Bluz je u Sremsku Mitrovicu definitivno stigao pre gotovo tri decenije kada je 1984. godine, u tadašnjem Domu omladine grupa mitrovačkih zaljubljenika u ovu muziku koji su svom bendu dali ime po poznatoj pesmi B. B. Kinga, otstvirala svoj prvi koncert. Tada su, po prvi put, na mitrovačku scenu stupili „Gemblersi“ i u grad na Savi doneli izvorni i svakako najstariji zvuk američke gitare, zvuk koji je postao osnova za sve gitarske pravce koji će se u kasnijim epohama raziviti.
U svojoj bogatoj istoriji bend je nekoliko puta menjao postave. Jednom prilikom je, šaleći se sa teškim vremenima koja su donela raspad države u kojoj su nastali promenio i ime u „Gemblersi jedna polovina“, ali od prvih dana do danas, mitrovački „kockari“ ostali su verni bluzu i upravo revnost u toj ljubavi im je omogućila da postanu nezaobilazna institucija kulture koja kao svoju primarnu misiju ima edukaciju novih generacija, zastalim na polovini puta između, čini se, često bezalternativnog kiča i instant muzike koja se zaboravlja i pre nego što se upamti.
Početak…
Svoj muzički put, „Gemblersi“ su počeli kao gitarski trio sa usnom harmonikom, da bi ubrzo potom prerasli u kvartet, odnosno kvintet i napokon sekstet, oplemenjen saxofonom i klavijaturom u cilju sve punijeg i univerzalnijeg zvuka.
– Za sve ove godine, samo ja kao pevač i gitarista i basista Željko Bacalo koji je i dao ime bendu nismo napuštali „Gemblerse“. Sa nama je već dvadeset, rekao bih dugih godina i drugi gitarista Aleksandar Stanulović Stenli i to je u suštini okosnica benda. Takođe, menjali smo veći broj bubnjara, ali već par godina sa nama je odlični Dušan Ribarac. Za saksofon je zadužen Goran Nedić, a za klavijature Aleksandar Maksimović. Od prvih dana do danas bili smo verni bluzu i mislim da godine koje su za nama potvrđuju da smo u tome bili dobri. Danas, kada smo nešto stariji, još uvek sviramo sa istim žarom, sa istom dozom nestrpljenja i adrenalina očekujemo svaku svirku i radujemo se susretu sa publikom. Suštinski govoreći, u bluzu i nije toliko bitno da budete mladi, jer to je muzika u kojoj sa godinama postajete sve bolji i to oni koji dolaze na koncerte prepoznaju i cene. Kod nas nema ni muzičkih ni energetskih padova i neće ih ni biti, priča prvi vokal „Gemblersa“ Marin Balenović.
– U vreme kada smo mi bili mladi, interesovanje za gitarsku muziku među omladinom bilo je ogromno. Cenio se onaj koji je umeo da svira i to pre svega gitaru. Tako smo i mi došli do gitara i bluza koji je za nas uvek bio najbolje što gitarska muzika može da ponudi. Sa druge strane, Mitrovica kako mala sredina nikada nije bila nešto preterano zainteresovana za bluz koji je uvek bio na periferiji. Pa ipak, bluzera je uvek bilo dovoljno i mi smo bili zadovoljni činjenicom da pripadamo krugu nesvakidašnjih muzičara. Čak šta više, tu činjenicu uzimali smo kao razlog više da sviramo, da se trudimo i da udruženi sa svojom publikom pokažemo otpor svemu onome što nam se u to vreme na muzičkoj sceni nije dopadalo, objašnjava Aleksandar Stanulović Stenli.
– Istine radi, ni širom ondašnje Jugoslavije, a posebno današnje Srbije situacija nije bila, a ni danas nije ništa bolja. Drugačije je samo u većim centrima, ali i tamo je bluz sveden na svega nekoliko manjih klubova. Što se tiče našeg okruženja, u izvesnoj meri prednjači Šabac, a u Mitrovici, kako jedina oaza gitarske žive muzike ostao je samo Kafe „Če“ u kojem najčešće sviramo. Generalno govoreći, Evropa se odrekla bluza i samo je Amerika, kao i ishodište ove muzike ostala njen glavni bastion. Danas vi imate paradoksalnu situaciju da vrhunski bluzer, dobitnik nekoliko gremija u Beogradu svira za 1500 dolara, a da recimo, za novogodišnju noć na gradskom trgu popularni sastavi koji sviraju prilično drugačiju muziku zarade i po tri puta više novca. Ali to nama ne smeta. Mi nikada nismo svirali zbog novca jer se, u krajnjem, ljubav novcem i ne može izmeriti, nadovezuje se Marin.
Festivali i jubilej
U svojoj bogatoj istoriji, „Gemblersi“ su svirali širom bivše Jugoslavije, Srbija ih posebno dobro poznaje, a u par navrata svirali su i u regionu. Do sada su učestvovali na nekoliko kompilacionih kompakt disk izdanja, a prvi vlastiti disk izdali su krajem 2011. godine. Trenutno bend radi na izdavanju autorskog albuma, kojim će naredne godine i zvanično obeležiti tri decenije rada.
– Kako nam se čini, čitava naredna godina biće u znaku jubileja. Pored albuma, organizovaćemo i veliku svirku, a očekuje nas i deveti po redu „Spring fest“. U suštini, mislim da je upravo taj festival kojeg smo poklonili Sremskoj Mitrovici, a koji je prilično dobro posećen, dokaz da naš rad nije uzaludan i da naš grad ipak ima publiku koja voli džez i bluz, priča Marin.
– Znajući da tržište nije preterano zainteresovano za bluz, trudili smo se da u svojim nastupima izbegnemo ortodoksni bluz zvuk. Radeći tako, uspeli smo da obradimo stare, nama bliske i uvek popularne bendove kao što su Bitlsi, Stounsi i drugi i publika uživa da rok sluša u bluz maniru. Mislim da je upravo to bio glavni razlog zbog kojeg smo i danas, kada ima i tako malo festivala i uopšte prostora za bluzere uspeli da sačuvamo svoju publiku, nastavlja Stenli.
– Upravo tako. Iz nekog razloga više se novca ulaže u džez, iako je i to daleko od odvoljnog. Imali smo priliku da sviramo i na Egzitu, ali je bluz bina ukinuta jer prosto nije bila ekonomična. Upravo otuda, mi smo zadovoljni što naš festival traje već devet godina i drago nam je što se u ceo projekat kao generalni sponzor uključila i lokalna samouprava, što svakako obećava da će „Springfest“ trajati. Ove godine, planiramo da fest izmestimo iz Doma omladine na otvoreno, kako bi i oni kojima bluz nije dovoljno poznat mogli da ga upoznaju pa i zavole, jer naš cilj i jeste popularizacija ovog zvuka koji je, upravo zahvaljujući kvalitetu, energiji i ljubavi samih muzičara uspeo da nadživi sve teškoće i postane temelj na kojem počivaju svi moderni gitarski pravci. Zbog toga, nama je uvek bila čast da se zovemo „bluzerima“ i dok je „Gemblersa“ Mitrovica će imati i svoj bluz, zaključuje Marin.
S. Lapčević
