koje su potrebne za jedno uspešno domaćinstvo.
– Za sada obrađujemo onoliko zemlje koliko to potrebe mog domaćinstva zahtevaju, odnosno onoliko koliko mogu. Lično, moje mišljenje je da sve preko 20 hektara u Mačvi u situaciji u kojoj smo sada, pretvara čoveka u malo je ružno reći, ali na neki način roba. Jer posla je previše, a zarade jako malo, počinje priču Aleksandar.
On kaže da na zemlji koju obrađuje gaji najviše kukuruz, zatim pšenicu, detelinu i suncokret što mu je trenutno dovoljno za potrebe stoke koju poseduje. Međutim, pored tih kultura jedan deo zemlje namenjen je uzgajanju povrća, pa tako što na otvorenom polju, što u plasetenicima gaji papriku, karfiol, kupus, paradajz, krastavac.
– Gledajući ovu godinu imao sam 16 bikova koje sam utovario u prvoj polovini januara ove godine, nekoliko dana zatim sam predao zahtev za subvencije koje mi još uvek nisu isplaćene. Zatim sam kupio novu turu teladi, tačnije njih 11, a u narednih dana planiram da kupim još toliko, pa da na svakih pola godine imam po jednu turu za prodaju, kaže Aleksandar i dodaje da u svojim oborima trenutno ima i 35 svinja, ali da bi do jeseni, najkasnije do proleća znatno povećao taj broj.
Prošle godine, priča mladi poljoprivrednik, počeo je izgradnju objekta za 120 tovljenika koji još uvek nije pustio u pogon, jer nije završen do kraja, mada se nada se da će taj posao završiti do kraja godine, ali opet naglašava da sve zavisi od toga kakva će ova godina biti.
Kao pretežno svi koji se bave poljoprivredom u Srbiji i Aleksandar je nezadovoljan odnosom države prema njima, subvencije kasne, otkupna cena poljoprivrednih proizvoda, kako stoke, tako i povrća je niska, nema kupaca, gorivo je izuzetno skupo.
– Država bi trebala da izađe svojim poljoprivrednicima u susret, tu pre svega mislim na isplatu subvencija koja uvek kasni i to prilično. Kada dođe vreme prolećne setve, te subvenciju su nam kao malo vode u pustinji, ali ni to malo ne dobijemo onda kada nam najviše znači. Što se tiče goriva, to je posebna priča, cena bi trebala da bude oko 100 dinara po litri, trenutna cena ne odgovara nikom, a poljoprivrednicima posebno, nastavlja Aleksandar.
Iako još još mlad i nema ni 30 godina, Aleksandar je vrlo optimističan u pogledu budućnosti bez obzira na izuzetno lošu situaciju u kojoj se poljoprivreda i poljoprivrednici trenutno nalaze.
– Uvek nekako želim da verujem da će biti bolje, za desetak godina vidim sebe na nekom, da kažem, „vrhu“, vidim sebe kao uspešnog, mladog i ispunjenog čoveka na selu, nekog ko se bavi poljoprivredom i ko može da živi od svog rada, ali da živi, ne da preživljava i da ne ispušta kalkulator iz ruku računajući kako da izgura svaki naredni mesec, kaže Aleksandar.
O mladima na selu ne želi puno ni da priča, jer kaže jako ih je malo, u Radenkoviću svega njih nekolicina je odlučila da ostane i da se bavi poljoprivredom.
U svom poslu ovaj mladi Radenkovac nije usamljen, roditelji su tu kao ispomoć, a isto tako i mlađi brat koji ima stalan posao u jednoj fabrici u Sremskoj Mitrovici.
– Vremena slobodnog uvek mogu za sebe da nađem, nikada ga nemam na pretek, ali snalazim se. Radi se jako puno, svih 365 dana u godini, ali to je zato što se bavim i povrćem. Da nema toga bilo bi dosta drugačije, priča dalje Radenkovac i objašnjava da nije sve samo u fizičkom poslu, nego da dosta treba i da se uči, te da mu je internet glavni izvor informacija, ali i razni seminari i stručna predavanja koja prati kada god mu se za tako nešto ukaže prlika.
– Stalno sam na internetu, konstantno radim na sebi, u današnje vreme čovek ne sme sebi dopustiti da ne nadograđuje svoje znanje čime god da se bavi, kaže Aleksandar i dodaje da mu je žao što gleda kako se ne samo njegovo, nego i sela u okolini polako gase, ali napominje da je svestan da će na selu ostati smo onaj ko sebe i svoju budućnosti tu vidi i ko selo zaista voli.
