Još nije ni svanulo, a mali inđijski kvart zamirisao je mirisom vrućeg hleba iz obližnje pekare na uglu. Tišinu puste ulice narušava samo škripa metalne kapije kroz koju ulazi pekar, neprikosnoveni radnik noći, kome radni dan, ili tačnije noć, počinje pre svih. Ređep Šehu se deset godina bavi pekarstvom, u Inđiju je došao iz Prizrena, i kako kaže, nije lako.
-Na posao dolazim u ponoć, a prvo što me čeka je mešenje hleba. Uzimamo brašno tip 500 iz džakova koji su teški 25 kilograma, a koliko ih dnevno prebacim preko ruku ne znam ni sam, počinje priču naš sagovornik.
On dolazi iz pekarske porodice, i otac i brat su pekari, tako da je njemu ovaj zanat poznat od detinjstva.
-Igrao sam se sa testom još kao dete, brat i ja smo pravili razne oblike od testa i tako sticali prva iskustva za ovu zanatsku veštinu, kaže Ređep.
Ređep Šehu je majstor svog zanata, njegovo strpljenje i trud udahnuti su u svaku veknu hleba, koju s ljubavlju umesi.
-Osim nespavanja, u ovom poslu mi ništa nije teško, tradicionalno pravljenje hleba nam je prioritet i naše ruke ne može ništa da zameni, tvrdi Ređep, već duboko umoran u vreme kada razgovara sa nama, kojima je radno vreme tek počelo.
Iz Ređepove pećnice, osim hleba, izlaze i različita peciva koja Inđinčani rado kupuju i kako kaže, nikad nisu imali primedbe.
-Najviše se traži pravi domaći hleb, iako bih ja preporučio integralni koji je veoma kvalitetan, a slabije se prodaje, otkriva naš sagovornik.
Recept za pravljenje hleba je, kaže, tradicionalan, samo brašno, voda i so, a najvažnije je dobro umesiti testo.
-Hleb mora da diše, da ima dušu i svoj primamljiv miris, težina je 600 grama uobičajena, dok domaći izgubi malo na težini tokom pečenja, objašnjava pekar iz Inđije.
Posle deset godina provedenih u Inđiji, naši pekari imaju već stalne mušterije, a njihovo zadovoljno lice im je najveća nagrada za ogroman trud koji ulažu.
-Najvažnije nam je da su naši sugrađani zadovoljni, sa nama im uglavnom počinje dan i ta vekna hleba prva je asocijacija na topli dom i zajedništvo, siguran je pekar Šehu.
Sudbinu ostalih zanata, nažalost, deli i pekarski posao, šegrta slabo ima, a i radnike je teško naći.
-Pekarski zanat mora da se voli, da se radi s ljubavlju i uloži vreme i pažnja kako bi se usavršio, ne može ništa preko noći, iako je noć naš saputnik, poručuje naš sagovornik.
Za braću Šehu pekarstvo nije samo zanat, nego umetnost, svaki komad pečenog hleba napravljen je s posebnom pažnjom i posvećenošću, a sve to mušterije namirišu još u zoru kada ih probudi miris domaćeg hleba.
Mirjana Stupar
