Ot­krij­te šta vaš sa­go­vor­nik stvar­no mi­sli o va­ma

Sva­ki pa i naj­ma­nji po­kret bi­lo da je reč o po­lo­ža­ju ru­ku ili kli­ma­nju gla­vom, ot­kri­va šta za­pra­vo mi­sli­mo i že­li­mo. Skla­nja­nje ko­se s li­ca je kom­bi­na­ci­ja ner­vo­ze i fler­ta, a ovaj po­kret mo­že da po­mog­ne da se pri­vu­če pa­žnja na žen­stve­nost, od­no­sno na vrat i li­ce. U slu­ča­ju da je par na sa­stan­ku, a de­voj­ka po­me­ri ko­su s li­ca to mo­že da zna­či i da sa­sta­nak ide u do­brom sme­ru.
Čo­vek u pro­se­ku trep­ne šest do osam pu­ta u mi­nu­tu, ali se pod stre­som trep­ta­nje mo­že po­ja­ča­ti. Ako že­li­te da zna­te ko „lu­du­je“ pre po­slov­nog sa­stan­ka sa­mo mu po­gle­daj­te u oči.
Dok čo­vek la­že, obič­no ose­ti ve­li­ki adre­na­lin, a taj na­let uzro­ku­je ši­re­nje ka­pi­la­ra zbog če­ga nos po­či­nje da svr­bi. Pre­ma to­me, če­ška­nje po no­su je znak da ne­ko ne go­vo­ri isti­nu. Pkri­va­njem ili za­tva­ra­njem oči­ju lju­di po­ku­ša­va­ju da dr­že dru­ge lju­de što da­lje. To je me­ha­ni­zam ko­ji mo­zak spre­ča­va da pro­ce­su­i­ra ne­što ne­po­želj­no ili pret­nju. pu­šta­nje po­gle­da je ne­sve­sni po­kret ko­jim čo­vek tra­ži pot­po­ru jav­no­sti, a naj­če­šće ga ko­ri­ste de­ca. Ako ne­ko upu­ti ova­kav po­gled, mo­žda sa­mo tra­ži pot­po­ru i em­pa­ti­ju.
Sti­ska­nje usa­na u rav­nu cr­tu je ja­san znak ljut­nje, a dok čo­vek ni­je za­i­sta ljut, on ne mo­že glu­mi­ti taj po­kret.
Na­gi­nja­nje gla­ve na stra­nu dok slu­ša­te tu­žnu pri­ču znak je da pa­žlji­vo slu­ša­te i za­ni­ma vas šta mu­či va­šeg pri­ja­te­lja. Vi se za­pra­vo pri­bli­ža­va­te sa­go­vor­ni­ku ka­ko bi­ste ču­li baš sva­ki de­talj.

Ka­ko pro­či­ta­ti go­vor te­la

Lju­di se te­lom naj­če­šće okre­ću pre­ma ono­me ko ih za­ni­ma. Pra­vil­nim dr­ža­njem še­fu oda­je­te uti­sak da ga po­štu­je­te, a ako že­li­te ne­ko­ga da pri­mi­te u dru­štvo na­gi­nje­te se 45 ste­pe­ni ka­ko ka­ko bi mu po­ka­za­li da je do­bro­do­šao. Ra­ši­re­ne ru­ke i no­ge po­ka­zu­ju do­mi­nant­nost i od­luč­nost. Ako že­li­te da po­be­di­te u ras­pra­vi, sta­vi­te ru­ke na bo­ko­ve, to je tra­di­ci­o­nal­na po­za mo­ći.
Ako se lju­di na­gi­nju pre­ma sa­go­vor­ni­ku to zna­či da im se svi­đa, dok je od­mi­ca­nje znak da im se ne svi­đa. Ova in­for­ma­ci­ja mo­že na­ro­či­to da bu­de ko­ri­sna na sa­stan­ku.
Ma­si­ra­nje če­la ili uši­ju kao i stal­no do­di­ri­va­nje no­gu dok se­di­te ot­kri­va ra­nji­vost. Ova­kvo je po­na­ša­nje če­sto kod stu­de­na­ta ko­ji se­de u pr­vom re­du na pre­da­va­nju i bo­je se da će ih pro­fe­sor pro­zva­ti.
Pre­kr­šta­nje ru­ku ne mo­ra nu­žno da zna­či da je ne­ko ljut, ali ako je u kom­bi­na­ci­ji sa pre­kr­šte­nim no­ga­ma, to je de­fi­ni­tiv­no odbram­be­na po­za.
Ši­re­nje ru­ku je znak da ste otvo­re­ni za no­ve ide­je, a dla­no­vi okre­nu­ti pre­ma do­le kao i sti­ska­nje dla­no­va zna­či da baš i ni­ste to­li­ko flek­si­bil­ni.
Iako se pre mi­sli­lo ka­ko ru­ka­ma ge­sti­ku­li­ra­ju lju­di ko­ji ne­ma­ju kon­tro­lu u ži­vo­tu, no­vi­ja is­tra­ži­va­nja to opo­vr­ga­va­ju. Na­i­me, lju­di ko­ji dok pri­ča­ju ko­ri­ste i ru­ke su ener­gič­ni i to­pli, za raz­li­ku od onih ko­je se ne po­ma­žu ru­ka­ma. Igra­nje pr­sti­ma znak je manj­ka sa­mo­po­u­zda­nja i sti­da, za­to iz­be­ga­vaj­te to, po­seb­no na in­ter­vju­i­ma za po­sao.