Piše: Nemanja Milošević
Ovih dana, Vlada Republike Srbije donela je uredbu kojom proizvodi koji sadrže palmino ulje, palminu mast ili druge biljne masti, a koji su se do sada predstavljali kao mlečni, moraju biti jasno označeni kako se potrošači ne bi doveli u zabludu. Dakle, na svim onim sirevima sa ukusom plastike, koji su se uglavnom prodavali po raznoraznim akcijskim cenama, sada već jasno i transparentno piše da nisu stopostotno sačinjeni od mleka.
Ova uredba, moramo se složiti, ima svojih prednosti, koje se pre svega ogledaju u tome što će se u budućnosti, bar na neki način, stati na put dugogodišnjoj praksi prodavanja roga umesto sveće. Više neće moći da se desi da kupiš sir, a on se kad pečeš picu rastopi kao margarin. Bar ne, ako si prilikom kupovine obratio pažnju na to šta piše na ambalaži.
Nego, čitajući vesti o pomenutoj uredbi, mene je zainteresovalo još nešto. Da li će u skorije vreme na red doći i neka uredba vezana za jasno i transparentno označavanje proizvoda koji u sebi sadrže plesni? Evo, kad smo već kod sireva – šta raditi ako kupiš parče na čijoj ambalaži piše da je sto posto napravljen od mleka (ili ne), dođeš kući, raspakuješ ga, a on pozeleneo? A znaš da nisi kupio gorgonzolu ili neko drugo francusko čudo.
Pitaš se, da li su te plesni slučajno ili namerno tu? Da li ih je neko dodao poput pomenutog palminog ulja, ili su se stvorile same od sebe? Možda i jesu. Može i to da bude, ako su im uslovi za rast povoljni.
Zato i ne čudi da plesni u različitim fazama razvoja, od belih do onih crnih, možemo da pronađemo u najširoj lepezi prehrambenih proizvoda, pa čak i onih čiji su rokovi upotrebe sasvim uredni. Kako? Pa, svaki proizvod ima propisan način skladištenja, i ukoliko se taj propis ne poštuje, nikakav rok upotrebe ispisan na ambalaži više ne važi.
Tako, vrlo lako može da vam se desi da u brašnu (za koje većina ljudi misli da nije kvarljivo) pronađete paučinu ili crve. Moj vam je savet, obavezno ga prosejte, bez obzira na to što ste ga kupili u supermarketu i što mislite da je sveže. Znam zašto vam kažem. Može da se desi i da kupite kiseo jogurt ili pavlaku sa pečurkom. Pečurkom, koja nije šampinjon!
Evo, pre neki dan, kupujem ja kore za gibanicu. I, pošto znam da tu moram da gledam rok upotrebe – tražim, obrćem, zavirujem, a utisnutog roka nigde. Kao da ga je neko obrisao. I tako, zagledajući onaj najlon, uočim crne i zelene tačke po korama. Pošto znam da heljdine nisu, pomislih da se možda nisu pojavile neke nove, sa gljivama?
Sva sreća, pa me vid dobro služi. Ali, pitam se, šta ćemo u ovom slučaju sa starijim ljudima? Kako zaštititi one koji, zbog oslabljenog vida ili manjka koncentracije ovako nešto neće primetiti?
Eto, baš zbog njih, voleo bih da se pred našim vlastima na raspravi nađe i uredba koju sam gore spomenuo. Pa, kad nam se već različite gljive prodaju u svemu i svačemu, da bar budemo valjano i obavešteni.
