Isto leto, visoke temperature i nedostatak padavina, a potpuno različita slika na sremskim njivama, u voćnjacima, vinogradima i baštama. Ovogodišnja suša još jednom je pokazala koliko posledice vremenskih prilika zavise od kulture, lokaliteta i uslova proizvodnje. Dok ratari na pojedinim parcelama već sabiraju velike gubitke i procenjuju da bi prinos kukuruza mogao biti gotovo prepolovljen, deo voćara beleži izuzetno dobar rod. Suncokret i stariji vinogradi za sada lakše podnose nedostatak vlage, dok kod povrtara opstanak proizvodnje u velikoj meri zavisi od redovnog zalivanja. Ovogodišnji rod zato nema jedno lice, od punog voćnjaka do njive na kojoj je nalivanje zrna zaustavljeno, razlike su velike, a konačan bilans za pojedine kulture tek predstoji.
Situacija sa jarim kulturama na području koje pokriva Poljoprivredna stručna služba Sremska Mitrovica prilično je različita i zavisi od lokaliteta, pre svega zbog neravnomernog rasporeda padavina tokom juna. Prema rečima Marka Đuričića, stručnog saradnika u ovoj službi, najlošije stanje je na području pazovačke opštine, dok je u šidskoj situacija nešto povoljnija. Na području mitrovačke opštine usevi su se, dosta dobro držali sve do sredine jula, ali se i tu stanje u međuvremenu drastično pogoršalo.
-Talas visokih temperatura bez padavina isušuje i iscrpljuje biljke do te mere da su rezerve vlage koje su imale sada praktično potrošene. Zbog toga se one ubrzano suše i sazrevaju. Procenjujem da bi prinos kukuruza na našem području mogao da podbaci između 40 i 50 odsto. Na potezu od Laćarka ka Čalmi kukuruz je, recimo, do pre dvadesetak dana bio solidan, dok se sada već vidi da su klipovi sveli i da je zaustavljeno nalivanje zrna. Biljke se još koliko-toliko održavaju u životu, evidentno je da ubrzano propadaju, tako da će podbačaj biti veliki – kaže Đuričić.
Kada je reč o soji, još je teško preciznije proceniti koliki će biti gubici. Biljke su i dalje zelene, ali kod mahuna koje su već formirane problem predstavlja nalivanje zrna, zbog čega se i kod ove kulture očekuje ozbiljan pad prinosa.
Najmanje posledice suše, prema dosadašnjem stanju na terenu, trebalo bi da pretrpi suncokret. Njegov osovinski dubokohodan koren omogućava biljci da dopre do rezervi vlage u dubljim slojevima zemljišta, pa se usevi znatno bolje održavaju.
-Suncokret polako počinje da sazreva, a ima i parcela na kojima je žetva već počela, što pokazuje da je na tim mestima nedostatak padavina bio izraženiji. Verujem da će prosečan podbačaj prinosa biti oko 20 odsto – navodi Đuričić.
Padavine u ovom trenutku, smatra on, više ne bi mogle značajnije da poprave stanje većine jarih kultura. Određene koristi mogle bi da imaju šećerna repa i, u manjoj meri, soja na parcelama na kojima su zrna već formirana, a biljke se još nisu osušile.
-Kod kukuruza su male šanse da bi kiša sada mogla nešto značajnije da promeni, dok bi kod suncokreta mogla čak i da napravi problem. Povećana vlažnost na glavicama mogla bi da doprinese pojavi bolesti – zaključuje Đuričić.
Suša uzela danak u severnoj Mačvi
Ovogodišnja ratarska sezona u severnoj Mačvi donela je potpuno različite rezultate u zavisnosti od kulture. Dok su pšenica i ječam dali dobre prinose, dugotrajni nedostatak padavina i visoke temperature ostavili su ozbiljne posledice na prolećnim usevima. Najteže stanje je kod kukuruza, ali su značajno pogođeni i soja i suncokret.
Razlika između strnih žita i kultura čija vegetacija traje tokom letnjih meseci ove godine posebno je došla do izražaja. Pšenica i ječam završili su najveći deo razvoja pre nego što su posledice letnje suše postale najizraženije, dok su kukuruz, soja i suncokret bili izloženi visokim temperaturama i nedostatku vlage u važnim fazama vegetacije.
Prema rečima našeg sagovornika, prinosi prolećnih kultura na pojedinim parcelama više su nego prepolovljeni, a stanje se razlikuje od njive do njive.
-Pšenica i ječam dali su dobre rezultate, za razliku od kukuruza, soje i suncokreta, gde su prinosi, u zavisnosti od parcele, negde i više nego prepolovljeni. Kukuruza definitivno nema – kaže mačvanski ratar.
Upravo je kukuruz pretrpeo najveće posledice nedostatka padavina. Na njivama na kojima se više ne može očekivati zadovoljavajući rod, poljoprivrednici pokušavaju da iskoriste biljnu masu za silažu i na taj način bar delimično ublaže gubitke.
