Prve lubenice u sremskim sokacima, piljarnicama i marketima pojavile su se i ranije nego što smo očekivali. Čak su mesec dana poranile, što je u ovim krajevima krajnje neuobičajeno. Međutim, kad je naša novinarska ekipa prvi put krenula u obilazak atara, poljoprivrednika u seči nije bilo, a bostan na njivama još beše nezreo.
Kakvo se to čudo desilo, zapitasmo se. Ali brzo shvatismo da tu nešto ne štima, jer na samom početku nigde ne videsmo čuvene zelene „Dubrave“.
U međuvremenu, pazarismo poneki bostan. A kad ga rasekosmo, bilo je jasno da nije baš skoro ubran. Brašnjavo meso i ukus na uvelo jasno su nam govorili da je lubenica do naše zemlje od trenutka branja do trenutka „klanja“ prevalila dug put. To nam, docnije, potvrdiše i sremske bostandžije…
Nakon žetve, kad je i kalendarski došlo vreme, ponovo sedosmo u kola, pa krenusmo put donjeg Srema, bostandžijskim selima u susret. Uvršno natovarene „Dubrave“ tada su se već pojavile pred kućama. Ali, ljudima smrknutih lica do razgovora nije bilo. Kroz Kraljevce prođosmo kao kroz pustoš, dok u susednim Dobrincima izvukosmo tek poneku reč od jedne domaćice.
-Bostan je, kao što i sami možete da vidite, kvalitetan i dobar. Ima i prinosa. Ali – zarade nema! Cena je počela brzo da pada i već na početku je bila samo 80 dinara. Uništio nas je uvoz jeftinog bostana sa juga, koji po kvalitetu ne može da se meri sa ovdašnjim. Ali stigao je ranije po niskim cenama i automatski oborio naše. Tim bostanom se snabdelo i dosta marketa, pa našim ljudima prikolice danima stoje natovarene kvalitetnim lubenicama i dinjama koje propadaju, dok se ljudima prodaje roba sumnjivog kvaliteta iz inostranstva – kaže sagovornica koja nije želela da se predstavi i dodaje da je su na pad cene ove godine dodatno uticali i nakupci.
Nakon što smo napustili Dobrince, uputismo se ka drugom bostandžijskom kraku Srema, na liniji Buđanovci-Nikinci-Platičevo-Vitojevci-Grabovci. Međutim, nakon relativno duge vožnje, utrošenog vremena i goriva, naiđosmo na barikadu. Na sred puta u Buđanovcima stoji tabla – „Ne idi dalje! Gađa se!“.
I uprkos tome što nam je baš iza te table zamakao traktor sa potencijalnim sagovornikom, ne usudismo se da nastavimo dalje, kako ne bismo ni krivi ni dužni nastradali od neke zalutale granate sa nikinačkog poligona.
Druge nam nije bilo, nego da se okrenemo na skroz drugu stranu – ka Martincima, gde nas na samom ulazu u selo, kraj svoje njive dočekuje domaćica Nada Radišić sa pomoćnicom Slađom, jedna od retkih pravih proizvođača u ovom kraju.
-Ove godine nismo zadovoljni. Prvo zbog cene koja je brzo pala. Kad smo počeli da beremo krenuli smo sa 80 dinara, za dva dana smo skinuli na 60, pa potom odmah na 50, a sad skidamo na 40. Ima dosta preprodavaca koji nabavljaju jeftinije, na količinu, pa spuštaju prodajnu ispod naše krajnje. Takođe, rod je mogao biti bolji. Sve nešto kasni, najverovatnije zbog hladnog vremena u trenutku kad smo trebali izneti bostan, ali šta da se radi. Odlučili smo tim poslom da se bavimo i moramo raditi. Bolje išta nego ništa – kaže Nada i dodaje:
-Sa druge strane, nama prodaja ide odlično. Ljudi znaju da mi sejemo i da je bostan naš, kvalitetan, domaći. Imamo stalne mušterije, a i na dobrom smo mestu. Nikad nam se niko nije požalio na kvalitet, a zadovoljne su bile i mušterije iz inostranstva koje često prođu ovuda. Za njih je prodaja na njivi atrakcija, pa je bilo i slučajeva da nam traže da se fotografišu u njivi, jer njivu pod bostanom nikad nisu videli – priča naša sagovornica.
