RIVICA: ŽIVAN KASAPSKI, PROIZVOĐAČ GROŽĐA I VINA

Vinograd traži slugu, a ne gospodara

Svoja vina, Živan Kasapski prodaje u Beogradu, Novom Sadu, Republici Srpskoj, širom Srema i kako kaže, proda sve što proizvede, a neretko se desi da novu sezonu dočeka sa praznim podrumom

Živan Kasapski

U ravnici smeštenoj između Save na jugu i Dunava na severu, opštepoznata stvar je da se najbolje vino proizvodi u fruškogorskoj prestonici Irigu. Vinarstvo u kojem se iriška sela neprestano takmiče strateška je poljoprivredna grana ove malene opštine koja je svoj oporavak stavila upravo u ruke svojih vinara. Nedavno, fruškogorska prestnonica je dobila i svoju Vinsku ulicu, a već dugi niz godina u Irigu i Rivici održavaju se i velike fešte posvećene vinu.
Upravo iz Rivice koja, kako kažu tamošnji žitelji, ima najveći broj malih vinara u iriškoj opštini, dolazi i Živan Kasapski čija vina „Kaberne savinjon“ i „Šardone“ sve više osvajaju ljubitelje „Bahusove kapljice“ širom Srbije i regiona.
Trenutno, pod vinovom lozom Živan ima dva hektara zemlje, a kako ističe, povećano interesovanje za njegova vina uslovilo je i sadnju još jednog hektara.
– U mojoj porodici proizvodnja vina prisutna je godinama unazad. Time se bavio moj otac, moj deda, pradeda, čukundeda i koliko god mogu da nabrojim svojih predaka, svi su bili vinari. Uostalom, tako je bilo u čitavoj Rivici koja je bila poznata po tome što se sa ulice prvo ulazilo u podrum, pa tek onda u kuću. To je kod nas ne samo pitanje tradicije nego i identiteta, jer zna se da su se Rivičani poznavali isključivo po vinarstvu. Taj porodični posao koji nas je činio onim što jesmo i ja sam prihvatio sa velikim zadovoljstvom, objašnjava Živan.

Obnova

Teški dani za male vinare u Rivici nastupili su, priča nam dalje Kasapski, nakon Drugog svetskog rata kada je odlukom novih vlasti pravo proizvodnje vina prešlo na velike sisteme, pri čemu su mali proizvođači „dobili pravo“ na snabdevanje velikih sirovinom. Okretanje ka kvantitetu dovelo je do opadanja kvaliteta i tako je bilo sve do dvehiljadite kada su stvari počele da se menjaju na bolje.
– Moja porodica nije želela da bude snabdevač, tako da je moj otac i zatrpao jedan deo podruma i bunar koji se u blizini nalazio. Kako su veliki sistemi počeli da posrću, a vremena da se menjaju, tako su ponovo na scenu stupali mali i to je dovelo do promene i na polju kvaliteta. Konkretno, u obnovu sam u ponom kapacitetu krenuo 2007. godine i na početku nije bilo lako. Nastojao sam da se što bolje informišem oko toga koji su trendovi dominanti u savremenom vinogradarstvu, koje se sorte najviše traže, odnosno šta je popularno među ljubiteljima vina, šta na određenom terenu može da ponudi najbolji kvalitet i na kraju kako se te sorte uopšte mogu nabaviti, objašnjava Živan i dodaje: – Zahvaljujući profesoru Peri Cindriću, sa kojim sam obišao svoje njive, ustanovili smo osnovne parametre i tako sam konačno obnovio porodični posao. Sadnice sam uvezao iz Italije, preko 8.000 čokota i samo dva mi se nisu primila.

