Kada se pomene ime Radojica Turudić, meštani severne Mačve, pa i šire, odmah znaju o kome je reč. Nije mu potrebno posebno predstavljanje. Prepoznaje se po svom specifičnom izgledu, karakterističnoj bradi i brkovima i uvek prisutom osmehu. Njegov blag i umiljat glas osvajao je sve s kojima je dolazio u kontakt, a spremnost i volja da pomogne su ga učinile omiljenim među Mačvanima. Radenkovac iza sebe ima punih 39 godina posvećenog rada kao šef mesnih kancelarija i matičar, a nedavno je, nakon gotovo četiri decenije i zvanično postao penzioner.
-Iskreno, mislim da još uvek nisam svestan da sam penzioner, ovo je jedna velika promena u mom životu. Navikao sam na određen ritam, koji je podrazumevao ustajanje u ranim jutarnjim satima. Po prirodi stvari, jer sam pre svega poljoprivrednik, stoka mora da bude nahranjena, a onda oko sedam ujutro pijem kafu ili čaj sa suprugom pre nego što krenem na posao. Po povratku, ista priča – stoka ponovo, i sve ono što jedno seosko domaćinstvo traži. Sada se polako prilagođavam na penzionerske dane, iako sam, priznajem, iskoristio godišnji odmor na koji nisam otišao pune dve godine, tako da sam već neko vreme van kancelarije. Mada, bez sumnje, posao će mi nedostajati, i iskreno se plašim da se ne ulenjim. Vidim da ću imati više vremena za odmor, ali želim da ostanem aktivan – kaže Radojica.
Vredan čovek uvek za sebe nađe posla, a kako on navodi, s obzirom da se bavi i poljoprivredom fokus će biti upravo na tome.
-Posla u selu, naravno, uvek ima. Oko stoke sam uglavnom preuzeo sve obaveze, naročito otkako je svinjska kuga pogodila selo. Od tada, niko osim mene ne ulazi među svinje, a kako bismo minimalizovali rizik od eventualnog širenja ove pošasti – kaže Radenkovac.
Radojica je svoju karijeru započeo upravo u rodnom mestu, kao šef mesne kancelarije. Vremenom, s odlaskom starijih zaposlenih u penziju, preuzimao je odgovornosti šefa u drugim mestima severne Mačve, da bi poslednjih šest-sedam godina svakodnevno radio u različitim kancelarijama. Zbog toga nije ni čudo što ga gotovo svi poznaju, a još manje zbog načina na koji je svoj posao obavljao.
-Nije mi bilo teško da svakodnevno putujem u drugo mesto. Zapravo, to sam na neki način voleo, jer sam cenio mogućnost rada sa ljudima i što sam imao priliku da im pomognem. Nikada nikoga nisam odbio kad je zatražio pomoć, ako nešto nisam mogao da uradim lično, uvek sam znao na koga da uputim. Cela severna Mačva me poznaje, a i ja sam upoznao mnogo ljudi. Neki me prepoznaju po izgledu, jer moj imidž nije baš uobičajen, no većina me zna po delima. Pamte, ali i cene ljudi one koji im pomognu i iskreno govoreći, nikada nisam imao nekih većih problema tokom svog radnog veka. Rođen sam u Radenkoviću, kao i moji roditelji, kumovi, svi su me znali od malena, i mene i moju porodicu. Čovek sam iz naroda, što se kaže. Ne znam da li sam se nekome zamerio, bilo je, naravno, neslaganja, ali sam uvek pokušavao da budem strpljiv i da ljudima objasnim stvari na lep način. Nije se desilo da sam napisao izvod koji nije istinit i tačan, niti bih to ikada uradio. Savest mi je čista, i sa tom činjenicom sam otišao u penziju – uzdignute glave – priča Radojica.
Pored obavljanja dužnosti šefa mesnih kancelarija i matičara, bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Radenković od 2009. do 2013. godine.
-To su bila, možemo reći, malo drugačija vremena, kada su se organizovali zborovi građana koji su bili izuzetno masovni. Ljudi su se trudili da zajedno učine nešto korisno za svoje selo i sve meštane – vraća se više od deceniju u prošlost Radojica.
Najviše ljudi upoznao je u periodu kada je počela registracija gazdinstava, posao oko kojeg se posebno angažovao kako bi pomogao poljoprivrednicima da tu novu obavezu obave onako kako je država zahtevala.
-Ceo Radenković sam registrovao, a kasnije sam se bavio obnavljanjem registracija prvo u mom selu, a potom i u Ravnju. Bila je to jedna novina i nepoznanica za naše poljoprivrednike. Često sam ostajao i nakon radnog vremena, jer nisam želeo da napustim kancelariju dok poslednji čovek ne ode. Nikada mi nije bilo žao ni jedne sekunde.
Bez obzira na godine, od najmlađih do najstarijih, uvek sam našao vremena za svakog, a koliko su mi ljudi verovali, pokazuje i činjenica da su čak mladi bračni parovi dolazili da se posavetuju sa mnom kada su imali problema. Poveravali su mi svoje intimne brige, tražeći savet koji sam uvek davao sa pažnjom i razumevanjem. Bio sam svestan da me ljudi cene i poštuju, jer su mi poveravali stvari koje retko ko deli sa drugima. I, naravno, sve te tajne sam čuvao za sebe – ističe Mačvanin.
Evidenciju koliko brakova je kao matičar sklopio tokom radnog veka, priznaje nije vodio, ali naglašava da je to bila jedna od lepših strana njegovog posla.
-Mladenci su voleli način na koji ja to radim, imao sam neku svoju priču, malo jedinstvenu i retko kada se desilo da dok govorim, još neko priča. Trudio sam se da taj čin bude svečan i za pamćenje, a gosti su to uvek umeli da prepoznaju – objašnjava on.
U slobodno vreme Radenkovac piše, a dokaz koliko ga Mačvani poštuju i cene bila je promocija knjige koju je održao u 2022. godine u Domu kulture u Ravnju. Sala seoskog doma bila je do poslednjeg mesta ispunjena, a promociju su ispratili ne samo Ravnjanci i njegovi Radenkovci, već i meštani okolnih mesta. Bilo je, prema rečima mnogih, neverovatno videti ponovo pun objekat koji je mahom prazan.
-Hteo je narod da mi se na neki način oduži, bar mi se tako čini – skromno je prokomentarisao.
Sada, u penziji, Radojica planira da, osim rada na porodičnom gazdinstvu, posveti više vremena svojoj unuci, nastavi da piše, ali i da putuje. Počeo je da otkriva lepote Srbije, a, kako kaže, to je jedan od načina da uživa u ovom novom životnom periodu.
D. Tufegdžić
Foto: privatna arhiva
