Svoju kolekciju Slobodan Stanojčev povećava isključivo kupovinom jeftinih starih satova na pijaci koje ne plaća skuplje od 200 dinara
Penzioner Slobodan Stanojčev iz Sremske Mitrovice ima neobičan hobi: pravi kolekciju od starih satova koje kupuje na pijaci. Kako kaže, ne mari za marku i model, važno je da nisu skupi, a do sada je za četiri godine, koliko se bavi ovim hobijem, prikupio oko 130 satova.
Kada je 1999. godine završio karijeru mašinovođe i otišao u penziju, Slobodan Stanojčev zvani Zumbul iz Sremske Mitrovice vario je i zidao, popravljao automobile i bicikle, a kada je i bolest stigla, posvetio se isključivo sakupljanju starih satova. Nije važno mu da li su stoni, zidni, ručni, kakvog su oblika, marke i modela.
Sada ima jedan lepo uređen kutak u dvorišnom delu jedne kuće u sremskomitrovačkoj Ulici Vladimira Matijevića gde uživa okružen tačnim vremenom. Iako je zaljubljenik u mehaniku i satove, ne popravlja ih, osim zidnih za koje kažu da su najjednostavniji.
– Satovi koji mi se dopadnu, privuku me najpre izgledom. Uglavnom kupujem na pijaci i plaćam ih od 50 do 100 ili 200 dinara. Kad je skuplji, onda se cenkama i dobijem neki dinar jeftinije. Jedino mi je ovaj „citizen“ bio nešto skuplji – platio sam ga 250 dinara. Kad sam odmakao, vidim da kazaljke šetaju po njemu. Odem kod sajdžije, on pogleda, kaže da dođem za sat vremena i naplati mi 500 dinara. Taj sat me izašao 750 dinara – priča nam 74-godišnji Slobodan i dodaje da mu nije cilj da sakuplja samo jednu marku satova. Kupuje sve što je zanimljivog izgleda i nije skupo, nisu važne dimenzije, ni oblik. Najneobičniji satovi koje poseduje, uz drveni sat na ruci, su satovi u obliku patike i privezaka za ključeve, mada ima i satova koji istovremenu pokazuju vreme, vlažnost vazduha i temperaturu.
Jednom rečju, Slobodan u svojoj kolekciji ima sve vrste satova: ručne, zidne, stone, džepne satove..
– Nije mi cilj da dostignem neku brojku satova, da ih imam 400 ili 500, već samo da mi se sat svidi. Imam i klasičnih, na navijanje, ali njih retko kupujem. Nisam skupljao te „obične“ satove na navijanje, ali ću početi i njih da prikupljam pa makar i ne radili. Samo ću ih slagati na police – kaže Slobodan.
Priča nam da je 20 godina bio mašinovođa i da mu je zato poseban drag jedan sat kružnog oblika koji ima kanale u sebi, a u kanalima je lokomotiva. Kad sat zazvoni, lokomotiva se kreće i svira.
Slobodan je završio Poljoprivredno-mašinsku školu i počeo je da radi 1962. godine u Sremskoj Rači. Posle dve godine otišao je u armiju, a na železnici se zaposlio 1967. godine i tu je zaradio penziju.
Kako je njegovo školovanje bilo vezano za mehaniku, uvek je imao i dosta alata jer je, sve dok je zdravlje dozvoljavalo, popravljao automobile, radio limariju na kolima, popravljao traktore i bicikle, pravio auto prikolice… Zanimljivo je da satove nikada nije popravljao, nit to zna da radi. Kaže da samo zidni satovi nisu problematični i da su jednostavni za popravke, sve drugo ne majstoriše.
Slobodan zbog zdravlja sada ne sme da se napreže i tek ponekad dođe u radionicu da nešto sitno uradi, a najviše više provodi kraj satova u svom kutku u bivšoj radionici.
