1966: Vedža/prvi s leva/Rale i Paja Granić predsednik „Španca“
Inđija – Mnogima je poznato da je Inđija šezdesetih godina prošlog veka bila centar „male privrede“, mnogi znaju da je Inđija danas mesto u koje investitori rado dolaze, ali mnogi ne znaju da je ta ista Inđija šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bila i varoš boema. Jednoga od njih smo, nedavno, slušali kako na pesničkim susretima u Inđiji recituje „Vojvodinu“ Miroslava Mike Antića. Veljko Grujić Vedža, niko kao Vedža ne ume tako iz srca da govori stihove ove pesme, kaže njegov najbolji drug iz detinjsta Ratomir Rale Damjanović.
– Inđija je oduvek imala dušu, imala je ljude koji su hranili tu dušu i činili je čuvenom. Tako je bilo i u naše vreme kada smo se okupljali u starom „Centralu“ gde smo slušali starogradske pesme i romanse, u pauzi smo recitovali stihove i govorili delove iz „Koštane“. Gosti „Centrala“ su nas pažljivo slušali na šta smo bili veoma ponosni a tek kad nas časte turom pića. Tako se stvarala boemija u Inđiji za koju je nešto ranije led probio Braca Laza, Slobodan Radivojević Sremac, ovdašnji slikar, glumac amater koji je znao i da zapeva i tamburu da uzme, priseća se tog vremena Veljko Grujić Vedža, rođeni Šimanovčanin, koji od najranijeg detinjstva živi u Inđiji.
Inđijski boemi imali su svoj sto u „Centralu“, pored Vedže, Raleta, Braca Laze, bili su tu Steva Adamov Pišta, Duca Bajić, Slobodan Damjanović, Toma Jezičić, kasnije su im se pridružili Mita Čortan, Jovan Petrović Podunavski…
– Odrastao sam u Titovoj ulici 5, u Titovoj 30 stanovao je Rale a negde na sredini između nas Pišta. Naša druženje je počelo kada smo imali pet, šest godina i ostalo za ceo život. Rale i ja smo završili karlovačku gimnaziju i upisali fakultete u Beogradu. On je studirao književnost na Filološkom, ja spoljnu trgovinu. Pošto sam bio ilegalac kod Raleta u studenjaku, učeći ekonomiju naslušao sam se priča o stilskim figurama, o narodnoj i savremenoj književnosti, dolazile su njegove kolege poput Milovana Vitezovića, razgovarali su. Rale je već tada bio poznat recitator, vežbao je recitovanje to je polako ulazilo u mene. Znao je da me upita – jel, braca, šta ti misliš o ovome? Malo po malo i ja sam zavoleo književnost, počeo sam da recitujem, da pišem. U godinama koje su dolazile to mi je pomoglo da ojačam duh i istrajem u onome šta me je čekalo i na poslu i u životu, kaže Vedža koji je završio Višu školu za spoljnu trgovinu – odsek carine, i dugo godina bio izvršni direktor Preduzeća za međunarodnu špediciju „Transportšped“ u Beogradu. U radnom stolu, i onda i sada, nađe mu se po koja knjiga, a stalni „stanovnik“ ladle je zbirka poezije Mike Antića.
Inđijski boemi su osvajali beogradske kafane, poput „Kafane kod čika Milutina“ gde se moglo piti i jesti na crtu, gde se recitovao „Oblak u pantalonama“ ali i poezija Žaka Prevera. Inđijski boemi su 1966. angažovani u KUD „Španac“ Novi Beograd, često su bili njihovi gosti. Ipak, dolazak vikendom u Inđiju za njih je bio praznik naročito ako su očekivali posetu Miroslava Mike Antića sa kojim je druženje trajalo i po dva dana… Vreme je prolazilo, inđijski boemi su postali porodični ljudi, ali petak je bio njihov. Počeli su da se okupljaju kod Geleta u kafani. Vedža, Živko Pešut, Joca Lukić, Mire Obradović.
– Pričali smo, pevali, svirali, prepirali se. Kad bi popili koju, počelo bi ispovedanje pa smo predlagali Geletu da jedan ćošak prostorije pregradi čaršavom i pretvori u ispovedaonicu kad se napijemo da imamo gde da se ispovedimo. Tako je to bilo do pre šest meseci, neki su zbog bolesti prestali da dolaze, neki umrli, sa nekom setom, kaže, uvek dobro raspoloženi Vedža koga život nije mazio ali uz koga su i u najtežim trenucima bili njegovi prijatelji.
– Noga mi je amputirana 2007. godine, godinu dana kasnije imao sam operaciju srca, lane sam ostao bez jednog bubrega… imam „samo“ 12 dijagnoza. Iako sam u penziji, radim. Od ponedeljnika do petka gledam da li je stigao kakav priliv novca na račun firme, a za vikend sam svoj, onaj stari Vedža, čitam, pišem, kaže ovaj veliki borac koji je 1996. godine objavio knjigu „Troskok u vis“, piše o „čarobnoj kugli mladosti“. Vedža priprema dopunjeno izdanje pomenute knjige.
– Imam dosta toga o ljudima i Inđiji što do sada nije objavljeno a što ne sme da ode u zaborav. Tu je priča o pet inđijskih devojaka koje su prve počele da nose miniće i da igraju tvist zbog čega su pozvane u Komitet i zamoljene da to ne rade. Jedna od njih bila je Svetlana Bajić, nekadašnja mis Jugoslavije, najavljuje dopunjeno izdanje svoje knjige Veljko Grujić Vedža. Okosnica njegove knjige glasi: „Razgrni sadašnjost, snažno udahni budućnost i zaroni u prošlost“, ta namera nam je bila i sa ovom novinarskom pričom.
Z.G.Stefanović
Jedno reagovanje na “Varoš koja je oduvek imala dušu”
Evo ja da dadam komentar:
INDJIJA JE U SRCU MOME: Indjija je gradic u sremu koji je 60tih usao u istoriju stare juge,ne samo po privredi nego i po kvalitetu narodnog poslovanja kako bi se reklo prvo selo u ono v reme koje je osnovalo privredu u regionu zahvaljujuci tadasnjem prdsedniku indjijske opastine gospodinu Bajucu koji je dao odluku da svi privrednici koji zele da otvore firme ili fabrike u Indjiji placace minimalne doprinose i tako jeindjija odjednom pocela da se razvija sa privredom.A to nije sve.Evo male price o tom razvoju.Moje ime nije vazno za sad ali je vazno u razvoju indjije.evo da pocnem.Postajale su dve grupe boema da kazem,Prva je bila ona koja je bila malo nemirna i kako da kazem kao barabe gde su bili tadasnji mladici 60tih a oni koji su zivi prisecacese a to su RALE. TUNICA. PERA. DAMLJANOVIC. OBRADOVIC. JUMBA. I NJEGOV BRAT.PESUT.Pa ajde da kazem i nasa prelepa drugarica iz mog razreda SVETLANA BAJIC.sa kojom sam bio jako dobar prijatelj.da pocnem od pocetka 60tih godina proslog veka indjija je bila obicna selendra blatnjave ulice jedino centar je bio malo sredjen pocela je izgradja nove robne kuce na centru pored bioskopa Sloboda danas nema cak ni temelja.tu smo se okupljali mi gelipteri.i jednog dana Tunici je palo na pamet da na neki nacin okupljamo ljude na centar i tako smo neko ce se secati poslasticarnice DAJ DAM.koja je bila pored danasnjeg hotela Indjija ustvari tik pored je bila sodara a do nje je bio DAJ DAM iznad je bila prazna prostorija E to smo se mi smestili sa razglasnom stanicom i secam se dobro gospodina Dosena Dragana negde je nabavio neke zvucnike koje smo okacili po drvecu na centru i poceli svakog vikenda da emitujemo muziku i pricali stosove i stihove poezije Rale ce se secati toga jer je i on ucestvovao u tome ja sam bio zaduzen za humor,Rale za poeziju dok jedan veoma vazan gospodin i njegov brat Jumba koji su bili muzicari pa smo organizovali igranke neke nove vrste u to vreme tvist i