U XIX veku došlo je do značajnih naučnih otkrića, što je u celini predstavljalo tehničku revoluciju za čovečanstvo.
Za Srem i selo Laćarak, u tom periodu, svakako je “čudo” bila izgradnja železničke pruge Sremska Mitrovica – Šid, koja je otvorena za saobraćaj 7. oktobra 1891. godine, u dužini od 40,9 kilometara. Bila je to jednokolosečna pruga sve do 1928. godine, kada je Kraljevina SHS sagradila drugi kolosek od Beograda do Vinkovaca u dužini od 155 kilometara.
Po otvaranju pruge, Laćarak je za železničke potrebe bio odjavnica sa stajalištem za putnike. Bio je to značajan period za stanovnike sela, jer su mogli da brže putuju u mnoga mesta Vojvodine, ali i Evrope. Uz povoljne cene i redovan red vožnje vozova, znatno brže se razvijala trgovina, menjala kultura, gradio se novi životni standard. Putovalo se na posao, studenti na fakultete, đaci u škole, išlo se na vašare, svadbe, slave, sportske i kulturne manifestacije.
Prva železnička građevina, iz koje se regulisao saobraćaj, bila je zgrada na sprat. Imala je službenu prostoriju, čekaonicu, a na spratu službeni stan. Treba istaći da je to istovremeno bila prva zgrada u selu koja je imala sprat.
U funkciji odjavnice, zgrada je bila sve do 29. oktobra 1944. godine, kada je okupator kod svog povlačenja pred oslobodiocima ruši. Nova zgrada je sagrađena 1948. godine, sa istom namenom u saobraćaju, ali se ubrzo dograđuje i treći kolosek, te službeno mesto dobija ulogu saobraćajno transportnog otpremništva, a pored usluge za putnike, služi i za manipulaciju robom.
Od robe značajno je istaći dopremu drvenih trupaca za “Vardu”, a za ekonomiju i zadrugu veštačko đubre, dok je utovar bio vezan za rezanu građu, parket, kao i za poljoprivredne proizvode i stoku. Manevarka iz Sremske Mitrovice obavljala je sve poslove potrebne za saobraćaj. Transportne poslove i ulogu šefa obavljao je Janko Šaganović, sve do zatvaranja službenog mesta za robni saobraćaj polovinom šezdesetih godina.
Započetom modernizacijom železnice, kao i povećanjem broja vozova, kojih je sedamdesetih godina bilo u proseku 200 za 24 sata, uloga odjavnice Laćarak se menjala, a posle desetak godina, potpuno se ugasila.
Među poslednjim radnicima u Laćarku, koji su obavljali poslove odjavničara treba spomenuti Dragana Dropca, Mirka Zajaca, Milutina Stojanovića i Antuna Polaka.
U proteklom periodu više desetina stanovnika radilo je na železnici, a jedan broj se i danas nalazi na nekim od poslova. Treba istaći i da je meštanin, narodni heroj, Milan Korica – Kovač, svoje zanatske i radne zadatke počeo na železnici u Sremskoj Mitrovici.
Danas, zgrada železničke odjavnice nalazi se pored pruge, mnogim starijim generacijama budi sećanje na period kada su deo svog života provodili u njenom okruženju. čekajući voz. Sada, druženje i sećanje na dane provedene u vožnji “ćirom”, šinobusom ili elektromotornim vozom.
M. Dragojlović
Foto: privatna arhiva
