I ove sezone cene voća i povrća na pijacama osetno su skočile usled suše koja je umanjila prinose, pa je za pripremu zimnice potrebno izdvojiti više novca nego prethodne godine. Ipak, domaćice koje neguju tradiciju kažu da ih povećanje cena neće sprečiti da nastave sa starim, proverenim receptima koje su im prenele majke i bake.
Za one koje nemaju vremena ili strpljenja za pranje, sečenje, kuvanje i prženje, spas su gotove tegle ajvara, pekmeza, džemova i turšije. Upravo ovakvu zimnicu pripremaju vredne domaćice koje svoje umeće pretvaraju u zaradu i na taj način obezbeđuju dodatni prihod za porodicu.
Jedna od njih je i Radojka Ostojić iz Glušaca, koja se preradom voća i povrća bavi od proleća pa sve do oktobra. Njena ponuda je raznovrsna – od slatka, džemova i sokova, pa sve do paradajza, turšije i ajvara.
-Sve radim sama. Tražila sam pomoć i bila spremna da platim, ali poslednjih nekoliko godina ne mogu da nađem nikoga u selu ko bi imao vremena da mi pomogne. Ljudi kažu da su zauzeti, pa sam sve preuzela na sebe. Najteže je napraviti ajvar jer je sam proces dug – od pečenja i ljuštenja do mlevenja i prženja. Posao je ogroman i zahtevan, ali sam zadovoljna jer sve što napravim – prodam. Da imam više vremena i prostora, pravila bih i više, jer oni koji cene domaće proizvode uvek se vraćaju – zaključuje Rada i dodaje da dobar deo povrća sama gaji, a ono što zafali kupi.
Osim ajvara, najtraženiji su joj paprika punjena kupusom, crvena paprika u filetima, kao i pržena paprika sa belim lukom.
-Toga ne mogu da naprodajem koliko se traži – kaže kroz osmeh.
Pored zimnice, pravi i domaće likere, pa kupci kod nje svake godine dolaze po isto – domaći, provereni kvalitet.
-Imam stalne mušterije. Jednom probaju i onda se svake godine vraćaju. Prošle godine sam povećala količine, ali opet je sve “planulo”. Tražili su mi i za Uskrs, ali ja više nisam imala ništa na zalihama – dodaje.
Iako posao traži mnogo truda i odricanja, Radojka ističe da se isplati.
-Ko hoće da radi, može i lepo da zaradi. Posla ima mnogo, ali ima i lepe zarade. Ljudi kupuju jer nemaju vremena da prave, a znaju da je moje sve domaće i kvalitetno – zaključuje ona.
Na mitrovačkoj zelenoj pijaci svoje proizvode godinama prodaju Slobodan i Dragica Ivić iz sela Ravnja. Ovaj bračni par je među redovnim i poznatim zakupcima tezgi, a na njihovom štandu u ponudi je raznovrsno povrće – paradajz, krastavci, kupus, luk, krompir…
-Ima svega po malo – kaže Slobodan.
Prodajom je, dodaje, relativno zadovoljan, ali ističe da je ova godina znatno skuplja od prethodne.
–Sve je duplo skuplje nego lane. Vremenski uslovi su diktirali prinose, pa je to glavni razlog poskupljenja. Paradajz je sada od 100 do 150 dinara, kupus ide i do 90 – a prošle godine je bio samo 20 dinara, što je neuporedivo za ovu kulturu – kaže Slobodan.
Supruga Dragica, pored prodaje povrća, priprema i domaće prerađevine: džemove, slatko, ajvar i kuvani paradajz. Sve se, kako kaže, odlično prodaje.
-Ljudi kupuju i, s obzirom da se kuci vraćaju, verujem da su zadovoljni. Inače, primetili smo da ono što proizvodemo u velikoj meri kupuju i naši ljudi koji žive u inostranstvu. Mislim da je to zbog toga što vole domaće i nešto provereno. Inače, što se tiče cena, tegla ajvara je 1.000, dok su džemovi 800 dinara – priča Slobodan.
