Sećanje na izbore u Kraljevini SHS – da li se šta promenilo? – Poslanik Dačić je otišao ljut i nije ispunio obećanje za put od Radenkovića do Bogatića. Ni drugi nisu to učinili ni posle 90 godina
(Iz knjige „Muzej duša. ljudi iz Radenkovića“, Miomir Filipović Fića, „Zavičaj“ 2013.)
Mačvani su vazda izbore doživljavali kao neku vrstu viteškog nadmetanja, a ne biranjem onoga koji je najsposobniji da bi nešto mogao, bar za selo da uradi, ako ne može za narod i državu. U toj borbi gledalo se da bude malo i komendije ne bi li se nasmejali. Pored pobede treba poraženog i ismejati. Bilo je to duši milo, čak i onima koji su glasali za poraženog, jer kad je podvala nekom učinjena, ona se zadovoljnije prihvati od dobrog dela. Posebno je to bilo u ranijim vremenima kad nije bilo struje koja pokreće svu moguću tehniku današnjice. Danas su zabave raznovrsnije i mogu se videti na televiziji iz celog sveta. Pokušavam da rečima slikam ono što sam slušao od starijih u prošlosti.
Izbori na svim nivoima vlasti u novostvorenoj državi Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Glavni poslanički kandidat u Mačvi je Milan Dačić, učitelj iz Prnjavora,rodom iz Velike Drenove, kod Trstenika, odakle su slavni srpski pisac Dobrica Ćosić i znameniti patrijarh German Đorić. Dačić je kao mlad učitelj došao u Mačvu i zasnovao porodicu. Zavoleo je Mačvane i oni njega. Posebno je bio ažuran u obnavljanju sela Prnjavora od strahota koje je doživeo tokom Prvog svetskog rata, o čemu je napisao knjigu slavni američki novinar Džon Rid. U Prnjavoru je podignuta spomen-kosturnica za više od šest stot- ina nastradalih meštana, a zatim obnovljena škola i pokrenuto zadrugarstvo u celoj Mačvi. U predizbornoj aktivnosti, učitelj Dačić je držao govore srceparajućeg sadržaja. Bio je kandidat Pašićevih radikala. Stigao je jednog prazničnog dana i u Radenković i tu održao govor, koji se i danas prepričava u Mačvi. Između ostalog, Dačića je slušalo nekoliko stotina Radenkovaca. Na šor su, pored muškaraca sa pravom glasa, izašle i žene i deca. Ugledavši masu naroda pred sobom, radosni Dačić se popeo na astal i počeo:
Radenkoviću, košuljo moja od najbolje svile. Nema te košulje na svetu koja može prionuti na ove moje grudi kao vi, moji Radenkovci…
Oni koji su ga pratili iz sela i stranke, na svako Dačićevo obraćanje narodu povišenim glasom, vikali su:
– Živeo poslanik Dačić ! Na šta je narod uzvrćao: „Živeo“!
Bilo je tu obećanja i takvih koja se ni pomoću trikova ne bi mogli ispuniti. Ali, narod je samo zapamti da je poslanik obećao izgradnju tvrdog puta sa kockom od Radenkovića do Bogatića. Upravo onakav kakv je bio od Bogatića do Šapca. Veseo narod se razišao i tvrdo odlučio da glasa Dačića za poslanika. Domaćini, seoski radikali,ponudiše Dačića da ide u seosku kafanu kod braće Vićentić na pečenje, ali on to odbi i reče im da će sigurno doći posle izbora, jer je uveren u pobedu.
Izbori su prošli. Radenkovci izašli što god ih je bilo na listi sa pravom glasa. Dačić ubedljivo dobio. Nigde u vasceloj Mačvi nije imao takav procenat dobijenih glasova. Dojavljeno mu je iste večeri kad se glasanje završilo. Išlo se na konjima u Prnjavor da se s`opšti radosna vest. Bio je i Dačić oduševljen.
