U vremenu kada su cene osnovnih životnih namirnica, energenata i usluga drastično porasle, sve više meštana Srema primorano je da menja svakodnevne navike kako bi kućni budžet izdržao od meseca do meseca. Štednja, koja je nekada bila stvar ličnog izbora ili plan za budućnost, danas je postala nužnost, u gradovima i u selima. Dok jedni pažljivije prate akcije u marketima i racionalnije troše struju i vodu, drugi se okreću tradicionalnim, seoskim navikama koje same po sebi donose uštedu.
Meštani svedoče da se na štednju više ne gleda kao na odricanje, već kao na veštinu snalaženja. Od penzionera koji pažljivo planiraju svaki dinar, preko domaćica koje racionalno koriste energiju i kupuju isključivo na popustima, do meštana sela koji se oslanjaju na svoju proizvodnju hrane, štednja polako postaje zajednička za svako domaćinstvo.
Penzija i poskupljenja
Sedamdesettrogodišnja Ljubica Arsić iz Sremske Mitrovice kaže da u današnje vreme štednja više nije stvar izbora nego je postala navika, naročito za stariju populaciju.
-Ja sam penzionerka i prva sam to osetila na svojoj koži, penzija je ista, a sve drugo poskupelo. Trudim se da na hrani ne štedim previše, ali u prodavnicama kupujem isključivo na akcijama, a u velikim marketima koristim one dane kada penzioneri imaju popust na ceo račun. Trudim se da obrok pravim tako da se ništa ne baci, ekonomišem i sa sastojcima i sa količinom. Naučila sam da kuvam pametnije i jednostavnije, da sve iskoristim, da od istih namirnica spremim više obroka. I nije mi teško, čovek samo mora malo da se reorganizuje. Struju i vodu trošim racionalno, gasim svetla, perem veš kad se nakupi, a grejanje smanjim čim izađem iz kuće. Kad je hladnije, u kući se obučem toplije, jer mi je i to jedan vid štednje grejanja. Nije baš uvek lako tako živeti, ali navikne se čovek, šta će – uz uzdah kaže baka Ljubica.
Kako priznaje, najviše štedi na stvarima koje joj nisu neophodne. To je na prvom mestu garderoba, koju skoro da više i ne kupuje, jer dosta dobije od snaje i ćerke, kojima nova odeća brzo dosadi pa njoj poklanjaju.
-One su mlade pa prate modu, tako i treba, a meni je dobro i ono što dobijem od njih, zahvalna sam i ne žalim se. Ono što sebi nikad ne uskraćujem jesu lekovi i vitamini, jer je zdravlje ono što čoveka održava. Tu nema kompromisa. Ali, nama penzionerima štednja nije samo novac, nego i raspoređivanje snage i vremena. Moramo da pazimo i na sebe i na kuću, a da se opet ne odreknemo malih zadovoljstava, kafe sa komšinicama, cveća na terasi, šetnje po kraju… Naučili smo da živimo skromno, ali još važnije, naučili smo da budemo mudri. To je valjda ono što nas održava – kaže Ljubica Arsić iz Sremske Mitrovice.
Život na akciji
Radmila Perić iz Inđije navodi da skroman kućni budžet štedi racionalnom potrošnjom električne energije.
-Mašinu za veš uključujem isključivo noću kada je jeftina struja, što je značajna ušteda na računu za utrošenu električnu energiju – kaže Perić, ističući da joj je prioritet plaćanje računa, a za ostalo šta preostane.
Ova inđijska domaćica ide svakodnevno u kupovine osnovnih životnih namirnica, primećuje da je sve poskupelo, posebno meso.
-Teško je u prosečnu platu uklopiti sve što je potrebno za porodicu i kuću, cene “skaču“, a mesu posebno – tvrdi Radmila Perić.
Ona kaže da u trgovinama gleda koji su proizvodi na akciji i uglavnom tako puni svoju potrošačku korpu.
-Redovno gledam akcijska sniženja, tako može da se ostvari značajna ušteda novca, koji može da se preusmeri za nešto drugo, i tako u krug – rekla je naša sagovornica.
S obzirom na to da su najskuplji život i zdravlje, pitali smo Inđinčanku da li štedi svoje vreme i energiju.
-Iskreno, još uvek učim da sebe štedim i poštedim bar nepotrebnog stresa, kao i da svoje vreme trošim na ono što se novcem ne može kupiti, na porodicu i prijatelje.
Štednja kao životni stil
U našem, savremenom, dobu pojam štednja sve češće se upotrebljava u globalnim ekološkim projektima i organizovanim akcijama za unapređenje energetske efikasnosti. Ozbiljno se radi na štednji prirodnih resursa, naročito onih za proizvodnju energije.
Odavno su nam u rečniku sintagme „obnovljivi izvori energije“, “čista energija“, “ekološka svest“, a uporedo s tim i u Srbiji je primetna ekspanzija solarnih panela, koji se postavljaju na velikim površinama, ponekad i na celim njivama ali i na malim prostorima, za pokretanje pumpe bunara, za osvetljenje, najčešće na krovovima kao dodatni ili primarni izvor električne energije za domaćinstvo.
Energetskoj efikasnosti su posvećeni globalni projekti subvencionisanja građana. U Srbiji se uz podršku lakalnih somouprava već nekoliko godina sprovodi projekat iz zajma Svetska banke od 50 miliona dolara “Čista energija i energetska efikasnost za građane“. Cilj je unapređenje energetske efikasnosti i održivog grejanja u domaćinstvima, što znači da se, uz upotrebu manje količina energije za grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu tople vode i za rad uređaja u domaćinstvu, zadrži komfor i poveća kvalitet života – navodi su u jednom od lifleta, koji prate ove akcije.
U društvima sa većim standardom obraća se pažnja na očuvanje i ostalih prirodnih resursa. Postoji svest građana da su zelene površine, dugoročno gledano, jednako dragocene kao i izvori nafte. U Holandiji, ove godine, država je finansirala interesantne reklamne spotove u kapanji očuvanja parkova, livada i šuma. Poruka Holanđanima je da maksimalno iskoriste postojeće stambene objekte, apeluje se na one koji imaju višak prostora da stanove izdaju ili prodaju da se ne bi gradile nove kuće i stambene zgrade, koje smanjuju zelene površine.
Izvori čiste, pijaće vode postaju retkost i u našim krajevima. Ovog leta Srbija se suočila sa nedostatkom vode na pašnjacima nekoliko planina. Snabdevanje vodovoda iz bunara u ravnici gde je polovično urađena kanalizacija takođe je upitno i traži racionalna rešenja, u smislu ulaganja u kanalizaciju i prečistače da bi se prištedela izvorišta, kojih je sve manje.
Može se reći da je štednja proklamovani stil života na globalnom, ekološkom planu ali i da je na štednju, kao stil života, primoran veliki broj domaćinstava u Srbiji.
Malo je onih koji štede a da se to ne odražava na udobnost i kvalitet života. Da bi uštedeli za ranoviranje kuće ne putuju nikuda na godišnji odmor, da bi uštedeli za „crne dane“ trpe niske temperature i hladno im je u stanu, radi uštede sve se kupuje na akcijama, ne jede se po restoranima, retko se popije i piće, karte za pozorišta i koncerte su preskupe, jednom rečju – štednja.
Selo pomaže novčaniku
Manevar kućnim budžetom je donekle lakši meštanima sela, iako su brojni računi i obaveze za njih jednaki kao i gradskom stanovništvu. Troškovi telefona, televizije, struje, vode su isti, garderoba jednako košta, kao i benzin ili majstor, lekar i zabava. Ali zato hrana sa sela i te kako može da “spasi“ situaciju.
-Selo je štednja sama po sebi. Mi nismo toliko orijentisani na supermarkete, jer većinu hrane proizvodimo sami. U selu nemamo toliko izazova da nekontrolisano trošimo novac kao kad smo u gradu. Nema izloga, ne šljašti na svakom koraku, nema kafića, igraonica koje nesvesno izvlače novac iz džepova. Ko u selu loži smederevac i greje se na drva, ne samo da tako greje prostor, nego na tom istom šporetu priprema hranu ili osuši veš. Da ne govorim o onima koji se greju na kaljevu peć, sa manje ogreva se zagreju prostorije i sve to u totalu može i te kako da pomogne našem novčaniku. Kod nas u selu i dalje se hrana ne baca, ostatak od ručka se pojede za večeru. Daleko od toga da se uštedi veliki novac, ali znači i dalje seoski način života – kaže Radmila Milanović iz Jaska.
ESN
