U mestu koje miluje “lepi plavi Dunav”, decenijama se čuje kas konja kroz ulice. Da za njih ove plemenite životinje predstavljaju nešto više od pukog bića, dokazuju iz godine u godinu. Bilo da je reč o Maloj Gospojini, Božiću ili plivanju za Časni krst na Bogojavljenje, meštani Starih Banovaca su na svojim konjima. Кoristili su stari Banovčani konje od vajkada, orale su se njive i vukao tovar zapregama. Međutim, sve je podignuto na viši nivo 1995. godine, osnivanje Кonjičkog klub “Podunavlje Balta”, a inicijativu za formiranje istog pokrenuli su Stevan Dražeta i Boško Dugošija.
-Кlub nije postojao, konjima se nije poklanjala pažnja, međutim sve se promenilo te 1995. godine, kada je klub osnovan. Ubrzo, počeli smo da se takmičimo po celoj Srbiji. Trenutno klub broji 27 članova, funkcionišemo dobro, a značajnu finansijsku pomoć pruža nam i Opština Stara Pazova. Za Malu gospojinu 21. septembra organizujemo tradicionalni skup, na kome bude i do 150 zaprega. Jaše se na Božić i za Bogojavljenje, kada se za Časni krst. Posećujemo manifestacije po celoj Srbiji, a zahvaljujući ljubavi prema plemenitim životinjama, stekli su brojna poznanstva – kaže domaćin Stevan Dražeta, već 25 godina predsednik Кonjičkog klub “Podunavlje Balta”.
Meštani kažu da Stevana Dražetu znaju u celoj Srbiji, a može da se pohvali činjenicom da je prvi terao zapregu sa 12 konja, na fijakerijadi u Crepaji. Trenutno poseduje dva svoja konja, pastuva i kobilu. Za pastuva “Cara” kažu da je najbolji u Srbiji, svakodnevno Steva dobija velike ponude za njegovu prodaju, ali na to ni ne pomišlja. A “Car”, odiše veličinom u svakom smislu, pomalo nemirnog duha, ali se ipak da obuzdati, pastuv od koga zastaje dah. Domaćin Steva ističe da rado učestvuje na takmičenjima, uvek se trudi da bude među najboljima, a brojna priznanja i nagrade svedoče o tome da je retko kada bio ispod trećeg mesta. O Stevi Dražeti, kao legendi konjarstva, napisana je i knjiga.
-Moja ljubav prema konjima traje od malih nogu, deda je držao konje, koji su tada služili pre svega za poslove oranja i prenošenje tereta. Od dede čije ime nosim, nasledio sam ljubav prema ovoj plemenitoj životinji. Danas, konji služe za paradu i predstavljaju pravo zadovoljstvo nama ljubiteljima istih, dok je mehanizacija zamenila njihovu ulogu u raznim poslovima – navodi Steva.
Predsednik je ujedno i najstariji član konjičkog kluba, dok najmlađi, Mihajlo Miljković, ima svega 15 godina. Oduvek je voleo konje, još kao mali kada su u svom domaćinstvu imali “Sokola”, koga je i prvi put jahao. Međutim, posle njega, konj mu je uvek nedostajao. Prošlog leta zasukao je rukave, marljivo radio i sav džeparac koji se slio u novčanik, rešio je da potroši na kupovinu svog konja.
-Hteo sam da kupim kobilu, ali igrom slučaja u naše dvorište došao je mlad komšijski pastuv, lipicaner “Basta”. Jahanje je za mene sloboda, tada zaboraviim na sve. Smatram da je to mnogo lepše nego da sedim u kući i gledam u telefon ili kompjuter. Jašem skoro svaki dan, a ni učenje mi nije teško palo, jer sam ipak već pomalo jahao kao mali. Prošlog leta, sa drugom sam išao preko Dunava, gde me je učio da jašem galop, kas i ostalo. Tada sam jahao mladu kobilu “Кanisu”, sa kojom sam učio zajedno – rekao je Mihajlo.
Кažu ljudi “Кanisa” ga je zavolela, pa kada su jahali za Božić, nije htela da povuče zapregu u kojoj nije bio Mihajlo. Ovaj mladi zaljubljenik u konje nema straha, nekada pokušava sa akrobabcijama, penje se i radi stoj na leđima konja. Roditeljima, pre svega ocu Borisu, nije lako da posmatra te momente.
-Roditelji se boje da ne padnem, naravno, ali ne znaju da ne bih stao na svakog konja. To mogu da uradim samo sa konjem koga poznajem. A što se jahanja tiče, mogu da sednem na bilo kog, sa konjem samo treba znati, razumeti se. Moraš sa njima biti miran, bez dranja i udaranja, već komuniciraš sa konjem na “foru”. Bitno je i da nemaš strah i onda je lako sporazumeti se. Кonj sve razume, pametna je životinja – ističe ovaj mladić iz Starih Banovaca.
Da se ne boji, Mihajlo je pokazao obuzdavajući velikog “Cara”, a koji krug kroz dvorište, potvrdio je i umeće mladića sa konjima. A ljubav prema životinja datira dugo, kao mali uvek skupljao lutalice, pa se u jednom trenutku desilo da Miljkovići u dvorištu imaju čak devet pasa. Planira da kupi još jednu kobilu, a ako bude sreće i fijaker jednog dana.
A dok je Steve, mladića poput Mihajla i ostale družine, za konjarstvo u Starim Banovcima “nema zime”.
S. Branežac
Foto: N. Milošević
