• utorak, 3. oktobar 2023.
STOČAR MARKO PAROŠKI: Držaću ovce dok sam živ!
Reportaža | Beočin | Poljoprivreda
0 Komentara

STOČAR MARKO PAROŠKI: Držaću ovce dok sam živ!

22. jun 2023. godine

Izaberi posao koji voliš i nećeš morati raditi ni dana u životu – izreka je kojom najbolje može da se opiše posvećenost stočarstvu poljoprivrednika Marka Paroškog iz Suseka. On je još sa sedam godina počeo da čuva ovce, a o tome koliko voli svoj posao najbolje govori to što je i danas, nakon pola veka, još uvek najsrećniji kada provodi vreme na pašnjaku u društvu svojih mezimica.

-Bio sam još sasvim mali kada me je deda vodio sa sobom da mu pravim društvo dok čuva ovce, a onda sam vrlo brzo počeo i samostalno da ih pratim na ispašu, jer je otac bio zauzet drugim poslovima. Iako je u ovih proteklih 50 godina koliko se bavim stočarstvom bilo i boljih perioda u kojima smo od ovčarstva mogli dobro da živimo, ja se nikada nisam razočarao niti sam razmišljao da taj posao napustim. Srećan sam jer radim ono što volim, a mislim da je to najvažnije u životu. Rađe provodim vreme sa ovcama nego sa ljudima… Poslednjih sedam godina čuvam ih svakog dana i zimi i leti i nije mi dosadilo. Ništa mi ne pada teško, rado idem svaki dan na pašnjak jer volim ovce i uživam da ih gledam kako pasu. Kad krenem u atar, uzjašem svog magarca i idem na čelu kolone, a ovce i pulini me prate. Tada sam najsrećniji čovek na svetu, ne treba mi ništa više u životu – kroz osmeh kaže Paroški.

Trenutno ova porodica drži 170 grla rase cigaja, jer smatraju da je to najzdravija ovca, najotpornija je i može da izdrži sve. Nije podložna bolestima, može da ide daleko i nema velike prihrane kod kuće, osim zimi. Međutim, da nisu na paši, Marko tvrdi da ovce ne bi bile isplative, jer rasipaju mnogo hrane. Sreća pa su susečki pašnjaci dobri i ima dosta prostora za sve životinje. Dok su u objektima hrane se kukuruzom, silažom i detelinom lucerkom. To traje dva meseca, a sve ostalo vreme tokom godine provode na paši.

-Dobijamo 7.000 dinara subvencije po ovci, a trenutno je dobra i cena jaganjaca, prodajemo ih na kućnom pragu i nemamo ugovoren plasman kod neke klanice. Jedino je šteta što vunu više niko neće da kupuje pa moramo da je bacamo. A sećam se da smo nekada samo za jedno šišanje mogli da kupimo prikolicu Dubrava, dok se danas sve svelo samo na preživljavanje. Međutim, mene to neće sprečiti da ovce držim dok sam živ, a kada mene više ne bude, ako hoće neka ih odmah pobiju, baš me briga. Jednom davno zet mi je rekao “Marko, kada bih ja voleo ovce toliko koliko ih ti voliš, ja bih napravio najbolje stado kakvo nema niko”. A ja sam upravo to i uradio, imam najbolja grla za koja smo godinama dobijali medalje i pehare na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Gde god se pojave najveći ovnovi odmah ih kupujem, ne pitam za cenu. Tako sam nedavno u Novom Sadu za dva ovna dao 1.300 evra, jer su mi se svideli, bili su baš za moje stado i ne kajem se – objašnjava Marko Paroški iz Suseka.

U svakodnevnom poslu ovom vrednom čoveku iz Suseka pomaže rođeni brat Jovica, a ne izostaje ni pomoć sina Radivoja koji je odlučio da ostane na selu i nastavi porodični posao, iako smatra da u poljoprivredi nema više zarade od koje bi moglo dobro da se živi.

-Završio sam srednju poljoprivrednu školu i znanje koje sam tamo stekao koristi mi prvenstveno za popravku mehanizacije. Uvek priskočim u pomoć i drugarima kada im se pokvari neka mašina, a i oni meni onda kada mi je potrebna pomoć. Uz ovčarstvo, bavimo se i mlečnim govedarstvom, držimo 18 krava simentalki. Nas šest porodica se udružilo i zajedno ih čuvamo, smenjujemo se tako da ih svaki dan na pašnjak vodi neko drugi. Od krava dobijamo dnevno oko 250 litara mleka i svu količinu predajemo u Imlek koji ima svoju ispostavu ovde u selu. Cena mleka je najpre bila povećana, međutim, sada je ponovo smanjena, tako da je to što nemamo zagarantovanu cenu mleka naš najveći problem. Zbog velikih kiša sada je pašnjak poplavljen pa moramo kravama da dokupljujemo hranu i kad podvučemo crtu sa ovim poslom smo uglavnom na gubitku. Mislim da za poljoprivredu dolaze crni dani, jer što više radiš, sve manje imaš – jada se 27-godišnji Radivoj.

Njegov stric Jovica ističe da poljoprivrednici zbog nestabilnosti cena i vremenskih uslova “nikad ne znaju gde su”, te da je došlo takvo vreme da bolje žive oni koji su se negde zaposlili i rade za platu i dodaje:

-Ja radim u školi kao domar, a dolazim ovde svakodnevno u ispomoć bratu. Mislim da je stočarstvo veoma zahtevan posao, jer si stalno u obavezi oko stoke. Mi nigde nismo dospeli – ne stižemo na vreme ni na slavlje ni na žalost jer uvek moramo ili da muzemo krave ili da čuvamo ovce.

Osim što se bavi stočarstvom, porodica Paroški obrađuje ukupno 30 hektara zemlje. Na stoku su dobili sedam hektara državne zemlje na osnovu prava prečeg zakupa, tako da ovce i krave hrane isključivo onim što proizvedu na svojim oranicama.

S. Mihajlović

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: