U potrazi za novom pričom, put nas nedavno odvede u Bešenovo. I baš na račvanju Lenjinove ulice, tamo gde se letnji put odvaka ka ataru i jezeru, srećemo jednog čoveka. Nešto odmerava.
I, kako nam radoznalost nije dala mira, morasmo da stanemo i upitamo ga, šta se to dešava na ovoj važnoj raskrsnici, na čijem samom ćošku umesto putokaza stoji stara kruška koja je ove godine dala jedan, ali krupan plod.
– Je `l tražite jezero? – upita nas Bešenovac i reče da nikako ne skrećemo desno.
Međutim, kako mu objasnismo da smo lokalni novinari, otkrio nam je jedan tajni plan.
– Ovde, na ovom račvanju, napravićemo trafiku. Tu ćemo da naplaćujemo informacije o jezeru turistima – reče nam duhoviti Gojko Kerac.
Baš u tom trenutku, saznali smo da na tom račvanju Lenjinove ulice nastaje svojevrsni Bermudski trougao, u kom nestaju amortizeri i trapovi beogradskih limuzina.
– Tu dole je asfalt samo donekle, a posle je takođe donekle nasuta rizla. Tu kad padnu kiše, ne može ni peške da se ode, a turiste uglavnom navigacija odvede tim putem, pa se redovno vraćaju gore, jer je kolima jako teško proći do jezera. Po nekoliko puta dnevno nas pitaju za put, a mi, šta ćemo – dobri domaćini, pa ih uputimo. Još kad bismo mogli te informacije da naplatimo, pa gde bi nam kraj bio – kroz smeh priča Gojko.
Turista u letnjem periodu, kaže, ima više nego Bešenovaca.
– Svi su ovde, sem iz Bešenova. Verujem da je to dobro za lokalne prodavnice i generalno turizam. Ima ih iz svih krajeva, čak su iz Gornjeg Milanovca dolazili, a preovlađuju Novosađani i Beograđani. Šalu na stranu, ne smetaju nam. Zapravo su fini, valjda zato što im tebamo. Kud` će ako ih uputimo na pogrešan put!
Gojko, kao i većina starijih Bešenovaca, zbog obaveza na jezero ide retko, ali mlađe komšije su redovne na kupanju.
A na pitanje kako prosečan Bešenovac provodi dane, kaže:
– Nikako! Samo rad!
Naravno, iskoristismo zato priliku da prozborimo malo i o stanju u poljoprivredi, koje našeg čoveka uglavnom više muči nego raduje.
– Kukuruz je šlogiran. Valjda će biti nešto od njega, a kako će biti, sve je relativno. Kiša je slabo padala, a temperatura je išla do četrdeset stepeni. Sav je izgoreo, mislim da bismo njega trebali malo da pošaljemo na jezero – priča kroz smeh.
Pšenica je, kaže, u Bešenovu ove godine rodila dobro, a bilo je i onih koji su skinuli i do šest i po tona na jutru. Ali, ističe, ne može se samo od pšenice živeti.
Zato naš sagovornik, kao i većina, svaštari, te u svojim oborima godišnje utovi od 120 do 140 svinja.
– Zavisi koliko su krmače oprasile, a inače imamo sve svoje, zatvoren krug. Jedino nam fali onaj na kraju koji bi kupio i koji bi bio siguran, a ne šverceri i nakupci. Ovako, u zavisnosti od cene i tražnje, nešto prodamo, a nešto i poklonimo, pa još i prevoz platimo!
Međutim, u Bešenovu što se afričke kuge svinja tiče, zime nema.
– Nisam čuo da je bilo kuge u Fruškogorju. Za sad se nije širila u ovaj kraj, što je dobro. Zato je se i ne bojimo, jer se nije pojavila, a ako se pojavi – onda ćemo ići u crkvu! – kaže Gojko, srdačno nas pozdravljajući i dobrodušno podsećajući da nikako ne skrećemo desno!
N. M.
