Društvene mreže postale su neizostavni deo odrastanja mladih, prostor za komunikaciju, zabavu i učenje, ali istovremeno i mesto na kome se susreću sa brojnim izazovima. Idealizovane slike života, uticaj influensera, neprimereni sadržaji i višesatno korišćenje ekrana mogu ostaviti posledice na samopouzdanje, ponašanje i mentalno zdravlje mladih.
O tome kako prepoznati granicu između zdravog korišćenja interneta i problema koji zahteva pažnju, govori Nada Marjanović, sertifikovani psihoterapeut i klinički psiholog iz Sremske Mitrovice.
– Mladi, čije se iskustvo, slika o sebi i način razmišljanja još uvek razvijaju, često nemaju dovoljno izgrađen kritički odnos prema sadržajima koje gledaju na društvenim mrežama. Oni ne vide ono što se dešava iza kamere, sate pripreme, brojne pokušaje za jednu fotografiju ili pažljivu montažu. Vide samo gotov, savršen proizvod i zbog toga mogu stvoriti utisak da je život drugih ljudi bez problema, dok je njihov sopstveni pun nedostataka. Poseban uticaj na mlade imaju influenseri, koji su uspeli da stvore osećaj bliskosti i povezanosti sa svojom publikom. Kroz sadržaje koji su mladima zanimljivi – od mode i lepote, preko igrica i humora, do svakodnevnih priča, oni se predstavljaju kao neko „iz komšiluka“, zbog čega ih mladi lakše prihvataju i sa njima se identifikuju. Oni stvaraju takozvani parasocijalni odnos, odnosno osećaj da ih mladi lično poznaju, gotovo kao da su im prijatelji. Ta bliskost, iako je često pažljivo osmišljena, može delovati privlačnije od tradicionalnih autoriteta kao što su roditelji ili nastavnici — ističe psiholog Nada Marjanović.
Prema njenim rečima, uticaj koji influenseri imaju nije ograničen samo na izbor proizvoda ili trendova, već se odražava i na vrednosti koje mladi usvajaju. Svakodnevno poređenje sa ljudima koji na internetu prikazuju samo najlepše trenutke svog života može dovesti do nezadovoljstva sopstvenim izgledom, narušenog samopouzdanja i stvaranja nerealnih očekivanja.
– Kada neko ko ima veliki broj pratilaca promoviše određeni izgled, način života ili ponašanje, to među mladima brzo može postati standard. Posledice mogu biti lošija slika o sebi, zavisnost od ekrana i nekritičko prihvatanje vrednosti koje im se nude — upozorava psiholog.
Jedan od posebnih problema su opasni internet izazovi i sadržaji koji mladima mogu predstaviti rizično ponašanje kao nešto zabavno i prihvatljivo. Međutim, najveća opasnost nije samo u samom izazovu, već u tome što se vremenom gubi osećaj da je nešto neprimereno ili opasno.
-Mladi imaju snažnu potrebu za pripadanjem, prihvatanjem i potvrdom vršnjaka. Kada vide da njihov uzor radi nešto rizično, želja da budu deo grupe ponekad potisne prirodni osećaj za opasnost. Prekomerno vreme provedeno na društvenim mrežama može uticati i na svakodnevno funkcionisanje mlade populacije. Pored poremećaja sna, pada koncentracije i smanjenja sposobnosti duže pažnje, može doći do emocionalne iscrpljenosti, anksioznosti i osećaja udaljavanja od stvarnog života. Istraživanja pokazuju da mladi koji provode više sati dnevno na platformama poput TikToka, Instagrama i Snepčeta imaju veći rizik od razvoja simptoma anksioznosti i depresivnih stanja – objašnjava psiholog Nada Marjanović.
Ona dodaje da glavni „crveni alarm“ nisu samo minuti provedeni uz ekran, već promene u svakodnevnom funkcionisanju i emocijama. Tako se može pojaviti gubitak kontrole i burne reakcije deteta kada se traži da odloži telefon. Dete reaguje izrazitim besom, plačem ili agresijom. Osim toga primetne su i promene u ponašanju: dete će radije da napusti hobi, sport i druženje uživo da bi vreme provelo onlajn. Ponekad može da ide i do stanja u kome bez ekrana dete deluje izgubljeno, razdražljivo, ili laže i skriva da koristi telefon. Takođe, mogu da se pojave i fizički simptomi kao hroničan umor, glavobolje, suve oči i poremećen ritam spavanja.
Prema njenim rečima, dve važne greške koje roditelji prave, a koje mogu da se izbegnu je na prvom mestu loš lični primer, jer roditelji i sami često provode previše vremena na telefonima u prisustvu dece. Deca imitiraju ove modele ponašanja, osećaju se zapostavljeno, zbog čega utehu traže na mreži. I druga je korišćenje samo „digitalne izolacije“ deteta, odnosno situacija kada roditelji reaguju samo oduzimanjem telefona ili kaznom, bez razumevanja potreba svog deteta koja narušava poverenje deteta i produbljuje problem.
-Odsečeno dete ne uči kako da koristi tehnologiju, već samo uči kako da se bolje skriva – naglašava naša sagovornica i dodaje:
– Društvene mreže same po sebi nisu negativne. Uz umereno i pravilno korišćenje mogu biti koristan prostor za učenje, razvijanje kreativnosti i povezivanje sa drugima. Dobar digitalni sadržaj je onaj koji podstiče razmišljanje, učenje i stvaralaštvo, a ne onaj koji nas ostavlja u stalnom poređenju sa drugima.
Poruka psihologa mladima je da ne veruju svemu što vide na internetu, da čuvaju svoju privatnost i da ne dozvole da virtuelni svet zameni stvarne odnose i iskustva. Nada Marjanović za roditelje ima savet da nastoje da sa svojim detetom izgrade odnos pun poverenja, tako da ono zna da su mama i tata prva adresa kojoj može da se obrati kada ga nešto uplaši, zbuni ili povredi.
-Važno je da mi imamo vreme i strpljenje za njih. Tako će i samo dete imati poverenje kada mu kažemo da nešto nije zdravo za njega – poruka je psihologa.
S. Mihajlović
