Kulturni centar „Pećinci“ ulazi u završnicu godine sa bogatim programom koji će, po svemu sudeći, obeležiti kulturnu jesen u Sremu. Najavljeni projekti obuhvataju digitalizaciju kulturnog nasleđa, plesnu predstavu, obrazovne programe za decu i mlade, kao i tradicionalne festivale koji već decenijama okupljaju najmlađe talente. Poseban značaj imaju i infrastrukturna ulaganja, među kojima se izdvaja uvođenje bioskopskog e-sistema i kompletna obnova sale Kulturnog centra. O svim ovim temama razgovarali smo sa direktorom ustanove, Slobodanom Stankovićem. On je otkrio viziju, izazove i ciljeve kojima KCP stremi u narednom periodu.
1.Kulturna jesen u Pećincima deluje veoma sadržajno. Kako ste osmislili ovako bogat program?
Naš cilj je bio da obuhvatimo sve generacije i ponudimo raznovrsne sadržaje. Vodili smo se time da kultura mora biti dostupna i u malim sredinama, ne samo u velikim gradovima. Prilikom kreiranja programa nastojali smo da spojimo tradiciju i savremene umetničke forme. U saradnji sa partnerima, školama i ustanovama kulture došli smo do koncepta koji je dinamičan i inovativan. Verujem da će ova jesen pokazati da KCP postaje jedan od stubova kulturnog života u regionu.
2.Jedan od najavljenih projekata je „Virtuelni muzej nepokretnog kulturnog nasleđa“. Šta publika može da očekuje?
Virtuelni muzej će omogućiti da svako, bez obzira na mesto boravka, upozna bogatstvo kulturnog nasleđa Donjeg Srema. On će sadržati digitalne prezentacije sakralnih objekata, narodnog graditeljstva i arheoloških nalazišta. Posebna vrednost je u tome što će sadržaj biti interaktivan i edukativan. Želimo da deci i mladima približimo kulturno pamćenje kroz digitalni medijum koji im je blizak. Na taj način povezujemo prošlost i budućnost u jedan jedinstven kulturni resurs.
3.Velika pažnja usmerena je i na scenske umetnosti, posebno na koreodramu „Jerma – Zemlja bez kiše“. Šta nam možete reći o tom projektu?
Ova predstava je plod saradnje sa Pozorištem „Dobrica Milutinović“ iz Sremske Mitrovice. Radimo po motivima drame Federika Garsija Lorke, ali kroz savremeni plesni i vizuelni izraz. „Jerma“ je priča o žudnji, suši i unutrašnjoj drami žene, a mi to prenosimo kroz pokret i muziku. Ovo je jedan od najzahtevnijih projekata koji realizujemo ove godine koji finansiraju Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvo kulture uz podršku Opštine Pećinci, Grada Sremska Mitrovica, Kancelarije za inkluziju Roma i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Uveren sam da će premijera koja je zakazana za 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava,biti kulturni događaj sezone.
4.Pored umetničkih projekata, KCP priprema i obrazovna predavanja o znamenitim ženama Kupinika. Zašto je to važno?
Istorija nam pokazuje da su žene poput Barbare Frankopan, Angeline Branković i Jelene Jakšić odigrale presudne uloge u kulturi i politici svog vremena. Nažalost, njihova dela često ostaju u senci. Kroz ova predavanja želimo da ispravimo nepravdu i predstavimo ih kao uzore mladim generacijama. Projekat će biti realizovan u više gradova Srema, čime se ističe regionalni značaj Kupinika. To je način da se kulturno pamćenje neguje i prenosi.
5.Deca u svim selima opštine imaće priliku da učestvuju u projektu „Zajedno u ritmu na selu“. Šta je suština tog programa?
Cilj je da muzika stigne do svakog deteta, bez obzira na to da li živi u gradu ili selu. Radionice će biti interaktivne i približiće deci klasičnu muziku na zanimljiv način. Verujem da će mnogi prvi put čuti instrumente uživo i osetiti magiju muziciranja. Ovo je i prilika da se otkriju novi talenti. Za nas je najvažnije da deca osete radost zajedničkog muziciranja i stvaranja.
6.U okviru programa za mlade spominjete i „Digitalnu školu crtanja“. Kako će ona funkcionisati?
Digitalna škola će biti kombinacija tradicionalnih tehnika i savremenih digitalnih alata. Deca će učiti o slikarstvu, vajarstvu, dizajnu, fotografiji i primenjenim umetnostima. Naš cilj je da podstaknemo kreativnost i pružimo im alate za savremeno izražavanje. Ovo je posebno važno za decu sa sela koja nemaju uvek priliku za ovakav vid edukacije. Na taj način kultura postaje pristupačna svima.
7.Veliku tradiciju ima i festival „Mini-Tini Fest“. Šta on znači za najmlađe?
„Mini-Tini Fest“ je praznik dečije kreativnosti i muzike. On već godinama okuplja decu koja prvi put staju na scenu pred publikom. Za njih je to ogromno iskustvo i prilika da steknu samopouzdanje. Ovakvi festivali neguju talenat, ali i osećaj zajedništva i prijateljstva. Zato je ovaj događaj jedan od najomiljenijih u kulturnom kalendaru Pećinaca.
8.Organizujete i seminar za vođe dečjih dramskih grupa. Koja je njegova svrha?
Želimo da podržimo pedagoge i nastavnike koji svakodnevno rade sa decom u oblasti pozorišta. Seminar će im pružiti nova znanja, metode i inspiraciju. Kroz razmenu iskustava učesnici će dobiti alate za unapređen rad u dramskim grupama. Verujem da će to direktno uticati i na kvalitet rada sa decom. Tako gradimo mrežu stručnjaka koja podiže celokupni kulturni život.
9.Jedan od najvećih infrastrukturnih poduhvata je uvođenje bioskopskog e-sistema. Kakvu promenu očekujete?
Opremanjem Kulturnog centra bioskopskom opremom dobijamo potpuno novi sadržaj za publiku. Film je umetnost koja je nedostajala našem mestu. Ovo će nam omogućiti da redovno prikazujemo najnovija ostvarenja, ali i da organizujemo filmske programe za decu i mlade. Bioskop će postati mesto susreta i druženja. To je projekat koji će značajno obogatiti kulturnu ponudu Pećinaca.
10.Na kraju, u toku je kompletna obnova Kulturnog centra. Šta će ona doneti?
Obnova je najveća investicija u istoriji naše ustanove. Sa ulaganjem od oko 40 miliona dinara dobijamo moderniju i funkcionalniju salu. To će omogućiti bolje uslove za publiku i umetnike. Pored same sale, poboljšava se i tehnička oprema, što će podići kvalitet programa. Verujem da će obnovljeni centar postati mesto na koje će građani biti ponosni.
Iz razgovora sa Slobodanom Stankovićem jasno je da Kulturni centar „Pećinci“ postaje prepoznatljiv kao ustanova koja hrabro spaja tradiciju i savremene tokove. Bogatstvo programa, koji se ravnomerno usmerava i ka najmlađima i ka široj publici, pokazuje da kultura u Pećincima dobija novi zamah. Ulaganja u infrastrukturu garantuju da će umetnici i publika imati bolje uslove nego ikada do sada. Svi ovi projekti svedoče o tome da kultura nije privilegija velikih gradova, već pravo svake lokalne zajednice. Zato će jesen i zima 2025. godine u Pećincima biti upamćene kao vreme kada je kultura dobila svoje novo, savremeno lice.
