Treba da čekaju još 19.000 godina!
– Možda deluje kako greška, ali nama koji već dovoljno dugo čekamo da se stvari pomere sa mrtve tače se čini da ćemo ipak morati da sačekamo još 19.000 godina. Čekamo već 16, ako uzmemo da ulica od 1977. nije završena i duže, pa onda, što ne bi sačekali još to nekoliko hiljada godina, kaže Radoslav Nešić
Meštani malene mitrovačke ulice Ivana Gorana Kovačića, smeštene tik uz Zdravstveni centar na kompletnu rekonstrukciju svog sokaka moraće da čekaju još “samo” 19.000 godina! Tako im je u odgovoru na poslednji u nizu dopisa rečeno u Upravi za infrastrukturu i imovinu. Ništa neočekivano, poručuju oni koji poslednjih 16 godina u kontinuitetu organizuju peticije, šalju dopise, zahteve i molbe da se ulica koja od 1977. čeka na završni sloj asfalta napokon pretvori u mesto dostojno života čoveka 21. veka.
– Od kako smo, u danima kada je Tito još bio u naponu snage stigli do završnog sloja asfalta, čekamo da se radovi privedu kraju. Naš mali prolaz je radi uvođenja vodovoda i kanalizacije nekoliko puta cepan, tutnjali su kraj naših kuća veliki kamioni, šleperi i sve je to ostavilo trag, priča nam Radoslav Nešić, uz Jovana Pavasovića i Milana Vraneševića jedan od glavnih pokretača svih akcija kojima su meštani Kovačićeve pokušali i danas pokušavaju da promene izgled svoje ulice.
Uličica Ivana Gorana Kovačića, dugčka je 200, a široka tek šest metara. Jednosmerna je, ali od kako je probijena Ulica Želja, ta se činjenica sve manje poštuje. Dodatni problem predstavljaju i oni vozači koji, od kako se u Starom šoru naplaćuje parking, slobodno mesto traže uprvo u ovom sokačetu.
– Kako nemaju gde, obično nam se parkiraju tik uz prozore ili kapije. Tako niti možemo pošteno da osvežimo sobe, niti možemo da isteramo svoja vozila na ulicu. Kako je ulica uzana, i puna rupa, dešava se da vozači, da bi iste izbegli, idu i na trotoar, što dodatno ugrožava nas meštane. Zbog toga tražimo da se kolovoz sredi, da se svede na tri metra, da se prošire i urede trotoari, pričaju Pavasović, Vranešević i Nešić i dodaju: – Ovih dana i nedelja najveći problem nam, kada nema padavina koje ulicu pretvaraju u pravo jezero, predstavlja i izlavanje kanalizacije. Imamo tri i dve su stalno u problemu. Čitav Zdravstveni centar je prikopčan na naše šahtove. Kanalizacija nije projektovana da primi toliku količinu otpadnih voda. Kada je građena, radilo je samo sadašnje Porodilište i Higijenski zavod. Vremenom je pravljena Medicinska škola, Dispanzer, Hirurški blok, a na kraju na iste šahtove prikopčan je i vešeraj. Izlivanja su česta i vrlo opasna po zdravlje svih nas koji u Kovačićevoj živimo.
Prilikom čišćenja, dodaju “Kovačićevci” izvadi se iz šahtova preko 20 kilograma raznog zavojnog materijala, gaza, kamenja, uložaka, gaća…
Dopisi, molbe, žalbe
O problemima koje imaju, meštani Kovačićeve prvi put su upoznali nadležne početkom jula meseca 2000-te godine. Na odgovor su čekali godinu dana, a kako ga nisu dobili, svoj zahtev obnavljali su 29. maja 2001. godine, 18. marta 2004. godine, sedmog juna 2006. godine, devetog oktobra 2007. 24. decembra 2008. kada su pisarnici Gradske uprave podneli i peticiju sa potpisima stanara ulice, 13. novembra 2009. godine, 23. decembra 2014. godine, prvog juna 2015. godine, 27. januara ove godine, potom 31. oktobra, kada su stanari preko svojih predstavnika tražili prijem kod gradonačelnika Vladimira Sanadera. Kako kažu, do danas, sastanak nije zakazan, a kako im je u neformalnom razgovoru rečeno – za njih i njihovu ulicu nema para.