-Poljoprivrednici pokušavaju da maksimalno iskoriste kukuruz tako što ga siliraju, ali ako nema roda, to je kao salata bez pečenja – slikovito opisuje stanje na njivama.
Posledice suše, međutim, nisu iste na svim parcelama. Količina i raspored padavina, karakteristike zemljišta, primenjene agrotehničke mere, ali i izbor sorte ili hibrida mogu uticati na to koliko će određeni usev uspeti da izdrži duži period bez kiše. Zbog toga se i na relativno malom području mogu videti značajne razlike u stanju biljaka i očekivanom prinosu.
Iako se suncokret smatra kulturom koja nešto bolje podnosi nedostatak vlage, posledice ovogodišnjih vremenskih prilika vidljive su i na njemu. Optimalno vreme za žetvu još nije nastupilo, ali su ratari na pojedinim parcelama već počeli skidanje suncokreta. U uobičajenim uslovima taj posao usledio bi za petnaestak do dvadeset dana, dok bi soja na red došla za oko mesec dana.
Raniji ulazak u njive pokazuje koliko su visoke temperature i nedostatak padavina uticali na ovogodišnju vegetaciju. I pre nego što žetva ovih kultura bude završena, prema proceni našeg sagovornika, jasno je da će rezultati biti znatno slabiji i da ratare očekuje teška godina.
Ovogodišnja situacija ponovo je otvorila i pitanje prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama, koje proizvođačima donose sve više neizvesnosti. Osim izbora sorti i hibrida koji mogu bolje da podnesu nepovoljne vremenske uslove, sve veći značaj imaju pravilna smena useva i način obrade zemljišta kojim se raspoloživa vlaga što duže zadržava.
-Poljoprivrednici moraju da pronađu način da se bore sa klimatskim promenama, koje su sve izraženije. Jedan od načina je da stalno menjaju kulture, odnosno da istu kulturu ne seju duže od dve godine na istoj zemlji – ističe Mačvanin.
Plodored, izbor odgovarajućeg semena i prilagođavanje agrotehničkih mera vremenskim uslovima tako postaju sve važniji deo ratarske proizvodnje. Poseban izazov predstavlja činjenica da proizvođači na vremenske prilike ne mogu da utiču, zbog čega se mogućnosti za smanjenje rizika pre svega traže u onome što se može promeniti na samoj njivi.
Rod obilan, posledice tek dolaze
Ovogodišnja suša sremskim voćarima nije donela manji rod. Naprotiv, u nekim voćnjacima voće je rodilo bolje nego prošle godine, pa su domaćini zadovoljni količinom plodova. Ipak, dugotrajan nedostatak padavina i visoke temperature ostavljaju pitanje kakve će posledice ovakvi vremenski uslovi imati na stabla i narednu sezonu.
Jedan od voćara koji godinama svoje proizvode prodaje na zelenoj pijaci u Sremskoj Mitrovici kaže da je ovogodišnji rod njegovog voća bio izvanredan, čak najbolji koji pamti. Ipak, upravo ga taj veliki rod, u kombinaciji sa sušom, brine kada razmišlja o narednoj sezoni. Objašnjava da je stablo ove godine dalo maksimum, ali da je zbog nedostatka vode istovremeno iscrpljeno.
-Rod je bio nikad bolji, ali velika suša je iscrpila stablo, naročito njegov koren. Stablo je ove godine dalo maksimalan rod, ali su koreni ostali iscrpljeni i zato mislim da će naredne godine ta stabla manje roditi. Kad je velika suša, stablo nema dovoljno vode da se oporavi i pripremi za sledeću sezonu – objašnjava ovaj voćar.
I stručna objašnjenja ukazuju na to da posledice suše kod višegodišnjih voćaka ne moraju uvek biti vidljive iste godine. Nedostatak vode predstavlja veliki fiziološki stres za biljku, a može da utiče na razvoj korenovog sistema, stvaranje rezervnih materija i formiranje cvetnih pupoljaka koji će biti važni za narednu berbu. Zato se posle sušne godine ne gleda samo količina voća koja je ubrana, već i stanje samog stabla. Upravo zbog toga voćari već sada razmišljaju o tome kako će voćnjaci izgledati sledećeg proleća.
Ljiljana Radivojšić iz Bačinaca, koja u svom domaćinstvu ima oko sto stabala voća, kaže da je ove godine zadovoljnija rodom nego prošle. Period suše posebno je dobro ponela šljiva, a bolji rod nego lane dao je i vinograd. Njeno imanje nalazi se u brdskom delu, a voćnjak je iza vinograda.
-Mi ovde u planini imamo prvo šljive, pa vinograd, a onda iza vinograda voćnjak. Ova godina je bolja od prošle, bez obzira na sušu. Šljiva imamo jako puno, baš su dobro rodile. Pečemo rakiju i sigurno će biti veliki broj kazana – kaže Ljiljana Radivojšić iz Bačinaca.
