Uoči Savindana, sanjala sam Svetog Savu koji mi je u tom snu rekao nešto o meni lično i pokazao mi je nešto zbog čega sam shvatila da ja ovu knjigu moram da napišem. Naravno, ta knjiga je nastala i napisana ne zbog Svetog Save, nego zbog nas, kaže spisateljica Ljiljana Habjanović Đurović
Razgovarao: Miroslav Ninković
Udruženje „Vorki tim“ Ruma i SPCO Ruma – Hram silaska Svetog Duha na apostole, nedavno su, u Velikom holu rumskog Kulturnog centra, organizovali prikazivanje dokumentarnog filma „Gora Preobraženja“. Bila je to prilika da se Rumljani ponovo sretnu sa jednom od najpopularnijih srpskih spisateljica Ljiljanom Habjanović Đurović, ali i njenim sinom rediteljem Hadži Aleksandarom Đurovićem.
Književnica je do sada objavila 13 romana i priredila tri antologije duhovne poezije. Od objavljivanja romana „Ženski rodoslov“, 1996. godine, Ljiljana Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvara na srpskom jeziku, a njene knjige prodate su u tiražu od preko milion primeraka. Na osnovu svog romana, „Gora Preobraženja“, napisala je scenario za film u kome se pojavljuje i u ulozi naratora. Film je sniman na autentičnim mestima vezanim za život Svetog Save, poput Rasa, Deževa, Petrove Crkve, Hilandara, Studenice, Žiče, Mileševa, Vračara.
Govoreći za „Sremske novine“ najpre o svom duhovnom ciklusu, spisateljica kaže da Duh diše gde hoće a glas njegov se čuje iako se ne zna odakle dolazi, ni kuda ide.
– Mislim da su sve dobre stvari nadahnute Duhom Svetim , pa tako i moje knjige koje pripadaju duhovnom ciklusu. To su romani „Petkana“, „Igra anđela“, „Svih žalosnih radost“, „Zapis duše“, „Voda iz kamena“, „Sjaj u oku zvezde“ , „Gora Preobraženja“, pa i moja najnovija knjiga „Onda je došla dobra vila“. Time što mi je dato da pišem te knjige, ja sam dobila veliku milost od Boga. Dobila sam je sigurno Božjom dobrotom i bez svoje zaluge, i ostaje mi samo da tu veliku milost opravdam. Sa druge strane sama knjiga o Svetom Savi nastala je posle jednog mog sna. Naime, baš uoči Savindana, sanjala sam Svetog Savu koji mi je u tom snu rekao nešto o meni lično i pokazao mi je nešto zbog čega sam shavtila da ja ovu knjigu moram da napišem. Naravno, ta knjiga je nastala i napisana ne zbog Svetog Save, nego zbog nas. Tri godine sam je pisala i završila je na Preobraženje 2015. godine.
Kako ste došli na ideju da se knjiga pretoči u jedan dokumentarno-igrani film ?
– Film je jedan jako moćan medij koji je dostupan i pristupačan velikom brouj ljudi, i moj sin koji je filmski reditelj i ja, odlučili smo se na takav jedan korak. Film smo ustupili svim televizijama u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, koje su želele da ga prikažu. Ustupili smo ga besplatno sa mogućnošću neograničenog broja emitovanja. Mislim da uvek treba što više i na sve moguće načine govoriti o Svetom Savi, jer je on najveće blago koje je Bog podario srpskom narodu. Meni se čini da mi apsolutno nismo svesni značaja i veličine njegove ličnosti. Nismo svesni ni značaja koji je imao ne samo za stvaranje Srpske crkve i države, nego i Savinog opredelenja da Srbiju smesti u pravoslavnu vaseljenu, što je odlučilo našu istoriju, sadašnje vreme koje živimo i našu budućnost.
Imate li utisak da, nakon vaših brojnih književnih večeri i susreta sa čitalačkom publikom, raste interesovanje i potreba, pogotovo kod mladih ljudi, za pronicanje u suštinu pravoslavne vere i duhovnu tradiciju?
– Na moju veliku radost među onima koji čitaju i kupuju moje knjige, ima dosta mladih. To mi je veoma bitno i uvek kada vidim te mlade ljude, ja nekako verujem da Srbija ima budućnost. Drago mi je šta mladi čitaju moje knjige. Najlepše mi je kada mi priđe mladi par i kaže da su odlučili da žive zajedno i da prva stvar koju žele da unesu u svoj dom jeste moja knjiga. Obično to bude roman „Igra anđela“, jer se ljudima sviđa ta priča o ljubavi kneginje Milice i kneza Lazara. Zista, ništa lepše za jednog pisca od takvih događaja ne postoji.
Srdačan, komunikativan i otvoren prema publici koja je došla da pogleda film „Gora Preobraženja“, bio je i mladi reditelj Hadži Aleksandar Đurović, koga su Rumljani dočekali i ispratili aplauzima.
Koliko je rad na filmu koji treba da iznese i prikaže sliku života jednog od najznačajnih ljudi u istoriji srpske duhovnosti i kulture uopšte, Svetom Savi, bio inspirativan i ujedno težak?
– Ovo je prvi projekat na kome zvanično sarađujemo moja majka i ja po nekoj njenoj knjizi i zaista je to jedno divno iskustvo. Najpre sva ta mesta koja smo obišli i sve što smo mogli da vidimo, gde su nas pustili sa blagoslovom vladika. Imao sam i osećaj velike odgovornosti dok smo ovaj film snimali, ali kada se sve završilo i kada je usledila reakcija publike, osetio sam veliko zaovoljstvo saznanjem da sam uspeo da doprinesem očuvanju lika i dela Svetoga Save, dajući šansu onima koji malo znaju o svemu, da prošire svoja saznanja i vidike.
Da li je upravo dokumentarni film forma koja vas najviše intrigira i ispunjava?
– Završio sam Akademiju umetnosti u Beogradu na odseku filmske i televizijske režije. Tokom studija celu jednu godinu smo izučavali dokumentarni film, te sam ja i tokom školovanja snimio više kratkometražnih filmova, a iza sebe sada imam i dva dugometražna dokumentarna filma. Prosto film je film. Ako neko ima dobru ideju u svakom žanru može da se pronađe, a posebno kada je nešto ovakvog inspirativnog i edukativnog karaktera. Ovo je mešavino dokumentarno-igranog filma kojisam radio sa uživanjem i bez poteškoća.
Kakve su reči kritike stigle od strane nekadašnjih profesora, kolega, i javnosti uopšte?
– Reakcije su baš pozitivne i drago mi je zbog toga. Možda mi je do sada najdraža projekcija bila ona kada smo film prikazali na Bogoslovskom fakultetu, nakon koje su mladi studenti tražili da im ostavimo kopiju filma kako bi u okviru svoje filmske sekcije koju su pokrenuli, mogli da ovaj film prikazuju. To mi je nekako najveći kompliment.
