• nedelja, 16. jun 2024.
Ruka ruci, pa pod šatru na muziku
Reportaža
0 Komentara

Ruka ruci, pa pod šatru na muziku

6. novembar 2017. godine

Nema toga što se na vašaru nije prodavalo i što nije nalazilo svoga kupca. Bilo je tu svega i svašta se moglo sresti, od vračara i gatara pa do lopova. Mnogo ljudi, mnogo para, pa su i lopovi uvek tražili svoju priliku.

Piše: M. Ninković

Хаџи Божидар ПауковићPoveljom carice Marije Terezije od 20. jula 1747, Ruma je stekla  status slobodne varoši – Trgovišta, sa pravom na održavanje nekoliko godišnjih vašara i nedeljnih pijaca. Iste godine, 10. oktobra, održan je prvi vašar u Rumi uz učešće velikog broja trgovaca i zanatlija sa svih strana. Privilegija koju je Ruma dobila, sastojala se u tome da se četiri godišnja vašara sa njima pripadajućim stočnim pijacama, sa Mitrovice i Jarka, koji su ostali u novoformiranoj Vojnoj granici, prenose na Rumu. Vašari su se održavali na Cveti, Spasovdan, Miholjdan i na Svetog Petra i Pavla. Pored godišnjih vašara, svake subote su održavane pijace. Neko vreme posle Drugog svetskog rata, od 1957 godine, vašar je održavan svake prve srede posle prvog u mesecu, dok se nije prešlo na današnji režim svakog trećeg u mesecu, ma koji dan on padao. Mnogo toga se promenilo, iščezlo i nestalo, ali je vašar ostao da traje.

Rumski vašar je kao ekonomski, kulturološki i sociološki fenomen, poput magneta privlačio i rumskog hroničara i publicistu Hadži Božidara Paukovića (83), neumornog i uvek znatiželjnog istraživača prošlosti koji je, na svoj osoben način, gotovo 50 godina, istrajavao u nameri da otkrije, prikaže i oživi duh vremena one stare Rume. Prijatno miholjsko sunce obasjalo je njegovu terasu u Gerontološkom centru „Srem“ čiji je postao korisnik i dok razgovaramo sa vidnim žarom u očima iz svog ugla nudi još jedno viđenje nadaleko čuvenog Rumskog vašara.

Dalmatinci kupovali samo mršave krave

Сточна вага на вашару– Uvek sam se trudio da Rumu upoznam iz više različitih aspekata, a jedan od izuzetno važnih je svakako i vašar. Rumski vašar je institucija koja je imala svoj veliki ugled na teritoriji čitave bivše Jugoslavije. Tu su dolazili trgovci iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, stizali su iz raznih krajeva Srbije, Vojvodine i sa Kosova. Moj otac je u svom radnom veku, 20 godina proveo kao direktor rumskog „Komunalca“, preduzeća koje je i danas zaduženo za organizaciju vašara. Uz njega sam na vašaru bio uvek, a čak sam jedno vreme naplaćivao trošarinu. Na licu mesta sam bio i zbog toga što je moja baka imala kuću u Jelenačkoj ulici, u naselju Breg, gde se vašar i održava. Mnogo toga je ostalo zanimljivog iz susreta sa ljudima iz raznih krajeva. Interesantni su mi bili kupci koji su stizali iz Dalmacije, koji su na vašaru u Rumi isključivo kupovali mršave krave. Morao sam da saznam zašto to čine i dobio sam odgovor da su im te krave trebale da bi kod kuće, na moru, kuvali domaću supu. Mnogi Rumljani vašar posećuju već drugog u mesecu, kada pristižu prvi ugostitelji da postave svoje šatre, licideri, trgovci koji dovoze svoju mehanizaciju. Poznavao sam jednog ugostitelja iz Čačka koji je na vašar u Rumu dolazio neprekidno 50 godina. Intersantno je da su pre 250 godina na vašaru, bili prisutni i trgovci iz Rusije, „moskovi“. Oni su donosili iz Rusije bogoslužbene knjige koje su Rumljani kupovali i poklanjali manastirima. Kada je Dositej Obradović došao u manastir Hopovo, zatekao je neke od ovih knjiga.

Nisu isto panađur i vašar

Румски вашар некадаPauković se ne slaže sa poistovećivanjem termina panađur i vašar i kaže da je panađur vašar koji je isključivo vezan za određene verske datume. Kao primer pominje Šabački vašar koji se uvek održava za Malu Gospojinu ili vašar u Valjevu za Ilindan, odnosno Miholjdan i ističe da je Rumski vašar uvek bio trgovački vašar i nije imao tako uske veze sa crkvom. Dok sunce greje sve jače, ne hajući za godišnje doba i kalendar, prebira čika Boško po sećanju, nemirno se nameštajući na stolici. Setio se i Rusa koji su u jednom periodu posećivali vašar, a glavna roba koju su prodavali bile su naočare i gume, pa čak i lekove koje bi spakovali u kesice i nudili u rinfuzi.

