Jovan Sretenović (40), novi je starešina hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Noćaju. Po blagoslovu episkopa šabačkog g. Jeroteja, postavljen je na ovu dužnost 8. avgusta, čime se, kako sam kaže, posle više od jednog veka na neki način vratio u zavičaj svojih predaka. Sa dugogodišnjim iskustvom u prosveti i crkvi, kao i snažnim ličnim pozivom ka službi, otac Jovan već aktivno radi na unapređenju duhovnog života i uređenju noćajskog hrama.
Sretenović je rođen u Mačvanskom Metkoviću, gde je i odrastao. Osnovnu i srednju školu završio je u Bogatiću, nakon čega je upisao Bogoslovski fakultet u Beogradu.
–Moje poreklo jeste iz Noćaja — moj pradeda se 1905. godine odselio iz Noćaja u Metković, na imanje svoje ujčevine. Tamo sam rođen i tamo živim. Po blagoslovu Vladike Jeroteja postavljen sam za sveštenika u Noćaju i na neki način, posle 120 godina, vratio sam se u zavičaj – objašnjava on i dodaje:
-Ne bih mogao ništa drugo reći kao odgovor na pitanje zašto sam se odlučio za ovaj poziv, osim da je to bila Božija volja, odluka i priziv. Odrastao sam u pobožnoj porodici u kojoj su se negovale tradicionalne vrednosti – slavila se slava, išlo se u crkvu na velike praznike – ali jednostavno, taj unutrašnji poziv koji sam osetio u meni je prelomio odluku na kraju srednjoškolskog obrazovanja da upišem Bogoslovski fakultet.
Nakon završenih studija, svoju službu započeo je u prosveti, kao veroučitelj u selima Badovinci i Dublje, gde je radio punih 13 godina.
To iskustvo pamti kao veoma značajan period svog života.
–Rad sa decom me je ispunjavao, a saradnja sa kolegama je bila odlična. Veroučiteljski poziv je veoma zanimljiv, jer ono što se danas radi veroučitelj u školi – seme koje seje – svoj plod daće tek kasnije, kada ta deca postanu odrasli ljudi, domaćini, koji preuzmu brigu o svojoj porodici. Tada će sve ono što su slušali na časovima veronauke oživeti u njima, kao deo vere, tradicije i porodičnog života – ističe on.
Paralelno sa radom u prosveti, Jovan Sretenović je deset godina nosio đakonski čin i redovno služio u Bogatiću. Za sveštenika je rukopoložen 22. juna ove godine u Sabornoj crkvi u Šapcu, a prvo postavljenje dobio je upravo u Noćaju.
Kaže da su ga meštani veoma lepo prihvatili, a da su mu prvi utisci o mestu i ljudima više nego pozitivni.
–Kako nisam rođen daleko odavde, imam mnoge rodbinske i kumovske veze sa meštanima, dobro sam prihvaćen u selu. Svakako, još uvek upoznajem narod, službe se redovno drže, a vernici dolazi u velikom broju. Moj prethodnik, otac Aleksandar, zaista je uradio mnogo za kratko vreme – vratio je narod u crkvu, posvetio se uređenju hrama i porte, a sve uz veliku pomoć meštana, mesne zajednice i ljudi dobre volje. Želim da tako ostane, ja ću se truditi da nastavim njegovim putem i nadam se da će biti još bolje u budućnosti – kaže sveštenik.
U planu su, navodi on, i brojne aktivnosti vezane za infrastrukturu hrama i porte.
–Imamo dosta planova. Pre svega, rešavanje nasleđenih problema. Naš vladika Jerotej prvi put je posetio Noćaj 11. septembra, na praznik Usekovanja kada je služio arhijerejsku liturgiju. Tom prilikom dobijene su jasne smernice u kom pravcu dalje treba da se razvija crkveni život. Hram u Noćaju je izuzetan – građen u vizantijskom stilu, živopisan, oslikan rukom Marunića iz Beograda. Da bismo očuvali te freske, moramo da izmestimo palionicu za sveće iz unutrašnjosti hrama i to je jedan od prvih zadataka – objašnjava on.
Pored toga, postoji i potreba za izgradnjom sale za okupljanja vernika nakon liturgije, što je naročito važno u zimskim mesecima.
–Znamo da su se prvi hrišćani okupljali posle liturgije na agapama, trpezama ljubavi. To je način da se zajednica učvrsti, da se ljudi bolje upoznaju, razmene iskustva, osete snagu zajedništva. Nedostatak takvog prostora je veliki problem i nadam se da ćemo u skorije vreme uspeti da to rešimo. U pitanju je velika, ali neophodna investicija – zaključuje otac Jovan.
D. Tufegdžić
