Poznato je da su Šatrinčani širom zemlje cenjeni zbog zdrave guščije masti koja stiže do kupaca širom Srbije. Ali kad se pravi mast, ostaje i meso, manje popularno, ali jednako zdravo. Sreća, danas putem društvenih mreža svaki proizvod može dobro da se izreklamira i prikaže na tržištu, pa polako vredni meštani iz Šatrinaca i guščije meso, kao i druge proizvode, sve više plasiraju. Jedna od njih je i Irena Nozdrovicki iz Šatrinaca, koja sa porodicom vodi Poljoprivredno gazdinstvo Sremska guska. Ono postoji pune tri godine, a razume se, tradicija gajenja gusaka u njenoj porodici je daleko duža.
-Kao i većina krenuli smo ga guščijom mašću. Nismo znali šta ćemo sa mesom, koje je isto tako zdravo, a tu naglašavam i guščiju supu. Tako smo počeli da pakujemo i guščije belo meso, batake i kobasice, prodajemo i guščija jaja, a od ove godine i zdrave jastuke punjene guščijim perjem, kaže Irena, koja, iako najviše radi sama, ima pomoć supruga Artura, ćerke Tamare i zeta Novice.
U gazdinstvu trenutno gaje 80 gusaka i nadaju se povećanju na nekadašnjih 150. Kako najviše radi sama, Irena kaže da je ovoliki broj idealan i da toliko može da postigne, a da mušteerije ne čekaju na proizvode. Za razvoj ovog posla jako su važni i sam rad, ali i dobra reklama, a za to su zaslužne društvene mreže. Njih za Sremsku gusku uspešno vode ćerka i zet, koji su trenutno u inostranstvu.
-Jasno je da je guščija mast najtraženija roba. Razvojem društvenih mreža prodajemo i meso, belinu, kobasice, jaja, a od skoro i jastuke. Posebno je guščija mast postala popularna od pandemije, jer je poznato da je neprikosnovena pomoć kod plućnih bolesti. Ostali proizvodi u najužem okruženju ne idu toliko koliko ih uspešno prodajemo u Beogradu, širom Vojvodine, Mionici i okolini, a tržište smo razradili i na Zlatiboru, kaže Irena.
Od uzgoja gusaka ne žive, i ona i suprug su zaposleni, ali je kako kaže, to dobar dodatni prihod za porodicu i proizodnja zdrave hrane za sopstvene potrebe i tržište. Tako za sada neće mnogo proširivati proizvodnju, eventualno do 150 grla, koliko može da postigne. Za sada to uspeva, ali kada počne zimska sezona, treba dobro zavrnuti rukave, jer onda guščija mast postaje najtraženija.
-Sezona klanja gusaka počinje sad u oktobru i traje do februara, a počinju da nose u januaru. Tako da sad preko zime imamo najviše posla. Međutim, verovatno zbog promene klime, guske nose jaja i sada, što do sada nije bio slučaj, objašnjava Irena Nozdrovicki.
Za nju su guske tradicija. Nastavila je posao njene bake, koja je guske gajila za porodicu, a deo prodavala na Futoškoj pijaci u Novom Sadu. Šatrinci su selo poznato po ovoj proizvodnji, a guske se ponovo vraćaju u većem broju zahvaljujući manifestaciji Guščijada koja je početkom oktobra održana po dvadeseti put.
O tome koliko je zdrava guščija mast, supa, meso ne treba posebno govoriti. Kada su guske u pitanju, treba razbiti jedan drugi mit. Uvreda da je neko „glup kao guska“ ne stoji, jer su guske sve, samo ne glupe. One su opasne, poput onih opasnih Sremica i izuzetno pametne.
-Šatrinačke guske se sa pašnjaka u selu nepogrešivo vraćaju svaka svojoj kući. U tuđe dvorište će otići samo ako joj je vreme za gusana, ali će se i nakon obavljenog posla vratiti u svoje dvorište. One su nezgodne jer hoće da napadaju. Moje guske i ja se dobro poznajemo i ja sam bezbedna, ali ako bi mi neko nepoznat došao u dvorište, to već može da bude nezgodno, zaključuje Irena Nozdrovicki.
I tako traume iz detinjstva od gusaka većine nas koji smo vreme provodili u sremskim dvorištima, nekako bi trebalo da nestanu kada treba brinuti o zdravlju pluća i zdravoj hrani. Zato su Šatrinci i gazdinstva poput Ireninog obavezna stanica bar tokom zime.
S.B.