Ravnjanac navodi da im je zarada koju ostvare od prodaje zimnice dopuna kućnog budžeta, a ne osnovni izvor prihoda.
-Ne živimo od toga, pravimo onoliko, koliko možemo, mada i da imamo veće količine prodale bi se. Teško je, u godinama smo, a posla ima puno oko zimnice. Mladi, čini mi se, baš iz tog razloga nisu zainteresovani da se time bave – zaključuje Slobodan.
Punih 17 godina na mitrovačku pijacu dolazi i Gorica Lukić iz Salaša Noćajskog. Na njenoj tezgi mogu se pronaći domaći paradajz, paprika, plavi patlidžan i drugo sezonsko povrće koje sama uzgaja.
–Prodaja ove godine ide osrednje – nije loše, ali moglo bi i bolje. Ipak, domaća roba uvek nađe svog kupca – kaže Gorica.
Povrtarstvo je, kako objašnjava, porodičan posao u koji su uključeni svi članovi domaćinstva.
Najveća potražnja je, očekivano, početkom jeseni – naročito za paprikom koja se koristi za pripremu ajvara.
–Paprika za pečenje ide od 120 do 150 dinara, „šilja“ je od 150 do 180. Patlidžan je 100 dinara, a paradajz od 80 pa naviše – kaže ona.
Od svog povrća priprema i zimnicu: kuvani i “živi” paradajz, razne džemove i druge proizvode.
–Sve se to prodaje, ali ne u velikim količinama. Zavisi od kvaliteta – kad je dobra roba, ona se i proda. Kvalitet je ono što prodaje. Imam redovne mušterije koje godinama kupuju kod mene, i to na veliko, jer znaju da je roba sigurno kvalitetna – ističe Gorica.
Povrtarskom proizvodnjom Lukići se bave punih 17 godina, a tom granom poljoprivrede bavili su se i Goričini roditelji u Radenkoviću. Na imanju imaju oko 14 ari pod zasadima, tri plastenika dužine 21 metar i širine 5 metara, kao i sistem za navodnjavanje. Ipak, vremenski uslovi ove godine nisu išli na ruku proizvođačima.
–Sve što je bilo na otvorenom ima neka oštećenja, ali mušterije to razumeju. Znaju da nije do nas, već do vremenskih prilika – kaže ona i dodaje:
–Što se tiče zimnice “živi” paradajz se najbrže sprema, ali povrće mora biti izuzetno kvalitetno, kako se ne bi kvario. Kuvani traži više vremena i njega spremam u oraniji. Ajvar je ipak najzahtevniji i oko njega se treba dobro pomučiti.
Vreme je izgleda najskuplje
Rumska pijaca, uvek opremljena i raznovrsne ponude, i ove sezone spremna je za sve domaćice koje bi da pripremaju zimnicu. A pripreme i kupovina počinju u poslednjih nekoliko dana, kažu prodavci. Paradajz volovsko srce košta oko 200 dinara, domaći paradajz 150, a krastavci 100, paprika roga 180, koliko staje i babura, dok se tri ljute paprike mogu kupiti za 100 dinara.
-Kupuje se roba za zimnicu, ali ne u punom kapacitetu. Uzima se i na veliko, ali sve je počelo intenzivnije da se kupuje u poslednjih nekoliko dana. Ima i pripremljene zimnice, ljudi nemaju vremena, pa često kupe i gotovo. Kupuje se i crvena paprika za pečenje, ali isto ne toliko koliko je to bilo prethodnih godina, kaže Mirsada Ramadanović, na čijoj se tezgi sve šareni i najavljuje jesen.
Na tezgama se može naći i gotova zimnica, pa ko je spreman da plati, u zamenu za slobodno vreme, ima i takav izbor. Tegla ajvara može da se kupi za oko 1.200 dinara, kuvani paradajz litra za 400 dinara. Jer upravo je vreme ono što najviše nedostaje i što domaćice najčešće tera da potraže gotovu zimnicu.
