Nakon 30 godina u Svilošu je ovog leta asfaltiran državni put drugog A reda u dužini od dva kilometra. Inicijativu za asfaltiranje puta dao je Savet Mesne zajednice Sviloš, a radovi su izvedeni uz veliku pomoć države Srbije, odnosno „Puteva Srbije“ i „Srem Puta“ kao izvođača radova.
Кako kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Sviloš Bogdan Aleksić, to je sve što se u poslednjih nekoliko godina uradilo u ovom selu.
-Očekivali smo izbore za savete mesnih zajednica, ali se to nije desilo, ne znam zašto. Stranke se kod nas takmiče međusobno, kosili su travu, uređivali put ka seoskom groblju, postavili klupe kod spomenika u centru i očistili taj deo od trave i korova. Mi u selu ne vodimo računa o strankama, drago nam je kada bilo ko uradi nešto za dobrobit svih, zahvalni smo im na tome. Svake godine se s jeseni urade barem atarski putevi, ali ove godine nemamo naznake ni za to. Prošle godine je korona bila izgovor za sve, a za ovu još nemamo krivca. Evo i seoska slava se obeležila skromno, nikad nije bilo tako malo ljudi kao ove godine, što je baš žalosno– kaže predsednik Aleksić.
On dodaje da iako u selu danas postoje svi uslovi za pristojan život, osnovna škola od prvog do četvrtog razreda, ambulanta, dve prodavnice, pekara, dom kulture i mesna kancelarija, ipak je stanovnika iz godine u godinu primetno sve manje.
-Nažalost, sve je manje i svadbi, iako imamo čak 40 momaka za ženidbu. Ali, izgleda da današnje devojke više neće da se udaju na selo, nego beže u grad, a ove gradske selo vole samo preko vikenda – konstatuje Aleksić.
Jedan od najvećih problema sa kojima se godinama suočavaju kako Svilošani, tako i brojni vikendaši koji ovde žive, jeste nedostatak vode za piće.
Svilošanin Marko Petrović kaže da oni koji imaju bunare koriste tu vodu, a da on ide na izvore u brdo odakle u flašama donosi vodu.
-Malo nam je bilo lakše tokom zime i proleća, jer je tada pritisak bio dobar pa nismo imali problema sa vodosnabdevanjem. Ali, od kako je počelo leto, opet ista priča. Ja svaki dan uzmem balone pa pravac kroz sokak do izvora u brdu. Vodovod nam dovozi cisterne sa vodom ponekad, ali sve je to malo s ozbirom na potrebe ljudi, posebno one koji drže stoku. Čujem da mnogi planiraju da odustaju od stočarstva jer ne mogu da reše taj problem – objašnjava meštanin Marko Petrović.
U lokalnoj samoupravi kažu da u ovom selu predstoji kopanje bunara, te da će se narednim rebalansom budžeta koji očekuju u septembru opredeliti sredstva za trajno rešavanje problema vodosnabdevanja Svilošana.
Legende o selu
Postoje dve zanimljive legende kada se govori o Svilošu. Prva kaže da su žitelji Sviloša, koji su se pretežno bavili ovčarstvom, gajili tako dobre ovce da su dobili ime po izuzetno kvalitetnoj vuni koja je ličila na svilu. Druga legenda o nastanku ovog sela je iz kasnijeg perioda. Кada je za vreme svoje vladavine kroz Sviloš prolazila Marija Terezija na kočiji joj je otpao točak. Njenu molbu da se kočija osposobi tadašnji meštani Sviloša su odbili, te da je Marija onda izjavila da u ovom mestu žive svi loši. Sviloš se u knjigama spominje 1687. godine, a postoje i drugi podaci na koje se ukazuje da je 1477. godine postojao Veliki i Mali Sviloš, te da su njegovi gospodari bili braća Jakšići. Iskopine koje su nađene u okolini sela dokazuju da Sviloš postoji još od doba Rimljana.
S. Mihajlović