– Bilo je tih dopisa dosta, ne može se to tako lako prebrojati. Napravili smo jedan pravi mali dosije. Obraćali smo se i načelniku nove Uprave za infrastrukturu i imovinu Saši Bugadžiji, a i sadašnji gradonačelnik Vladimir Sanader nam je kao direktor Direkcije za izgradnju grada u par navrata odgovarao da je naš “zahtev oprvdan i da je neophodna rekonstrukcija”, što znači da je više nego upoznat sa problemom koji imamo. Govoreno nam je da je zahtev primljen i prosleđen “višim nivoima vlasti” koje treba da reše šta će sa nama. Tim povodom, mi smo se obraćali i “višim niovima vlasti”, sami i preko Mesne zajednice koja je odličan partner uvek voljan da pomogne, ali nikakav pozitivan odgovor nismo dobili. Poslednji takav dopis poslali smo trećeg oktobra ove godine načelniku Bugadžiji. U odgovoru koji nam je baš povodom tog dopisa poslat, stoji da će se pristupiti “sačinjavanju predloga potrebnih radova za 21017. godinu” i da će naša ulica biti u tom predlogu. Možda deluje kako greška, ali nama koji već dovoljno dugo čekamo da se stvari pomere sa mrtve tače se čini da ćemo ipak morati da sačekamo još 19.000 godina. Čekamo već 16, ako uzmemo da ulica od 1977. nije završena i duže, pa onda, što ne bi sačekali još to nekoliko hiljada godina, nastavlja Nešić.
Tako blizu, a tako daleko
To što su svoje dopise i molbe stanovnici Kovačićeve neretko završavali sa “zahvalni”, nije urodilo plodom. Baš kao ni njihova svest da verovatno njihova ulica nije jedina koja čeka na rekonstrukciju. Za sve ove godine, u Kovačićevoj ne samo da ništa nije urađeno (više se, kako nam je rečeno, ne krpe čak ni udarne rupe), nego do danas nisu dobili ni jasan odgovor kada će doći na red.
– Svake godine nam se govori da ćemo biti uvršteni u plan radova. Najbliži smo bili u vreme gradnje bulevara. Ulica je tada pretvorena u dvosmernu što ju je dodatno uništilo i rečeno je da ćemo čim se dođe do kružnog toka kod Vojarne dobiti novu ulicu. Ništa nije bilo ni od toga, a na osnovnu sanaciju smo čekali godinu dana. Tada je Mesna zajednica izradila i platila projekat rekonstrukcije, ali je to ostalo samo mrtvo slovo na papiru, pričaju Nešić, Pavasović i Vranašević.
Razlog nerešavanja problema za koji nam je i predsednica Saveta MZ “Centar” Nataša Tanasić rekla da je više nego alarmantan, meštani između ostalog vide i u nedovoljnoj političkoj atraktivnosti. U njihovoj ulici ne živi nijedan političar zbog kojeg bi se problemi koje imaju rešili, a i Kovačićeva je dovoljno mala da, iako pripada centru grada, nije dovoljno atraktivna za one koji sabiraju političke poene.
– Mi smo u ulici u centru grada, spadamo u prvu kategoriju, plaćamo najskuplji porez, a imamo katastrofalne uslove za život. Razumemo mi i jasno je nama da treba i druge ulice da se rade, nemamo ništa protiv toga, ali bi bilo dobro da konačno i nas neko uzme u rasmatranje. Valjda smo i mi ljudi, iako smo smešteni u jednom malom, uzanom prolazu, objašnjava nam Nešić i dodaje: – Nije sve politika, nije sve u politici, ima nešto i u životu, pa bi bilo dobro da se za naš problem čuje. Možda nismo ni privlačni za političare, nema nas puno, možda smo i “zabačeni”, ali imamo pravo na humane uslove stanovanja kao i svi drugi.
Kako nam je rekao gradonačelnik Vladimir Sanader, rekonstrukcija Kovačićeve ulice zahteva velika ulaganja, pa će usled nedostatka materijalnih sredstava njeni žitelji morati da čekaju još najmanje dve godine.
– Novca za tako obimne radove trenutno nemamo i ono što je sigurno to je da do 2019 sigurno nećemo biti u stanju da uradimo bilo šta značajno u toj ulici. Imamo sada velike projekte, pa tek kada njih realizujemo, razmišljaćemo o manjim. Sličan problem imamo i sa Ulicom Filipa Višnjića u Jaliji, tako da apelujem na stanovnike Kovečićeve da se još malo strpe, rekao je Sanader.
Rešenje nije ni na vidiku
Sa novim problemima, meštani Kovačićeve suočili su se pre godinu dana, kada im je rečeno da su promenjeni građevinski uslovi, te da su potrebne nove lokacijske dozvole, takse i drugo. Spremni da idu do kraja, u dogovoru sa Mesnom zajednicom rešili su da izrade nove dokumente, ali je pre toga potrebno se izrada ubaci u finansijski plan poslovanja za narednu godinu. Za sada od toga još uvek nema ništa.
Danas se čini da su od rešavanja svog problema bundžije iz Kovačićeve udaljeniji nego ikad. Možda ta udaljenost iznosi baš 19.000 godina. U tom slučaju, korisnije bi im bilo da plate dobrog konstruktora koji bi im načinio vremensku kapsulu, jer teško će bilo ko od njih biti živ dovoljno dugo da dočeka tu famoznu 21.017 godinu kada će konačno dobiti priliku da prošetaju svojom rekonstruisanom ulicom. To neće dočekati ni njihovi čukun-unuci.
A ko zna, možda tada u Mitrovicu dođe neki novi Tito, pa će i u Kovačićevoj makar asfalt biti konačno postavljen.
