Prihrana pšenice na sremskim poljima je završena, a ratari nastavljaju prolećne radove u skladu sa preporukama struke i vremenskim uslovima. Kako ističe dr Vladimir Marić, stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Sremskoj Mitrovici, stanje ozimih useva je vrlo dobro za ovaj period godine, a u narednom periodu očekuje se dalje izvođenje agrotehničkih mera u cilju postizanja visokih prinosa.
Prema njegovim rečima, prihrani useva prethodila je analiza zemljišta, obavljena krajem januara i početkom februara meseca. Na osnovu rezultata analize, proizvođačima su date preporuke za prihranu pšenice azotnim đubrivima, koja je sprovedena u drugoj polovini februara i tokom prve polovine marta.
-Pšenica se trenutno nalazi u fazi bokorenja, a krajem marta očekuje se prelazak u fazu vlatanja, odnosno formiranje stabla. Naravno, sve zavisi od vremenskih uslova i temperature – objašnjava Marić.
U narednom periodu sledi zaštita useva od korova i bolesti. Kako navodi, tretmani će početi krajem marta i početkom aprila, u zavisnosti od temperature i prisustva korova i patogena.
-Pojedini herbicidi mogu se koristiti do pojave prvog kolenca, ali postoje i preparati koji se mogu primenjivati sve do formiranja zastavičara. Ukoliko se pojave bolesti, primeniće se fungicidi, u skladu sa situacijom na terenu – dodaje on.
Dok pšenica ulazi u fazu kratkog predaha kada je reč o radovima, na njivama je već počela setva šećerne repe. Iako je optimalni agrotehnički rok za početak setve oko 20. marta, zbog suvog vremena radovi su krenuli nešto ranije.
Govoreći o planovima za ovu sezonu, Marić ističe da proizvođači prilagođavaju strukturu setve iskustvima iz prethodnih godina i klimatskim uslovima.
-Kada se pojave problemi u proizvodnji useva, ratari narednih godina smanjuju površine pod tim kulturama. Tako, na primer, soja je u poslednje dve do tri godine podbacila zbog temperaturnih šokova tokom leta, pa se očekuje da će njene površine biti smanjene. Sa druge strane, verovatno će doći do povećanja površina pod suncokretom – kaže Marić.
Kukuruz, kao strateški važna kultura, zadržaće stabilnu zastupljenost. On je proizvođačima uvek potreban, kako zbog ishrane stoke, tako i zbog mogućnosti skladištenja i prodaje kada to odgovara tržištu. Istovremeno, očekuje se smanjenje površina pod sojom, dok će kukuruz ostati u okvirima proseka, kao i površine zasejane šećernom repom.
-Proizvođači sve više traže kulture koje su tolerantnije na nepovoljne klimatske promene. Zbog toga se povećavaju površine pod suncokretom, koji se smatra sigurnijom proizvodnjom. Ipak, i on ima svoje izazove, pre svega zbog osetljivosti na vetar i mogućnosti poleganja usled oluja – zaključuje Marić.
D.T.
