Ka­ko do na­si­pa Be­o­čin – Če­re­vić

Ovde počinje izgrađeni deo nasipa: obilaznica oko Beočina

Beočin – Već de­ce­ni­ja­ma una­zad, sva­ki put ka­da ta­la­si Du­na­va pre­ma­še ni­vo re­dov­ne od­bra­ne od po­pla­ve, ova ve­li­ka evrop­ska re­ka se iz­li­je i ozbilj­no ugro­zi do­mo­ve, či­ta­va na­se­lja, pu­te­ve i po­ljo­pri­vred­ne po­vr­ši­ne u be­o­čin­skoj op­šti­ni. Pro­je­kat iz­grad­nje za­štit­nog na­si­pa po­sto­ji još od se­dam­de­se­tih go­di­na, ka­žu u Be­o­či­nu, ali do da­nas ni­je re­a­li­zo­van zbog ne­do­stat­ka sred­sta­va. Zbog sve ve­ćih pro­ble­ma u ovom de­lu Po­du­na­vlja, JVP “Vo­de Voj­vo­di­ne” je ini­ci­ra­lo iz­ra­du Pla­na de­talj­ne re­gu­la­ci­je na­si­pa na de­snoj oba­li Du­na­va, od Be­o­či­na do Če­re­vi­ća, ko­ji je po­čet­kom go­di­ne usvo­jen na sed­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Be­o­čin.

Plan ko­ji je iz­ra­di­lo Jav­no pred­u­ze­će Za­vod za ur­ba­ni­zam Voj­vo­di­ne od­no­si se na re­gu­li­sa­nje pro­sto­ra od iz­la­za iz na­se­lje­nog me­sta Be­o­čin (kod ve­li­ke kri­vi­ne), u bli­zi­ni kom­pa­ni­je “La­farž BFC”, pa sve do iz­la­ska iz Če­re­vi­ća, u prav­cu Ba­no­što­ra. Na­sip u du­ži­ni od oko če­ti­ri ki­lo­me­tra tre­ba­lo bi da se na­do­ve­že na već iz­gra­đe­ni deo, za­pra­vo put ko­ji vo­di od ben­zin­ske sta­ni­ce u Be­o­či­nu do po­me­nu­te kri­vi­ne. Da­lje bi išao is­pod na­se­lja Bra­zi­li­ja i Če­re­vi­ća, sve do na­kraj tog se­la.

Iz­grad­nja no­vog de­la na­si­pa, od­no­sno nje­go­vo spa­ja­nje sa po­sto­je­ćom sa­o­bra­ćaj­ni­com (ko­ja je već u funk­ci­ji za­šti­te od iz­li­va­nja Du­na­va), sma­tra na­čel­nik be­o­čin­ske Op­štin­ske upra­ve Se­ku­la Pe­tro­vić, ima­lo bi vi­še­stru­ku ko­rist i zna­čaj.

Naj­pre, sta­nov­ni­štvo i po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte bi bi­li osi­gu­ra­ni od vi­so­kih vo­da Du­na­va, ko­je če­sto pla­ve ovaj kraj, a na­ro­či­to se­lo Če­re­vić. Kom­plet­no me­sto, kao i na­se­lje Bra­zi­li­ja, bi­li bi traj­no za­šti­će­ni. Po­di­za­njem na­si­pa, ta­ko­đe, bi­le bi obez­be­đe­ne no­ve slo­bod­ne po­vr­ši­ne za po­tre­be in­du­strij­ske zo­ne, kao i kva­li­tet­ni­ju po­ljo­pri­vred­nu de­lat­nost. Ko­nač­no, bio bi iz­me­šten sa­o­bra­ćaj iz sa­mog Če­re­vi­ća, a na naj na­čin i skra­ćen put pre­ma za­pad­nom de­lu op­šti­ne i, da­lje, pre­ma Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj.

Ne­dav­nim usva­ja­njem Pla­na de­talj­ne re­gu­la­ci­je na­si­pa na de­snoj oba­li Du­na­va od Be­o­či­na do Če­re­vi­ća, za­pra­vo, stvo­re­ni su prav­ni pred­u­slo­vi za da­lje ak­tiv­no­sti na za­šti­ti od po­pla­va. Po­volj­nu okol­nost pred­sta­vlja či­nje­ni­ca da su imo­vin­sko-prav­ni od­no­si re­še­ni još se­dam­de­se­tih go­di­na, od­no­sno da je po­treb­no ze­mlji­šte ot­ku­plje­no i sa­da se na­la­zi u dr­žav­noj svo­ji­ni. A da li će i ka­da na­sip bi­ti (iz)gra­đen za­vi­si od obez­be­đi­va­nja ne ma­lih fi­nan­sij­skih sred­sta­va, po­što sam po­du­hvat pre­va­zi­la­zi ka­ko op­štin­ske, ta­ko i po­kra­jin­ske okvi­re i mo­guć­no­sti.

D. Po­zna­no­vić