Pripremljen paradajz za dalje kuvanje u Rumi se može naći za oko 120 dinara. Ali i nakon toga treba pripremiti i dezinfikovati flaše, od litre se dobije manje gotovog paradajz soka, a tome treba dodati i skrivene troškove struje, vode i naravno vremena i to je čest razlog zbog kog žene kažu da se odlučuju za gotovu zimnicu. A neko uradi onoliko koliko može, poput Nade Rajković iz Rume.
-Ove godine zbog prinova kod obe ćerke neće biti vremena za pripremu kompletne zimnice. Ali tokom leta sam pripremila pekmez, kako je šta od voća stizalo – prvo kajsije, potom jagode i sad šljive. Mada i voće je bilo prilično skupo. Ostalu zimnicu ćemo ove godine kupiti, a za sledeću ćemo da vidimo. Svakako sada i po marketima može da se nađe kiselina poput krastavčića, cvekle, što inače jedemo, kaže Nada Rajković iz Rume.
Duplo skuplje, ali domaće je domaće
Dragica Adamović Godić, Mirjana Mijatović i Nada Grahovac, iz Inđije, organizovale su se ove sezone da prave ajvar i prodaju, kako bi domaćicama ponudile domaći proizvod, a i zaradile neki novac, da se isplati zimnica.
-Sve je počelo od šale, prvo smo pripremile ajvar za naše tri porodice, sa ukupno 150 kilograma paprike, a potom smo se našalile da bismo mogle slike objaviti na internetu, pa napraviti biznis, priča Nada Grahovac, zadovoljna kako je krenuo njihov preduzetnički angažman.
Ajvar pripremaju kod kuće, kažu da 15 kilograma ajvara isplati 100 kilograma paprike, da posao nije lak, ali da se one ulažu podjednako.
-Samo pršte zahtevi, što za blagi, što za ljuti ajvar. Jedva postižemo da isporučimo, objašnjava naša sagovornica.
O kvalitetu nema dileme, ajvar je domaći, od čiste paprike i po malo patlidžana po ukusu, kažu ove vredne žene.
-Cena je duplo skuplja nego u prodavnici, ali i razlika u kvalitetu je višestruka, tako da isplati se sigurno svima, zaključuje domaćica.
Da je domaće domaće potrdđuju, kako kupci, tako i prodavci na inđijskoj zelenoj pijaci. Dejana Bilaus iz Inđije, student prava, pomaže roditeljima na tezgi sa povrćem, oko koje su se sjatile domaćice.
-Najviše se traže domaći paradajz i paprika, njihova cena od 150 za kutiju do 200 za kilogram, ne sprečava žene da kupuju na veće količine u nameri da same prave zimnicu, kaže Dejana, raspoložena za tezgom.
Ona ističe da tempo života koji imamo u moderno vreme ne ostavlja puno prostora domaćicama da same spremaju zimnicu, ali da ima ko je još uvek vezan za tradicionalno spremanje za zimu.
-Stariji nisu u mogućnosti, a mlađi imaju nedovoljno vremena, tako da je sve manje domaćica koje prave zimnicu u kućnim uslovima, kaže ova simpatična studentkinja.
Kupci u Inđiji obilaze tezge, zagledaju i prave svoju računicu. Mira Bermanec kaže da je od pravljenja zimnice u domaćoj radinosti odustala otkako živi sama.
-Šta mi se jede, ja kupim, nešto na pijaci, nešto u marketu, i dovoljno mi je, tvrdi ova Inđinčanka, preporučujući mladim domaćicama koje imaju višečlanu porodicu da same prave zimnicu.
Olivera Vujić kaže da obavezno sredom i subotom poseti pijacu, kvalitetnija je roba i može da se nađe po pristupačnijim cenama.
-Sada tražim malo paprike babure, malo dugačke za „peckanje“, zimnicu po malo pravim, a nešto i kupujem, tvrdi Inđinčanka, naglasivši „ako želite da pojedete ono što volite, zavrnite rukave“.
