• nedelja, 19. maj 2024.
BRANISLAV GULAN: U zadrugama je spas!
Ekonomija | Poljoprivreda
0 Komentara

BRANISLAV GULAN: U zadrugama je spas!

17. april 2024. godine

Obilazeći naša sela, ekipa Sremskih novina vrlo često je imala priliku da čuje rečenicu: “Lako je velikim gazdama, mi mali proizvođači ćemo da nestanemo!”.

Poljoprivrednici koji se ratarstvom bave na tek nekoliko jutara ili hektara zemlje, odnosno stočari koji u svojim gazdinstvima drže samo nekoliko desetina grla stoke, vrlo su osetljivi na svaki disbalans vrednosti uloga i prodajne cene, dok veći posednici razliku “prebijaju” na količini.

Kako cene žitarica ni ove godine ne obećavaju, dok je cena proizvodnje ne samo visoka, nego i nestabilna, čini se da mali proizvođači nemaju baš neku perspektivu ukoliko ne dođe do neke vrste udruživanja.

S tim u vezi, o perspektivama zadrugarstva u Srbiji danas, za Sremske novine govorio je poljoprivredni analitičar i publicista Branislav Gulan.

Zadrugarstvo u našoj zemlji je, kako navodi, zapalo u ozbiljnu krizu tokom perioda tranzicije i u poslednjih 30-ak godina problem zadružne svojine još uvek nije rešen, što sprečava njihov dalji razvoj. Zemljoradničko zadrugarstvo u sistemu podsticaja uopšte nije postojalo, tek 2013. godine zadruge su pravno izjednačene sa registrovanim gazdinstvima, a zbog nerešenog imovinskog pitanja imaju otežan pristup tržištu kapitala, što im otežava kreditiranje.

U Srbiji 19 miliona parcela

– Pitanje je kako racionalno organizovati 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo?  Inače, posedi u Srbiji su rascepkani u 19 miliona parcela, pa to i onemogućuje veću vrednost proizvodnje po jednom hektaru (koja iznosi samo 1.200 evra), ali i na svim posedima – ističe Gulan i dodaje:

– Potrebno je posebno istaći da se sve poljoprivrede razvijenih zemalja zapada zasnivaju na principu zemljoradničkog zadrugarstva, ili kooperativa, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni poljoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolje preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u zatvorenom lancu proizvodnje i prodaje.

U Srbiji su, navodi, tek 2017. godine, prvi put posle Drugog svetskog rata, obezbeđena bespovratna sredstva za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga.

– Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaključiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje poljoprivredni proizvođači, postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Poljoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali, ne da će ih uništiti, nego će ih ugasiti, odnosno “pojesti” velike multinacionalne kompanije – kaže Branislav Gulan.

Sistemski razvijati zadrugarstvo

Zadrugarstvo je, ističe, nesumnjivo u usponu, ali je ipak u narednom periodu potrebno formiranje zadružnog fonda, povećati broj zadrugara i uspostaviti sinergiju sa naukom i strukom.

– Zato je neophodno osnovati Fond za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i zakonom koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage, pa je s toga neophodno obratiti pažnju i na ovu oblast. Takođe, treba obratiti pažnju i na neiskorišćeno poljoprivredno zemljište u devastiranim područjima, koje predstavlja značajan poljoprivredni potencijal – priča Gulan i dodaje:

– Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaključak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12 Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i republike.

Sa ciljem razvoja zadrugarstva, kaže naš sagovornik, značajan korak bio bi i osnivanje posebnog ministarstva.

– Povodom aktivnosti u vezi sa konstituisanjem nove Vlade Republike Srbije i sprovođenja programa „Srbija 2025“, a u cilju unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlaže se formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje 4.850, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta – kaže Gulan.

Zadrugarstvo u Vojvodini

Zadružni savez Vojvodine danas broji 462 zadruge, što bi značilo da skoro svako vojvođansko selo ima po jednu zadrugu.

– U tim zadrugama postoji značajan ljudski potencijal od 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih, a karakteristika ja da preko zadruga ima još više poljoprivrednika koji ugovaraju proizvodnju u statusu kooperanta.  U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. Takođe, u Vojvodini koja raspolaže sa 1,4 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina zemljišta i drugu nepokretnu imovinu poseduje više od 120 zadruga. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da su od ukupnog broja zadruga njih 321 aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) ne ispunjava uslove za konkurisanje za povlastice koje daje Pokrajina. Za to postoji niz nelogičnih administrativnih prepreka. Te prepreke su i uzrok što postoji niz nezavršenih postupaka za upis zadružne svojine na postojećoj imovini – zaključuje.

N. Milošević

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: