Desni bek i kapiten Radničkog iz Sremske Mitrovice, Vladimir Ilić nedavno je odigrao svoju 100. utakmicu u crvenom dresu. Rođeni Mitrovčanin ističe da je izuzetno srećan u svom gradu i da je za proteklih nekoliko godina koliko je u Radničkom zajedno sa klubom rastao i razvijao se, te stasao u profesionalca.
-Bio sam u Dinamu iz Vranja, pa u Sinđeliću, a u trenutku kada je taj klub istupio iz lige na moju adresu stigao je poziv iz Radničkog. Brzo sam se dogovorio o uslovima i posle dugo vremena ponovo se našao kod kuće. U početku osećaj je bio dosta čudan, jer sam iz Mitrovice otišao kao klinac, međutim navikao sam i mogu reći da je lepo biti ovde. Priznajem da sam osetio veliki pritisak po povratku i da mi nije bilo svejedno svaki put kada izađem na teren, ali kako je vreme odmicalo postalo je uživanje igrati pred domaćom publikom, pogotovo kada znam da je na tribinama neko od mojih najbližih, najčešće su to tata i sestra, a još češće drugovi – počinje Ilić.
Od dolaska u Radnički ima svoje mesto u startnoj postavi, mali broj utakmica je propustio, povrede su ga mahom i na sreću zaobilazile, a da se ne nađe na terenu uglavnom su ga sprečavali kartoni.
Mitrovački kapiten napravio je kratak osvrt na prethodne sezone za koje kaže da su se sve razlikovale i da je svaku obeležilo nešto drugo.
-Prva prvoligaška sezona za Radnički bila je dosta turbulentna, bili smo novi u ligi i svi kao da smo učili kako sistem funkcioniše, od uprave, do nas igrača. Ja lično imao sam pre toga minimalno iskustvo u višim rangovima, znao sam kako neke stvari izgledaju, ali bilo je i dosta nepoznanica. Prilagođavali smo se, učili usput i verujem da je baš to rezultiralo rezultatskim usponima i padovima. Bilo je zaista teško, ali smo uspeli da obezbedimo opstanak. Promenili smo nekoliko trenera, počeli sa Goranom Dragoljićem, zatim je došao Dušan Kljajić, pa naposletku Bogdan Korak koji je uneo neku totalno novu energiju i svakodnevno nam ulivao samopouzdanje. Korak je imao poverenje u nas i zahtevao samo da igramo fudbal, bez puno filozofiranja. Nismo imali šta da izgubimo, a dobili smo puno. Malo ko je verovao da možemo da opstanemo u prvoligaškom karavanu, bili smo od većine otpisani, ali desio se povratak otpisanih i mislim da smo tada pokazali zašto je fudbal jedan od omiljenih sportova, da su čuda moguća ukoliko se u njih veruje. Sećam se, igrali smo pretposlednje kolo protiv ekipe Dinama koja nas je takoreći „ubijala“ na terenu, pomislio sam u jednom trenutku da ćemo posustati na korak od cilja, biti ili ne biti za nas i njih, ali dali smo gol, oni su se bunili, pa napustili teren i u tom trenutku je krenulo naše slavlje. To je bio najveći uspeh koji sam do tada postigao i to upravo u svom gradu, što je donelo još veće zadovoljstvo – priča popularni Ilke.
Druga sezona, priseća se on, bila je nešto stabilnija za Radnički, međutim ni tu nisu izostale oscilacije u igri, odnosno rezultatima. Koraka menja Dragan Perišić, a naposletku na klupi se našao Dejan Nikolić.
-Lošiji početak prvenstva je izgleda ono što nas karakteriše, a to je mahom posledica velikih promena u igračkom kadru. Prvih nekoliko kola druge sezone nisu ostvareni željeni rezultati, pa je došlo do jedne, zatim i druge smene šefa struke, sve dok nismo pronašli „tajni recept“ kako da dođemo do zacrtanog cilja, što je bio ulazak u plejof. Kada smo to ispunili preostale utakmice odigrali smo dosta rasterećenije i sezona je bilo neuporedivo bolja od prethodne – objašnjava kapiten.
Sezona 2022/2023 bila je istorijska za Radnički. Godina velikog jubileja u kojoj je klub uz grada na Savi proslavio vek postojanja donela je dosta uzbuđenja.
-Toliko toga sam doživeo sa Radničkim prošle sezone da ne znam kako bih sve to i opisao. Za početak reći ću da mi je čast što sam bio deo tima koji je ispisao zlatnim slovima jednu stranicu u istoriji kluba. Savladali smo u Kupu Partizan, jedan od navećih klubova u Srbiji i to utakmici koja je bila, kako se kaže, za srčani udar. Penal seriju mislim da niko od nas neće zaboraviti dok je živ. Imali smo priliku da odmerimo snagu i sa Crvenom zvezdom i to pred domaćom publikom, a na sve to igrali smo dosta dobro u prvenstvu i ulazak u baraž nam je izmakao za dlaku. Bili smo tema čitave fudbalske javnosti nedeljama, pa možda čak i mesecima, imali jednu od najjačih odbrana u ligi i pokazali da smo tvrd orah za svakog protivnika. U timu je vladala sjajna atmosfera, osećalo se zajedništvo, ginuli smo na terenu jedan za drugog i sve se to videlo iz kola u kolo. Ostao je žal za ulaskom u baraž, jer ko zna kako bi se u tom delu pokazali, ali ta sezona ostaje zapisana kao do sada najuspešnija za Radnički – objašnjava Ilić.
Ova sezona ponovo je počela sa rezultatskim oscilacijama i novom smenom u stručnom štabu, pa je tako Radnički u prvom delu ostvario sedam pobeda, isto toliko remija, a šest poraza. Kroz smeh Ilić kaže, da to nije ništa neobično za njegov klub. Nikolić koji je napustio Radnički kako bi krajem proteklog prvenstva, trenersku palicu preuzeo Tešović, od nedavno ponovo se našao u taboru Mitrovčana.
-Nekako iz sezone u sezonu ponavlja nam se ista stvar, lošiji prvi deo prvenstva i onda dobar drugi deo. Trenutno smo na sedmoj poziciji koja vodi direktno u plejof i ukoliko se tako posmatra nismo loše pozicionirani, međutim razlika između drugoplasirane i ekipa u sredini tabele je u svega nekoliko bodova, što ovo prvenstvo čini možda i najtežim do sada, a svakako i najuzbudljivijim. Liga je dosta izjednačena, videćemo kako će timovi izgledati posle prelaznog roka, ali mislim da će pored kvaliteta na krajnji poredak uticati i faktor sreće, koja nas je moram priznati, bar po mom mišljenju, izdala nekoliko puta – priča dalje kapiten.
Kako je u Radničkom od prve provoligaške utakmice svedok je razvoja kluba koji se prilagođavao i ispunjavao zahteve koje ovaj rang takmičenja zahteva, a sa kojima se nije ranije susretao.
-Slobodno mogu da kažem da je napredak generalno kluba i svih segmenata njegovog funkcionisanja dosta napredovao. Imam osećaj da smo zajedno rasli i razvijali se, učili iz sezone u sezonu i bivali sve bolji. Uslove koje Radnički pruža svojim igračima su jako dobri, klub definitivno ima potencijal i može da ima lepu budućnost. Ono što je jako bitno svim fudbalerima jeste da imaju finansijsku sigurnost, odnosno da su im plate redovne, jer svi mi živimo od toga i do sada u Radničkom po tom pitanju nije bilo problema, što je, znaju mnogi, nažalost retkost u srpskom fudbalu. Pored toga uslovi za trenažni proces su kortektni, infrastruktura na stadionu se unapređuje, sama Sremska Mitrovica je lepa, grad je prijatan za život i to su neke pozitivne stvari koje nas krakaterišu – objašnjava mitrovačka 13-ica.
Sa 100 odigranih utakmica Ilić se našao u jednom odbaranom društvu Radničkog.
-U vreme kada se fudbaleri kratak period zadržavaju u klubovima i vrlo često na svakih šest meseci traže novu sredinu, odigrati 100 utakmica u dresu kluba iz svog grada nije mala stvar. Za mene je to čast i privilegija. Neopisiv je osećaj čuti kako ti ceo stadion aplaudira i momenat kada mi je sportski direktor Dragan Despotović uručio dres sa brojem 100 ću pamtiti zauvek – priča Vladimir koji je kapitensku Radničkog traku nosio više od 70 puta.
D. Tufegdžić
Foto: F. Savić
