Bo­le­sti i šte­to­či­ne vi­no­ve lo­ze

Pi­še: Dipl. inž. Mir­ja­na To­ja­gić Mi­lo­va­no­vić

Sremska Mitrovica – Vi­no­va lo­za se na­la­zi na po­čet­ku ve­ge­ta­ci­je, od­no­sno u fa­zi raz­vi­je­nih la­sta­ra oko 10 cen­ti­me­ta­ra. Sa­da je vre­me za su­zbi­ja­nje ak­tu­el­nih bo­le­sti i šte­to­či­na , a to su: Cr­na pe­ga­vost – eks­ko­ri­o­za (Pho­mop­sis vi­ti­co­la) i Pe­pel­ni­ca (Un­ci­nu­la ne­ca­tor). Od šte­to­či­na na mla­dim li­sti­ći­ma mo­že se uoči­ti pri­su­stvo eri­o­fid­nih gri­nja  Eri­ophyes vi­tis.

Za su­zbi­ja­nje cr­ne pe­ga­vo­sti pre­po­ru­ču­ju se pre­pa­ra­ti na ba­zi Man­ko­ze­ba ili Fol­pe­ta.

Pe­pel­ni­ca se su­zbi­ja pre­pa­ra­ti­ma na ba­zi sum­po­ra (Ku­mu­lus, Ko­san, Thi­o­vit jet-wg).

Cr­na pe­ga­vost

Crna pegavost

Na mla­dim la­sta­ri­ma, pe­telj­ka­ma li­sta i gro­zda pr­vo se ja­vlja­ju hlo­ro­tič­ne pe­ge sa tam­nim cen­trom, one se po­ve­ća­va­ju i me­đu­sob­no spa­ja­ju. Tki­vo po­sta­je tam­no i po­cr­ni. Naj­če­šće obo­le do­nje iner­no­di­je, a sa­mo ret­ko i vrh la­sta­ra.

Obo­le­lo tki­vo pu­ca zbog po­ra­sta, a na la­sta­ri­ma se ja­vlja­ju pu­ko­ti­ne. U je­sen ko­ra bo­le­snog la­sta­ra ble­di i po­sta­je si­vo-sre­br­na i u njoj se for­mi­ra­ju cr­na te­la­šca pik­ni­di. U pro­le­će na obo­le­lim zre­lim la­sta­ri­ma kre­ću sa­mo po­je­di­na ok­ca.

Na li­sto­vi­ma se ja­vlja­ju sit­ne hlo­ro­tič­ne pe­ge tam­nog cen­tra, i to oko ne­ra­va, pa oni po­sta­ju šu­plji­ka­vi.

Pe­pel­ni­ca

Na obo­le­lim ze­lja­stim de­lo­vi­ma vi­no­ve lo­ze ja­vlja se bra­šna­sto be­la na­vla­ka (mi­ce­li­ja) glji­ve. Za­ra­že­no li­šće se de­for­mi­še, a cva­sti i vr­ho­vi la­sta­ra se su­še.

Na bo­bi­ca­ma u po­ra­stu, za­ra­že­no tki­vo is­pod be­le na­vla­ke ne­kro­ti­ra i pu­ca. U tim pu­ko­ti­na­ma se vi­di se­me, a ta­kve bo­bi­ce se su­še ili ih za­hva­ta tru­lež. Kod raz­vi­je­nih bo­bi­ca, ka­da su za­ra­že­ne ne pu­ca­ju, već se na nji­ho­voj po­vr­ši­ni ja­vlja­ju mr­ke ne­kro­ze.

Pe­pel­ni­ca se ja­vlja od ra­nog pro­le­ća pa do kra­ja ve­ge­ta­ci­je. Ne sme se do­zvo­li­ti po­ja­va pe­pel­ni­ce na cva­sti­ma i gro­zdo­vi­ma. Za­to se mo­ra pra­vo­vre­me­no su­zbi­ja­ti na li­šću.

Eri­o­fid­ne gri­nje

Eriofidne grinje

Pro­leć­na ak­tiv­nost po­či­nje u apri­lu, na tem­pe­ra­tu­ri oko 15 ste­pe­ni. Gri­nje se hra­ne i po­la­žu ja­ja iz­me­đu lju­spi­ca pu­po­lja­ka. Ka­da se pu­polj­ci otvo­re, one od­la­ze na li­šće gde na li­šćju si­šu so­ko­ve iz tki­va, a u isto vre­me obra­zu­ju ga­le u ob­li­ku pli­ko­va. Na li­stu vi­no­ve lo­ze se for­mi­ra­ju bra­da­vi­ča­sta is­pup­če­nja tam­no­ze­le­ne bo­je. Sa na­lič­ja li­sta udu­blje­nja bra­da­vi­ca su is­pre­ple­ta­na gu­stim žuć­ka­sto­be­lim dla­či­ca­ma. Na jed­nom li­stu mo­že bi­ti ve­li­ki broj ga­la. Su­zbi­ja­nje vr­ši­ti pre­pa­ra­ti­ma na ba­zi Aba­mek­ti­na (Ver­ti­mec) ili Spi­ro­di­klo­fe­na (En­vi­dor).