Piše: Nemanja Milošević
Svi smo, makar jednom u životu, bili žrtve neke vrste prevare u trgovini. Bilo da se radi o lažnim popustima, „prekucavanju“ roka upotrebe koji je nedavno istekao ili smanjenju gramaže za istu cenu. Primera je mali milion, o čemu sam u više navrata imao priliku da pišem.
Međutim, ni sam ne znam kako mi je, u čitavom tom moru marifetluka, promakla jedna važna stvar. Sve ove prevare prilično su benigne u odnosu na direktnu igru sa ljudskim zdravljem!
Čuli ste, ili možda ne, da postoje osobe kojima je doslovce zabranjena upotreba belog pšeničnog brašna i šećera u ishrani. Ovde, naravno, nije reč o ljudima koji su rešili da drže dijetu. Radi se o onima, kojima je zdravstveno stanje direktno ugroženo ukoliko konzumiraju ove namirnice, te su im od strane lekara strogo zabranjene.
Iskren da budem, nisam do sada preterano obraćao pažnju na to, niti sam razmišljao o tome da takve osobe uopšte postoje. Valjda zato što u svom bližem okruženju nisam imao ljude sa sličnim zdravstvenim tegobama. Ali, sada, kada ih poznajem nekoliko, shvatio sam da se njihove muke ne svode samo na stvar ukusa (da li mi se sviđa crni hleb ili ne), nego na devedesetoprocentnu nemogućnost kupovine proizvoda koji su bezbedni za njihovu ishranu.
O čemu se radi? Pa, u većini marketa i supermarketa, sigurno ste primetili one police sa „zdravim“ namirnicama. Tu su integralni keksovi i kolačići sa raznoraznim zaslađivačima, crni, ražani i integralni hlebovi, „zdrave“ grickalice, kaše i slično. Možda ste i sami u nekom trenutku rešili da se hranite zdravije, pa umesto belog kupili „integralni“ ili „ražani“ hleb ili neku „zdraviju“ grickalicu ili slatkiš. I, ako ste to učinili, reći ću vam bez ulepšavanja – bili ste prevareni!
Kako? Pa, da li ste nekad okrenuli pakovanje i pročitali šta piše na njegovoj poleđini? Ako niste, sad ću da vam objasnim, pošto već neko vreme obilazim radnje i gotovo manijakalno čitam sastojke takozvanih „zdravih“ proizvoda. Na primer, „integralni“ hleb pravi se od belog brašna tip 500, uz minimalan dodatak integralnog. „Crni“ hleb napravljen je komplet od istog tog belog brašna, a kako je dobio tu izrazito braon boju ne znam, jer ni hleb od čistog crnog brašna ne može da bude toliko taman. Ako pročitate šta piše na poleđini pakovanja keksa bez šećera, primetićete da je on napravljen od belog brašna, a ukoliko pročitate sastav „integralnog“ keksa, saznaćete da je u njemu beli šećer. Heljdina pita u pekari napravljena je od belog brašna, od kog se takođe u pekarama prave i svi oni „zdravi“ hlebovi sa gomilom nekih semenki.
Ovako bih mogao da nabrajam u nedogled, ali neću. Primetiću samo da je svim ovim proizvodima cena višestruko veća od onih „običnih“, uprkos tome što su, suštinski, napravljeni od istog materijala.
Nego, ni to nije problem. Problem je u tome što oni koji nam te proizvode plasiraju, ne shvataju da se zdrava hrana često ne kupuje iz pomodarstva. Pa, budimo realni. Ko još voli ukus integralnog brašna? Ili heljde? Ili raži? Niti smo konji, pa da obožavamo stočnu hranu, niti smo u 19. veku. Ukoliko neko kupuje hleb od raži ili heljde, sigurno ga kupuje zato što mora i dušu bi prodao da može da pojede vruću belu lepinju, krofnu ili burek. A kad mu podvališ tu famoznu „heljdinu“ pitu, napravljenu od belog brašna, direktno si ugrozio njegovo zdravlje. Taj čovek će, često ne znajući da je pojeo ono što ne bi smeo, možda dobiti napad, pa čak možda završiti i na hitnoj.
Naravno, i tu postoji ograda. U vidu sitnih slova, poput onih u ugovorima. A svi dobro znamo da su sitna slova po pravilu najvažnija. U ovom slučaju, nekad i od životne važnosti. Zato, ako vam je doktor rekao da strogo pazite šta jedete, obavezno čitajte šta piše na poleđini. Jer, ako vam sutra pozli, niko neće biti kriv. Opet će vuk pojesti magarca, isto onako kako ste vi pojeli ono što ni u ludilu ne biste smeli.