Na pitanje da li su zbog suše preduzimali neke posebne mere kako bi sačuvali voće, Ljiljana kaže da nisu. Kod njih se voće gaji bez posebnih sistema za navodnjavanje i, kako kaže, sve je prirodno. Njen primer pokazuje da isti vremenski uslovi ne ostavljaju jednake posledice u svakom voćnjaku, jer na prinos utiču i vrsta voća, položaj terena, zemljište, starost stabala i količina vlage koju zemlja uspeva da zadrži.
Dobar prinos može biti razlog za zadovoljstvo, ali ako je do njega voćka došla pod velikim vodnim stresom, posledice se mogu pokazati tek kasnije. Za proizvođače to znači da će naredno proleće biti novi test – ne samo za rod, već i za snagu stabala koja su ovog leta izdržala sušu i vrućine.
Stari vinogradi imaju bolju šansu
U vinogradu Nemanje Tanaskovića iz Krušedol Prnjavora prolećni led danas se ispostavilo da je bio čak i koristan. U vreme velike vrućine i bez kapi kiše stari zasad koji nije preopterećen rodom ima šanse da preživi. Šta više, loza je kultura koja lakše podnosi vreme kakvo je zabeleženo u avgustu.
-Svakako da ovolike vrućine ne prijaju lozi. Meni je led odneo oko polovinu ovogodišnjeg roda. Generalno, ove vrućine će bolje podneti stariji zasadi sa dubljim korenskim sistemom koji može da iscrpi vlagu u dubljim slojevima zemlje, za razliku od mlađih zasada čiji koren ne doseže dublje u zemlju. Moj zasad, čiji je rod prepolovljen ima šansu jer čokot nije opterećen rodom, pa će moći da povuče dovoljno vlage. Mada u ovoj proizvodnji znamo i navikavamo se na promenu klime ali i na činjenicu da nije svaka godina dobra. 2025.je bila odlična, 2024.je takođe zbog vrućine podbacila, kao što će i ova – kaže Nemanja Tanasković, vinogradar i vinar iz Krušedol Prnjavora.
U Srednjoj stručnoj školi „Stevan Petrović Brile“ u Rumi ne brinu mnogo za ovogodišnji rod u školskom vinogradu. Vremenske prilike kakve su danas odgovaraju samo vinogradu i suncokretu, kaže direktor škole Aleksandar Mišković, ujedno i stručnjak za biljnu proizvodnju. Suša smanjuje uslove za pojavu bolesti na lozi, povećava slast, ali će smanjiti kiselost.
-Ovo vreme drastično smanjuje uslove za botritis, gljivično oboljenje koje direktno utiče na grozd. Sad je karakteristično to da nikad nismo ni pomislili da će za stone sorte biti potrebno navodnjavanje, a sada kada bismo radili neki mini zasad preporučio bih obavezan sistem za navodnjavanje kap po kap. Sredinom avgusta se bere kardinal, jedna od najpoznatijih ranih konzumnih sorti, koje karakteriše velik grozd. Inače vinogradu suša ne smeta, jedino što ćemo imati povećan sadržaj sšećera, dok će sadržaj kiselina u ćelijsom soku biti nešto slabiji – kaže Mišković.
Bez zalivanja nema ni roda
U ruci Mirjane Lukić iz Ljukova crveni se paradajz. Naizgled običan, tek ubran iz bašte, ali ove godine svaki plod ima posebnu težinu. Iza njega su brojna zalivanja, rano ustajanje i stalno gledanje u nebo, u nadi da će kiša konačno natopiti suvu zemlju.
-Ovakva godina za povrtare nije laka. Zemlja se brzo suši, sunce prži, a biljka traži vodu gotovo svakog dana – kaže Mirjana, pokazujući svoj rod.
I dok se na pijacama ovih dana šarene tezge pune paradajzom, paprikom, krastavcima i drugim letnjim povrćem, za one koji ga proizvode svaki kilogram ima svoju priču. Visoke temperature i dugotrajan nedostatak padavina povećavaju potrebu za navodnjavanjem i dodatnim angažovanjem proizvođača.
U Mirjaninoj bašti, međutim, posao ne staje. Povrće se brani vodom i pažnjom, a svaki zdrav i zreo plod razlog je za zadovoljstvo. Ona ubire plodove različitog povrća, kako kaže, od svega po malo, šargarepe, krompira, luka, tikvica,graška, boranije…
Paradajz koji drži u ruci zato nije samo deo ovogodišnjeg roda. On je mala slika jednog vrelog leta u kojem su povrtari ponovo morali da se oslone na svoje znanje, strpljenje i upornost.
A kiša? Nju, kaže Mirjana, svi čekaju. Dok ona stigne, bašta se zaliva, plodovi se beru, a život u povrtarskom kraju Ljukova nastavlja svojim ustaljenim ritmom, uprkos suncu koje ovog leta ne štedi ni ljude ni zemlju.
ESN
