Slobodan Jovanović – Lelin, ponikao u LSK-u i u dva maha igrao za ovu ekipu u kvalifikacijama za viši rang takmičenja, I posle prestanka s aktivnim igranjem, dugo je još ostao u fudbalu, kao sudija, delegat i funkcioner.
Piše: S. Lovčanin („Sremske novine“, dodatak „Laćarak)
Slobodan Jovanović, poznatiji kao Lelin, izvesno pripada plejadi najboljih fudbalara koje je iznedrio LSK u svojih gotovo devet decenija. Izuzetno talentovan, lucidan, sjajan tehničar, majstor drimbliga, igrač sa sjajnim pregledom igre, pravi dirigent svoje ekipe, decenijama je oduševljavao ljubitelje na tarenima gde se pojavljivao. I posle prestanka s aktivnim igranjem, dugo je još ostao u fudbalu, kao sudija, delegat i funkcioner.
U svom rodnom Laćarku za LSK je registovan 1964. i prošao sve selekcije u klubu. Brzo je pokazao da je veliki potencijal i već kao 17-godišnjak postao je prvotimac šampionske ekipe LSK-a, koja je izborila učešće u kvalifikacijama za ulazak u viši rang takmičenja. U kvalifikacijama Laćarci su bili bolji od ČSK-a iz Čelareva koga su u prvoj utakmici pred svojom publikom savladali s 4:0, dok su u revanšu doživeli poraz od 2:1. Međutim, došlo je do promene u sistemu takmičenja i ,,zelenima,, je bilo uskraćeno izboreno pravo da se plasiraju u viši rang.
Utakmica života
Lelin je zatim pristupio mitrovačkom Sremu koji je tada dominirao u vojvođanskom fudbalu.Sjajna ekipa koja je tada nastupala na stadionu kraj Save nije uspela da se plasira u drugoligaški rang takmičenja.
Po sopstvenom mišljenju u dresu Mitrovčana 1969. odigrao je verovatno i najbolju utakmicu života protiv šampionske Crvene zvezde, kojoj su nedostajali jedino Džajić i Aćimović. Odbrana Beograđana bila je nemoćna pred izuzetno raspoloženim Jovanovićem, koji je čak tri puta zatresao mrežu višestrukog prvaka, na opše oduševljenje ovdašnjih ljubitelja fudbala.
Dakako, sa svih strana stizale su čestitke za izvrsnu partiju, na koje je on umeo šeretski da odgovari: Šta bi tek bilo da mi t og dana nije pao plug na nogu?
Uskoro je usledio poziv Miljana Miljanića da se Lelin priključi Zvezdi na turneji po Južnoj Americi. No, tadašnji mitrovački politički moćnici nisu s tim bili voljni, jer su se plašili da bi mogao da napusti Srem i pridruži se Beograđanima.
Lelin je igrao i za Cement iz Beočina, ali njegove izuzetne mogućnosti nisu promakle i ni velikom fudbalskom magu Hugu Ruševljaninu, koji je tada bio alfa i omega u Novom Sadu, jednom od naših najboljih drugoligaša. Postao je standardni član ,,kanarinaca,, i boje tog tima branio je dve i po godine, a da nikada nije sedao na klupi za rezerne igrače. Novi Sad u to vreme kao klub gotovo da nije zaostajao za mesnim rivalom, prvoligaškom Vojvodinom.
Prednost diplomi
Zatim se vratio u Srem, a zatim otišao u Maribor. Imao je ponude za odlazak u inostranstvo,ali je za razliku od mnogih vrhunskih fudbalara, drugačije razmišljao. Završio je studije na Prirodno-matematičkom fakultetu. Obavljao je rukovodeću funkciju u tadašnjem trgovinskom preduzeću ,,Vojvodina,, da bi se ubrzo okrenuo sopstvenom biznisu u kome je dočekao i penziju.
Pri kraju igračke karijere ponovo se obreo u LSK-u i nastupao za klub u kome je ponikao u kvalifikacijama za Vojvođansku ligu protiv Radničkog iz Kovina.
LSK poslovnih prijatelja nije zaboravio ni kada je bilo najteže 1993. u vreme hiperinflacije. Jer, u uslovima sveopšte finansijske krize preuzeo je čelnu funkciju kluba i uz pomoć svojih poslovnih prijatelja doprineo da klub ne doživi potpuni krah.
Po okončanju aktivne igračke karijere, još dugo je ostao u fudbalu. Bio je poznati savezni fudbalski sudija, kontrolor, član Arbitražne komisije i delegat na utakmicama najvišeg ranga. Bio je čelnik Gradskog i Sremskog fudbalskog saveza, a zatim se potpuno povukao iz tog našeg najpolularnijeg sporta u kome je ostavio blistav i upečatljiv trag. Danas se može povremeno videti na utakmicama mitrovačkog Radničkog i naravno, LSK-a.