Radenkovački radikali prave prijem za poslanika Dačića. Sprema se velika gozba u Staroj mijani, kafani braće Vićentića, na samoj krivini starog centra sela. U kafanskom prostoru gore karbitne lampe. Sija k’o u po bela dana. Nazime i kisela gužvara u poljskoj vuruni pečeni. Poslanik Dačić ne voli jagnjetinu, a ovčetinu još manje. Vina i rakije da se podavi pola sela. Veseli radikali. Veselo i selo.
Gost im je poslanik. Ali, ne miruju oni u selu koji čitavog života samo smišljaju sprdnje i da se narod smeje. Ostala im, kažu, navika loša od kneza Miloša. U kafanskoj sali nema kud šivatka da padne sa tavana na pod. Naroda ko lista na gori. Muzika ciganska iz Drenovca. Ciči violina, drma tambura, odzvanja begeš, a dairi zveče. Spremanje jela i pića povereno je starom majstoru Živku Kasapinu.
U neko doba, kad se u kafani sve drma od muzike i pića, sa sporedne strane u spremaći prostor kafanske kuhinje upadoše Vasi Kasapinu seoski šereti Đavko Đukin i Stanimir Lukin. Mladi i pomamni na sprdnju i šegu, ali ovog puta behu ozbiljni i ubedljivi. Kako uletiše, odmah Vasu upitaše gotovo u jedan glas:
Kak’a ti je ono rakija? Od koga je kupi, nesrećniče! Poslanik se žali, sunce ti krvavo!
Sav uplašen Vasa reče:
– Pa, od Milosava Apiskule! Ko velim, tu mi je pod nosom, da ne idem po selu…
– Kak’ i Milosav, čoveče! On pravi rakiju od ljute paprike! ‘Oćeš da se otruje poslanik?! – ponovo će ova dvojica.
– Šta ću sad, jadan ti sam! – nađe se u muci Vasa.
– Ništa! – mirno će Đavko. Idi brzo kod Paje Marketinog i od njega uzmi rakiju. On je pošten čovek. A i radikal je! Ovaj Milosav, ko zna za koga je glasao… Mi ćemo čuvati pečenje dok ne dođeš.
Ko vetar izlete Vasa i ode na drugi kraj sela da donese balon prave rakije. Za to vreme Đavko i Stanimir iz pleha pokrivenog belim čaršavom vade nazime, a pripremljenog pečenog ovan sa rogovima donose i meću u pleh. Vasa se vraća sav zadihan, noseći balon rakije, zahvaljujući ovoj dvojici što su mu pomogli da ne ostane sramotan pred poslanikom.
Došlo vreme da se večara. Treba pred poslanika izneti pokriven pleh sa belim čaršavom ispod kojeg je pečeno nazime. Pleh iznose dva istaknuta seoska radikala Puran i Dikan. Muzika daje ritam koračanja ove dvojice sa jednog kraja na drugi kraj kafane,gde sedi poslanik Dačić. Pljeskanje rukama samo što ne pogasi lampe. Sleže se galama. Pleh sa pokrivenim pečenjem je na astalu pred poslanikom Dačićem. Uzbuđen čovek, tolikom čašću, ne zna kao da zahvali, samo reče:
– Rekoh ja vam onomad da ste vi Radenkovci moja košulja od najbolje svile….. – podiže čaršav i odjednom na njegovom licu užasna grimasa zbog prizora koji je video: ovan pečen sa rogovima, bože me prosti, ko živ gleda u poslanika Dačića, koji munjevito baci čaršav i naglo se okrenu i izađe iz kafane.
Nasta pometnja, psovanja i izvinjenja. Ništa nije pomoglo. Neki ‘tedoše Vasu Kasapina linčovati. Drugi ga brane, jer su očima svojim gledali kad je čovek pekao nazime, a ne ovna. To je neka podvala. A, kako, niko ne zna da objasni. Uglavnom poslanik Dačić je otišao ljut i nije ispunio obećanje za put od Radenkovića do Bogatića. Nisu ni drugi to učinili ni posle 90 godina.