roken rol koji se vecinom odrzavao u radnickom domu gde je sad TQ centar, ali to nije sve. Tako je pocelo KORZO u indjiji korzo je bio od skole Dusan jerkovic pa do centra i nazad taj deo je vec bio sredjen zahvaljujuci ciglani Brako Bajic koji je donirao materijal.Korzo e rodio mladici i devojke su se okupljali pre i posle bioskopa i posle skole,(Skola ucenika u privredi) u koju smo vecina od nas pohadjala,tu su se sklapala upoznantva, ljubav,smeh i radost,61-i 62ge korzo je bio tako popularan da se dan nije moga zamisliti bez korza poceli su dolaziti i sa strane kao iz Beske,Slankamena, Maradika, St.Pazove,Golubinaca,Popularnost indjije je rasla sve vise i vise u to vreme..Jednom mi je Rale rekao Pero videces kad mi odemo oticice i korzo, nisam mu verovao, ali desilo se otislismo na studije ja na politicke nauke u Beograd dok ostali znamo gde dolazili smo samo vikendom i rokom vremena sve manje i manje naroda je dolazilo na korzo INDJIJA Je pocela da se menja.Nasa skromna mala ozvucena radio stanica je postala prava radio stanica.(naravno kasnije i u TV.stanicu.Privreda je skocila na najvisi nivo u tadasnjoj Jugoslaviji,nared nije imao vremena za korzo mladi su se poceli zabavljati na druge nacine tehnologija je ucinila svoje.Ali da e vrati.nazad.I smo bili podeljeni u grupe.Poeticari,filozofi,barabe i bitange,ali svi smo imali jednu osobinu,skupljali smo se po kafanama,svaka grupa je imala svoju kafanu gde smu se okupljali,naprimer ja sam pripadao onoj grupi filozofa koji smo se okupljali u tadasnjem LOVCU,tu je dolazio i Braca Laza samo da nam se meje nasim stosovima a mi da mu se divimo njegovoj umetnosti.znam da je jos ziv i da ce se secati kad je slikao na platnu Lovca onu prirodu (lovaca na patke) je sam ga gledao kako radi i divio mu se i on mi je bio inspiracija za moju umetnost,uvek je bio skroman i da pomogne u savetima za umetnost.imali smo mi jos legendi i jos je ziv gospodin ja sam mu nadenuo ime gospodin ACA TELAC.on je bio fudbaler, seti ce se,on nam je bio direktor skole ucenika u privredi,i da mu se svetimo ja sam na igralistu kad je bio fudbal iz svog glasa kad je on dobio loptu vikao AJDE TELE JEDNO DODAJ,i tako je dobio nadimak telac.i tako je to bilo ja verujem sve do 64 ili 65.ja am silom prilika napustio indjiju kao i mnogi moji drugari.Bio sam odsutan 40 godina ali mi je Indjija uvek bila u srcu to je jedino masto na svetu koje volim i ako sam proputovao vise od pola sveta i ziveo po velegradovima sveta,ali jedno malo metasce ni na mapi sveta mi je ostalo u srcu,u koje sam se vratio,da prozivim ostatak zivota.SECAM SE SVETLANE BAJIC.Kao da je sad vidim uvek se pravila vazna ali brate bila je jako lepa a sedela pored mene u razredu a ni ja nisam bas bio los, haha,bili smo dobri prijatelji odlazio sam kod nje kuci u titovu ulicu kao klinci ne znajuci gde cemo zavrsiti,ona sa disko a ja u Africi.I tako je Indjija po mom misljenu pocela da se zaspada, barem ta generacija.Naravno sa novom generacijom dolaze nova iskustva Indjije,koja se suocava sa politickim zbivanjima i sve manje zaposljavanja,privreda pocinje da propada pa sad u danasnje vreme privreda je nacisto propala,Po mom misaljenju Indjija je sad u onoj posleratnoj fezi1950.sad joj treba nova reforma kao sto je bio prvi petogodisnji plan da se industrija obnovi i da se mladez zaposli,ali za to treba da bude na vlasti kao sto je bio gospodin Bajic i pre njega gospodin Bujic.A gde da ih nadjemo.—–(Sa postovanjem svim Indjincanima,PETAR BALOG.)