Ana Bog­da­no­vić na gro­bo­vi­ma pre­da­ka

Na pra­de­di­nom gro­bu

Ruma – Po­sle ostva­re­nih kon­ta­ka­ta u be­o­grad­skom Sa­va cen­tru, na 40. Fe­stu, uru­če­nih po­klo­na i pro­vo­ka­tiv­nog pi­ta­nja pot­pi­sni­ka ovih re­do­va: „Ko­li­ko je za­vi­čaj pri­su­tan u Va­šem stva­ra­la­štvu?“, slav­ni re­di­telj Pi­ter Bog­da­no­vić se po­sle tre­ćeg da­na bo­rav­ka u oče­voj do­mo­vi­ni vra­tio svo­jim oba­ve­za­ma. Ali, nje­go­va se­stra Ana je ne­pla­ni­ra­no pro­du­ži­la bo­ra­vak u Sr­bi­ji. Od Pi­te­ro­vog agen­ta je sa­zna­la da je po­zva­na da po­se­ti Ru­mu i da će bi­ti pri­mlje­na kod gra­do­na­čel­ni­ka. Pro­te­kle sre­de, 29. fe­bru­a­ra, oko pod­ne se po­ja­vi­la u Grad­skoj ku­ći, sa svo­jim sa­rad­ni­ci­ma, pro­fe­so­rom re­ži­je na BK aka­de­mi­ji Mi­lu­ti­nom Pe­tro­vi­ćem i re­di­te­ljem Mar­kom Jef­ti­ćem, u prat­nji no­vi­na­ra i fo­to­gra­fa. To­kom po­se­te, Mar­ko Jef­tić je ka­me­rom be­le­žio gra­đu i do­ku­men­ta za no­vo film­sko de­lo slav­nog re­di­te­lja o Bog­da­no­vi­ći­ma u Ru­mi.
Rum­ski gra­do­na­čel­nik Go­ran Vu­ko­vić je, po­red osta­log, is­ta­kao da mu je čast što u na­šoj sre­di­ni po­zdra­vlja po­tom­ka ču­ve­ne po­ro­di­ce Bog­da­no­vić, ko­ja je osta­vi­la znat­nog tra­ga u raz­vo­ju Ru­me. Vaš brat Pi­ter, re­kao je, svo­jim stva­ra­la­štvom uda­rio je pe­čat vla­sti­tog po­i­ma­nja sve­ta i od­no­sa me­đu lju­di­ma. To­kom pri­je­ma, gra­do­na­čel­nik je pri­hva­tio oba­ve­zu da se po­pra­ve spo­me­ni­ci ove po­ro­di­ce na Grad­skom gro­blju, ošte­će­ni usled ne­vre­me­na.
Upo­zna­ta sa pro­gra­mom po­po­dnev­nog bo­rav­ka u Ru­mi, Ana Bog­da­no­vić je po­se­ti­la cr­kvu Sv. Du­ha, gde su je do­če­ka­li ar­hi­je­rej­ski na­me­snik rum­ski Rat­ko Go­lu­bić i pro­to­je­rej sta­vro­for Pe­tar Jo­van­če­vić, ko­ji je go­vo­rio o zna­ča­ju hra­ma. Pot­pi­snik ovih re­do­va je pod­se­tio da su Bog­da­no­vi­ći, 1836, bi­li pri­lo­žni­ci 4.000 fo­rin­ti za po­sta­vlja­nje kro­va no­vog hra­ma. Pr­vi Bog­da­no­vi­ći su pa­ro­hi­ja­ni hra­ma Sv. Vaz­ne­se­nja, a Pi­te­rov otac Bo­ri­slav i de­da An­to­ni­je kr­šte­ni su u ovom hra­mu. Od če­ti­ri si­na Pe­tra Bog­da­no­vi­ća, Pa­vle, To­ša i An­to­ni­je su dru­štve­no an­ga­žo­va­ni u srp­skim kul­tur­nim i pro­svet­nim dru­štvi­ma. To­ša je bio pred­sed­nik Srp­ske pče­lar­ske za­dru­ge u Ru­mi, pr­ve u Sr­ba, 1898, i pred­sed­nik Srp­skog pe­vač­kog dru­štva, 1900. Pred­sed­ni­ci Srp­skog pe­vač­kog dru­štva u Ri­mi bi­li su Pa­vle (1884) i dr An­to­ni­je (1893), ko­ji je sa rum­skim tam­bu­ra­ši­ma bio na ot­kri­va­nju spo­me­ni­ka Dži­vu Gun­du­li­ću u Du­brov­ni­ku. Tom pri­li­kom je po­se­će­no i Ce­ti­nje, gde je odr­žan kon­cert u Zet­skom do­mu. Rum­ski tam­bu­ra­ši su, 1893,  Pe­tru Mr­ko­nji­ću, po­to­njem kra­lju Pe­tru Ka­ra­đor­đe­vi­ću, svi­ra­li Bo­lan mi le­ži Ka­ra Mu­sta­fa. Če­tvr­ti sin Pe­trov, Jo­van, bio je an­ga­žo­van u epar­hij­skim or­ga­ni­ma Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Srem­skim Kar­lov­ci­ma.
Po iz­la­sku iz hra­ma, go­sti su po­se­ti­li ka­pe­lu po­ro­di­ce Mak­si­mo­vić.
U Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju, ku­stos Đor­đe Bo­ško­vić je upo­znao go­šću sa po­stav­ka­ma Mu­ze­ja i do­ku­men­ti­ma o ovoj po­ro­di­ci, go­vo­re­ći i o sli­ka­ri­ma dr Ro­ma­nu i Fe­đi So­re­ti­ću, bli­skoj rod­bi­ni Bog­da­no­vi­ća. Do­ku­men­ta i ma­te­ri­jal o ak­tiv­no­sti­ma Mu­ze­ja na­re­za­ni su na CD i uz osta­le pu­bli­ka­ci­je o Ru­mi po­klo­nje­ni Ani Bog­da­no­vić. Na Grad­skom pra­vo­slav­nom gro­blju Ana se po­klo­ni­la se­ni­ma pre­da­ka i po­lo­ži­la bu­ke­te cve­ća. Na gro­blju i u Glav­noj uli­ci autor ovih re­do­va je upo­znao go­šću sa gro­bo­vi­ma pre­da­ka i me­sti­ma na na ko­ji­ma su bi­le ku­će Bog­da­no­vi­ća.
Ana Bog­da­no­vić je kom­po­zi­tor­ka, tre­nut­no oku­pi­ra­na fol­klor­nim mo­ti­vi­ma ši­rom sve­ta. Oče­va li­kov­na ostav­šti­na i po­ro­dič­na ba­šti­na su nje­no po­ro­dič­no za­du­že­nje. Sa pu­no tak­ta i vo­lje po­ka­zi­va­la nam je fo­to­se oče­vih umet­nič­kih de­la, po­ro­dič­ne sli­ke. Re­li­kvi­je ne sa­mo ove po­ro­di­ce, ne­go i do­ku­men­ta o jed­nom vre­me­nu i lju­di­ma. Ma­lo je bi­lo vre­me­na za na­še upo­zna­va­nje sa nje­nim stva­ra­la­štvom. Na­da­mo se da će­mo se to­kom apri­la ove go­di­ne sre­sti na otva­ra­nju iz­lo­žbe Fe­đe So­re­ti­ća u Ru­mi, ka­da bi tre­ba­lo da vi­še sa­zna­mo o Ani­nom ži­vo­tu i stva­ra­la­štvu, ali i o no­vom film­skom pro­jek­tu Pi­te­ra Bog­da­no­vi­ća.
Na­me­ra slav­nog re­di­te­lja da se vra­ti po­ro­dič­nim ko­re­ni­ma bi­će po­vod za ekra­ni­za­ci­ju umet­ni­ko­vog vi­đe­nja uni­ver­zal­nih, ši­rih svet­skih pro­ble­ma, kroz pri­zmu de­ta­lja iz ži­vo­ta ove rum­ske po­ro­di­ce. Pre­pli­ta­nje ži­vot­nih pri­ča, ljud­skih sud­bi­na, to­ko­va ka­pi­ta­la, lju­ba­vi, ra­to­va, stra­da­nja i di­za­nja iz pe­pe­la – sve to će obo­ga­ti­ti kul­tur­nu ba­šti­nu ne sa­mo Ru­me ne­go i srp­skog i je­vrej­skog na­ro­da. (Ani­na i Pi­te­ro­va maj­ka Her­ma je bi­la austrij­ska Je­vrej­ka.) Na­da­mo se da ne­će­mo du­go če­ka­ti no­vo ostva­re­nje na­šeg ze­mlja­ka Pi­te­ra Bog­da­no­vi­ća.

Rat­ko Rac­ko­vić