Osim bostana, kaže, od pre dve godine naša domaćica se bavi i uzgojem i prodajom kukuruza šećerca.
-Vremenski uslovi su uticali na to da i on kasni ove godine, međutim lepo je rodio i čini mi se da je kvalitetan. Uskoro ćemo da ga iznosimo na prodaju. Čujem da je i tu cena niska, ali, kao što rekoh, tim poslom se bavimo i ne možemo da kukamo. Na kraju ipak sve rasprodamo – dodaje Nada.
Mala ali slatka
Goran Malenković iz Šašinaca ove godine lubenicu je posejao čak na nešto većoj površini u odnosu na prošlu godinu, a već uveliko je počeo i sa sečenjem najlepše letnje poslastice. Ove godine, u odnosu na prošlogodišnji hektar, bostan je sejao na oko 2,5 jutra, onoliko koliko može sam da obradi i koliko može bez brige da proda. Tolika je i bila njiva, pa nije hteo da je rasparčava. Dovoljno da i ovog leta uživamo u Goranovim domaćim lubenicama.
-Rezanje je počelo na vreme. Bilo je godina i kada smo mnogo ranije izlazili u polje. Ove godine to je prosek. Godina je prosečna, lubenica nije previše krupna, ali je slatka. U početku je bilo hladnjikavo, a sada ne valjaju ni ove vrućine jer zri i što treba i što ne treba. Ova lubenica je mogla da malo naraste. To će uticati na strmoglav pad cene. Kad prođe ova vrućina ona će se iseći i neće biti lubenice, govori Goran Malenković.
U trenutnu prvog rezanja cena na veliko je bila oko 45 dinara do 50 dinara po kilogramu, a u maloprodaji oko 80 dinara. Prve lubenice izneo je na ulicu u Šašincima i odmah rasprodao svu količinu koja je prodata onako za probu, da mušterije daju prvu ocenu o kvalitetu. I ta ocena je bila dobra, kaže Goran. Kod njega je prodaja sigurna i standardna, deo lubenica prodaje na kućnom pragu, a veći deo lubenica odlazi na snabdevanje prodavnica i piljarnica po Sremskoj Mitrovici.
U velike lance ne ide, zbog dugog roka za isplatu. Posebno zato što se finansijski preklapa sa drugim kulturama koje gaji.
Lubenica je posejana u optimalnom roku, u martu u rasadnik, u aprilu je izneta u polje. Prva trećina rane proizvodnje je pokrivena tunelima, a one kasnije su posejane direktno na njivu i njihov rod treba da stigne u avgustu kada je najslađe. Zaštita je obavljena u početnim fazama i dok je plod bio mali, uključujući i prihranu. Pred kraj se ništa ne koristi, već se samo pusti da zri.
-Te nakupe najviše sunca i budu najkvalitetnije. Sa prvim lubenicama se uvek rizikuje da bude deblja kora. Drugo kolo očekujemo mesec dana nakon skidanja sadašnjih lubenica na istoj vreži, negde pred kraj jula. Ove bez tunela stižu u avgustu pa će biti i da se jedu i početkom septembra, dodaje Malenković.
Na zasejanoj površini ima oko 8.000 biljaka pa ako bude desetak kila roda po biljci, kaže biće veoma zadovoljan. Mada, to se nikad ne zna s obzirom na klimu koja se menja. Kao što se nikad ne zna da li će biti bolja dinja ili lubenica.
E.S.N.