– Nema toga što se na vašaru nije prodavalo i što nije nalazilo svoga kupca. Bilo je tu svega i svašta se moglo sresti, od vračara i gatara pa do lopova. Mnogo ljudi, mnogo para, pa su i lopovi uvek tražili svoju priliku. Jedna grupa momaka sa Brega, koje su ljudi zvali alvadžije, krala je od licidera svilene bombone i kretoš, žutu alvu. Policija ih je ubrzo otkrila i da bi ih uplašila, odvela ih je u stanicu gde su na zidu visili okačeni pendreci, različite debljine i dužine. Sve se završilo plačem i obećanjem momaka da više nikada neće na krađu ni pomisliti, a kamoli nešto slično uraditi. Preseli su im izgleda slatkiši i alve zauvek (smeh). Sećam se i trgovaca konjima koji su stizali iz Slovenije. Oni su pokupovali veliki deo konja sa vašara, ali to nisu bili radni konji, nego konji koji su prodavani za klanje. U Sloveniji se konjsko meso kupovalo i prodavalo, dok je u Sremu postojala samo jedna klanica. Na vašaru je uvek dežurao veterinar u ceduljarnici, da bi pregledao stočni pasoš koji je svaka životinja morala da ima. Uz tu ceduljarnicu se nalazila i stočna vaga. Običaj je bio, a ostao je i do danas, da se tokom cenkanja, prilikom prodaje konja, brojnim udarcima dlana u dlan, kupac i prodavac rukuju dok ne potvrde pazar.

Spomenik pastiru

Занатство и трговинаPauković kaže da se nekada na prostoru današnjeg Velikog parka prema naselju Breg, održavala trgovina jaganjcima i ovcama. Na tom mestu je bio podignut i spomenik pastiru, koji je kasnije uklonjen, ali je ostao postament. Novo vreme donelo je na vašar i novu robu za prodaju. Nekada su se prodavale kotobanje, merdevine, buradi. Te buriće su donosili traksleri, drvorezbari uglavnom sa područja Bačke. Sve su ređi i krznari na današnjem vašaru, koji su, u ono vreme, prodavali popularne pršnjake, a opančara gotovo da više i nema. U Rumi je ranije bilo 6-7 sedlara koji su pravili muška i ženska sedla. Bilo nekada, njih više kao i nekih drugih zanatlija više nema, ali vašar je ostao da traje.

Pored ponude koja se kreće od igle do lokomotive, specifičnost, draž i atmosferu vašaru u Rumi, daju ljudi. Svako vreme je obeležio neki od „junaka“ i populranih likova koji su se mogli sresti na ovoj manifestaciji.

– Pamtim kada se negde posle Drugog svetskog rata, na Rumskom vašaru pojavio Mile Matijević, alijas Junak iz Like. On je o svoja prsa razbijao kamenje i razvezivao lance. Nezaboravan je bio i akrobata Dragoljub Aleksić, koji se tokom leta aviona u vazduhu držao zubima zakačen za čeličnu sajlu. Takođe je prelazio i preko sajle koja je bila razapeta u Železničkoj ulici. Vašar je uvek bio velik i gotovo da je na svakog stanovnika Rume, dolazio po jedan posetilac vašara. Nekada je u gradu bilo šest prenoćišta u koja su se smeštali ljudi koji su stizali iz Hrvatske, Bačke i drugih krajeva. Prespavaju u prenoćištu gde ostave konje i taljige, da bi već ujutro bili spremni da zauzmu svoje mesto na vašaru. Ako se napravi dobar pazar na vašaru, onda je bilo posla i za muziku. Prodavale su se najviše žitarice, konji, goveda i u nešto manjoj meri svinje. U blizini su bile smeštene kafane, da pomenem samo kafanu kod Mušickog i čekalo se ko će da plati aldomaš, odnosno čast. Dešavalo se da sav pazar ostane pod šatrom, ali i to je vašar.

Magija i fenomen

Ruma je nekda imala 72 kafane, tri hotela, šest svratišta, pet prenoćišta, sedam bioskopa, 18 taksi fijakera, hipodrom, mačevalački i teniski klub, gradski orkestar. Rumski vašar je takođe bio nešto što je predstavljalo atrakciju koja je privlačila brojni i šaroliki svet, koji su i sam vašar činili takvim. Sve ovo je u svojih objavljenih 16 knjiga hronika i publikacija, zabeležio rečju, fotografijom, plakatom, dokumentom, Hadži Božidar Pauković, „kopajući“ po arhivama, slušajući ljudske priče i sudbine. Tragao je, pronašao i sačuvao mnogo toga što je bilo prekriveno paučinom i prašinom i leželo zaboravljeno po raznim tavanima, u starim škripavim ormarima i kredencima. Beležio je da ostane zapisano, da traje i živi, baš kao što živi magija i fenomen vašara, jednog od obeležja Rume, i one stare i ove nove, koju voli.

U čast vašara

Povodom ovogodišnjeg obeležavanja jubileja 270 godina Rumskog vašara, Zavičajni muzej je upriličio tri programa, počevši od stručnog skupa Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije, sa temom „Tradicija vašara i sabora u Srbiji“, preko projekcije dokumentarnog filma o vašaru i izložbe „270 godina Rumskog vašara (1747 – 2017)“ i prateće publikacije. Turistička organizacije Opštine Ruma je svoju tradicionalnu letnju manifestaciju „Rumfest“, potpuno posvetila jubileju vašara, a na nedavno održanom Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, predstavila je i tematsku brošuru pod nazivom „Vašar u Rumi – 270 godina tradicije“.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: