Ovo nikako nije obična kafana, niti restoran. To postoji na svakom koraku. Ovde ste vi domaćin svojim gostima, kao kod svoje kuće, dok vam bračni par Hartvig u tome samo pomaže
Piše: S. Belotić („Sremske novine“, dodatak „Fruškogorac“)
Može se reći da je postala „moda“ iz grada se vratiti u selo, mada suština svakog čoveka je povezanost sa prirodom, a sve je više onih koji su to osetili, shvatili i započeli nov život daleko od gradske buke. Neki su u tome, poput Slavka Hartviga iz Mutalja, videli i šansu da razvijaju seoski turizam, tako zarade za život, ali i da onima koji i dalje svoju egzistenciju obezbeđuju u gradu, pruže kontakt sa prirodom, pa makar to bilo i samo jedno nedeljno popodne.
Nekada je nedeljni sremački ručak bio jedna sasvim obična, rutinska stvar, a danas je mnogima, posebno ljudima koji žive u velikim gradovima, ne toliko dostupan užitak. Još kada se takav obrok poklopi sa svežim fruškogorskim vazduhom i pogledom sa Fruške gore, onda nije ni čudo što se u seoskom turističkom domaćinstvu Slavka Hartviga i njegove supruge Dragice svakog vikenda može videti sve veći broj automobila sa novosadskim ili beogradskim registarskim oznakama.
Nakon više od dve decenije provedenih u Sremskoj Mitrovici, ovaj bračni par otišao je svega dvadesetak kilometara severnije, ipak dovoljno za jedan sasvim nov život. U neposrednoj blizini nekadašnje ekonomije Mutalj žive već šest godina, od toga četiri godine vode registrovano seosko turističko domaćinstvo. Ovo nikako nije obična kafana, niti restoran. To postoji na svakom koraku. Ovde ste vi domaćin svojim gostima, kao kod svoje kuće, dok vam bračni par Hartvig u tome samo pomaže. I naravno, priprema obrok za vas i vaše goste.
– Ovim smo počeli da se bavimo pre četiri godine. Nekada sam na ovom mestu držao kafanu, ali sada je sve sasvim drugačije. Mesto je mirno i tako je i kod nas. Naši kapaciteti nisu veliki, primimo tek 12 ljudi, ali je zato užitak kao kod kuće. Zato kod nas uvek mora da se najavi, a za uzvrat gosti mogu samo da uživaju i da su jednoj poluzatvorenoj intimnoj atmosferi- kaže Slavko.
Povezan je i sa Turističkom organizacijom Grada Sremska Mitrovica i sa turističkim klasterom Srem. Ne može se zamisliti turizam u Sremu, pa tako i na padinama Fruške gore, bez pravih sremačkih specijaliteta. Hrana može da se sprema samo na vatri, pa tako na stolu mogu da se nađu kotlići, gulaši, čobanac sa kostima, roštilj, povrće i to sve isključivo sveže, što bi Slavko rekao „friško“. Zbog toga svaki gost mora da se najavi, kako bi na stolu dobio svežu hranu, i sve što ide uz nju, domaći hleb, kolače, vino ili rakiju. Osim domaćina, ima u okolini i još proizvođača koji proizvode čistu neprskanu hranu, pa se moe reći da svi učestvuju.
– Ovde gosti, a ima ih sa svih strana, osim hrane, i te kako uživaju u okolini. Ovaj kraj je oživeo od kako je obnovljen manastir u Bešenovačkom Prnjavoru, a tu je i Šuljamačka glavica, izvor vode Dedina česma, jezero Beli kamen, tu su i Široke ledine. Zato ljudi dolaze u ove krajeve i uvek se ponovo vrate- dodaje Slavko.
Nije samo on taj koji je prepoznao ovaj kraj. U komšiluk se doselila i jedna žena koja je nakon radnog veka provedenog u Americi, rešila da se bavi nekim vidom organske proizvodnje i ekološkog turizma u perspektivi upravo na ovom mestu. Neki meštani Bešenovačkog Prnjavora redovno ugošćavaju goste iz Norveške, koji se, kako kažu, preporode nakon par dana provedenih na osunčanim južnim padinama Fruške gore.
U blizini je još jedan Mitrovčanin koji je grad zamenio selom i proizvodnjom zdrave neprskane hrane. Isto razmišlja i naš domaćin Slavko, koji u Sremsku Mitrovicu odlazi samo u nabavku. Samo par kilometara istočno ovaj kraj se graniči sa delom iriške opštine poznatom po ubrzanom razvoju seoskog i eko turizma, a lokal-patriote se nadaju da će se taj talas proširiti i na mitrovačke padine Fruške gore.