Kvalitet pre svega

Kapacitet podruma 20.000 litara

Povraćaj malog vinogradarstva označio je, smatra Kasapski i povraćaj kvaliteta kojem je, kako napominje, podređeno sve.
– Pitanje kvaliteta nije samo pitanje pozicioniranja na tržištu, nego i otplaćivanja duga precima koji su se bavili vinarstvom. Otuda, sve sam radio na uštrb kvantitea, sa ciljem da dođem do što višeg nivoa kvaliteta. Kod mene se zna, jedna  loza, jedan luk, razmak je 80 santimetara od loze do loze, međuredni je od 2.85 do 3 metra, u zavisnosti od toga kako je na parceli moglo da ispadne. Što se tiče prinosa, on po jendom čokotu iznosi negde do 2.5 kile, to jest jedna boca vina, tako da na početku sezone imam oko 5.000 litara u podrumu, čime sam poprilično zadovoljan, dodaje Kasapski.
Ovaj vredni Rivičanin ne krije nadu da će mali vinari opstati, ističući da je na tom putu potrebno dosta strpljenja i posvećenosti vinogradima koji „traže slugu, a ne gospodara“.
– Sve treba graditi postepeno i sa dosta takta. Imam odličnu sopstvenu sirovinsku bazu i odgovaram za sve što proizvedem. Moje vino nema samo fruškogorski ukus nego i miris i po tome spada u grupu najkvalitetnijeg što Irig ima da ponudi. Međutim, svi oni koji žele da uspeju, moraju biti svesni da vinograd traži slugu i da se njemu mora pokloniti svo vreme. Potrebno je voditi računa o higijeni, provetravanju i osunčavanju vinograda, a da o higijeni i opštim uslovima u samom podrumu gde se prerada grožđa vrši i da ne govorim. Vino manjih vinara je sigurno kvalitetnije od vina velikih koje idu na kvantitet i mada sam ubeđen da će do zasićenja tržišta ipak doći, „mali“ će sigutno uspeti da postanu „veliki“, jasan je Kasapski.

Nedostatak strategije

Prostor za degustaciju

Sremački mali vinari, napominje Živan, još uvek su pioniri i pred njima je još dosta „lekcija koje treba naučiti“. I dok sa jedne strane, geografski uslovi pogoduju razvoju vinarstva na južnim fruškogorskim padinama, dotle, sa druge strane, otsustvo jasne državne strategije u velikoj meri usporava ove procese.
– Država nema jasnu strategiju šta će sa poljoprivredom, pa ni malim vianrima i svako ko dođe na vlast ima tendenciju da sve vraća na nulu, da u potpunosti menja pravila igre. Tu nema nikakve strategije razvoja, nikakvog jasnog i dugoročnog plana i to posebno pogađa nas vinare, jer vinova loza nije jednogodišnja biljka, jasan je Kasapski.
Nedostatk strategije razvoja srpskog vinarstva glavni je razlog nemanja jasnog standarda kvaliteta što doprinosi  pojavi vina lošeg kvaliteta koje, kako smatra Živan, loše utiče na opstanak i razvoj kvalitetnih vinara.
– Ima ljudi koji i danas pravi loše vino, koji spuštaju cene a kako kriza traje i postaje sve teža, ljudi računaju da je bolje da kupe više, makar dobili i manji kvalitet. Ja mislim da sam izdržao taj početni udar, mnogi već posustaju i danas ljudi kada vide moju etiketu, rado kupuju jer su već navikli na jedan kvalitet, jasan je Kasapski.

Postepeno osvajanje tržišta

Podrum Kasapski prepoznatljiv brend

Svoja vina, Živan Kasapski prodaje u Beogradu, Novom Sadu, Republici Srpskoj, širom Srema i kako kaže, proda sve što proizvede, a neretko se desi da novu sezonu dočeka sa praznim podrumom.
– Ne nudim mnogo u smislu da znam koliki su moji kapaciteti, tržište postepeno osvajam i paralelno sa tim nastojim da proširim vinograd. Ponosan sam na činjenicu da imam svoju sirovinu odličnog kvaliteta i nikada neću pristati da kupujem od drugih grožđe, jer ovako u svakom momentu mogu da garantujem odličan kvalitet. U podrum koji je površine oko 50 kvadrata, može da stane  20.000 litara vina, ja trenutno imam manje od 5.000, a kako stvari stoje, i to će nestati do berbe, zaključuje Kasapski.

Seoski turizam

Pored vinarstva, Živan Kasapski se bavi i seoskim turizmom. U tu svrhu je tokom prošle godine izgradio i i prostor za degustaciju vina za tridesetak ljudi.
– Ovde će se pored domaćeg vina služiti i isključivo domaća sremačka hrana i sremački slatkiši kolači, hladna domaća predjela, sirevi, domaći sokovi i slično. Svestan sam da ta ideja ne može da zaži odmah, ali moj cilj i nije da gosti dolaze svaki dan, nego povremeno, kada se najave, kada dođu u posetu Irigu, krenu u obilazak manastira ili prosto budu na proputovanju, smatra Kasapski i dodaje da će lepote Rivicie, Iriga i Fruške gore u kombinaciji sa kvalitetnim vinom sigurno omogućiti i razvoj seoskog turizma.