Ovih dana, gotovo da nema parčeta zemlje u Panonskom moru preko kog nije prešao kombajn. I na brdu, i u dolu, isto kao i u ravnici, izašli su Sremci u polja kako bi obavili najvažniji posao u godini. Žetva pšenice u punom je jeku.
A za poljoprivrednicima, krenusmo i mi, novinari, kako bismo na licu mesta saznali kakvi su prinosi ove godine i koliko su naše oranice hlebnog zrna dale.
U ataru Šuljma zatičemo mladog Nikolu Kovačevića, koji je ove godine posejao dva jutra i tri frtalja.
-Godina nije bila laka i krenula je gadno. Prvo smo imali problem sa lošim nicanjem, a posle se malo popravila situacija jer je bilo nešto kiše. Ali, ne očekujem visok kvalitet, zbog velikih vrućina i suše tokom perioda nalivanja zrna – ističe Nikola.
Za ocenu prinosa, u trenutku našeg razgovora, još je bilo rano. Međutim, parcela na kojoj smo ga zatekli, sudeći po prikolici, dala je oko pet tona po jutru.
Na najavljenu cenu pšenice od 19 dinara po kilogramu kaže samo kratko – katastrofa.
-Cena uvek može biti bolja, s obzirom na velike uloge, odnosno cene semena, hemije, nafte, pa i održavanja i amortizacije mašina. Prošlogodišnju pšenicu smo prodali, a ovogodišnju ćemo za početak skladištiti i čekati bolju cenu, ako budemo u mogućnosti za to – dodaje Nikola.
Na zemlji koju obrađuje, sejao je i kukuruz. Međutim, situacija je zbog suše veoma nepogodna za ovu kulturu.
-Neophodna mu je kiša u ovom trenutku. Takođe, kolega seje soju, i tu je koliko sam upoznat ista situacija. Uprkos solidnoj ceni, ona može vrlo lako da podbaci sa rodom – zaključuje.
Mačvani zadovoljni prinosom
Žetva je ove godine u atarima severne Mačve počela u uobičajenom terminu, kako i dolikuje, za razliku od prethodnih godina kada se startovalo ranije.
-Prošle godine, na primer, ječam se kosio već krajem maja, dok je ove godine žetva započela oko 20. juna. Samo nekoliko dana kasnije krenula je i žetva pšenice, pri čemu je vlažnost zrna bila u optimalnim granicama – između 13 i 14 procenata – kaže jedan od kombajnera iz Salaša Noćajskog.
Ovogodišnji prinos, ističe on zadovoljno, znatno je bolji u odnosu na prošlu sezonu.
-U ovom delu Mačve najviše se gaji sorta avenju, koja je na pojedinim parcelama dala i preko 10 tona po hektaru, što je odličan rezultat za naš kraj. Posebno ako se uzmu u obzir kvalitet zemljišta i mere koje se preduzimaju u vezi sa đubrenjem i zaštitom useva. U uslovima u kojima radimo, to je zaista premijum rezultat. Bar što se tiče prinosa, mislim da sada ne možemo biti nezadovoljni – kaže on.
Ipak, dodaje da je situacija daleko od idealne.
-Stajskog đubriva nema dovoljno, a mnogi se oslanjaju na praksu da je jedno prskanje dovoljno. Neki, zbog niskih otkupnih cena, svesno odlučuju da ne ulažu puno – najčešće pokušavajući da uštede na veštačkom đubrivu. Rezultati su, kao i uvek, proporcionalni ulaganjima. Ko je više ulagao, imao je bolji prinos, ko nije – ostao je na nižim brojkama – objašnjava kombajner.
U prethodnim godinama, prinos se uglavnom kretao između sedam i osam tona po hektaru, što ovogodišnji rezultat čini još značajnijim. S druge strane, problem ostaje niska otkupna cena pšenice, koja se trenutno kreće između 18 i 19 dinara po kilogramu. Ko ima mogućnosti, rod skladišti u sopstvenim kapacitetima, dok se manje količine predaju mlinovima za potrebe domaćinstva, uglavnom za proizvodnju hleba.
-Otkupna cena je baš mala, a iako verujem da će nakon završetka žetve i prestanka rada kombajna porasti, makar za nijansu, i dostići nivo od 22 do 23 dinara po kilogramu, to je i dalje nedovoljno da bi poljoprivrednici bili zadovoljni i ostvarili neku pristojnu zaradu – navodi Salaščanin.
Dobar rod u Slankamenu
Jedan od ratara iz Novog Slankamena, Danko Mitnaver kaže da poljoprivrednici mogu biti zadovoljni rodom.
-Ove godine imamo zasejane pšenice 120 hektara i do sada prosek prinosa je 8,9 tona po hektaru, ali nije još završeno. Ječam je bio na 40 hektara i prosek je nešto veći – 9,1 tona po hektaru. Uljana repica je bila zasejana na 65 hektara, a prinos je 3,8 tona. Ova sezona za sada je bolja u odnosu na prošlu godinu, zadovoljan je Mitnaver.
Zlatno žito zahteva rudarski posao cele porodice.
-Naš dan počinje u pet časova i završava se oko 23 sata. Najteži deo posla je proizvesti rod, a onda i pripremiti mašine za samu žetvu. Kada jednom dođe do skidanja useva, to onda ide, objašnjava ratar iz Novog Slankamena.
Mitnaverovi se ne brinu za budućnost na selu.
-Ova godina je za nas od velikog značaja. Najstariji sin je završio poljoprivrednu školu u Futogu kao đak generacije i odlučio da upiše fitofarmaciju, što je za naš posao kojim se bavimo velika stvar. Nećete mi zameriti ali morao sam da se pohvalim, ponosan je poljoprivrednik.
Osavremenjavanje mehanizacije jedan je od prioriteta porodice Mitnaver.
-Brat i ja smo druga generacija koja se u našoj porodici bavi ozbiljnijom proizvodnjom. Trudimo se da imamo što savremeniju mehanizaciju, ali je sve to teško ispratiti. U poslednjih 20 godina se to promenilo za 1.000 posto. Ranije ko je imao tri tone pšenice po jutru, bio je rekorder sela, a sada smo dostigli nivo od pet tona i moramo da dobro računamo da li smo nešto zaradili ili ne, objašnjava Mitnaver.
I ovogodišnji rod Mitnaveri će delom da prodaju.
-Jedan deo pšenice moramo uvek da prodamo, a manji deo čuvamo na lageru kod mlinara i kod otkupljivača.
O ceni pšenice ratar je imao kratak komentar.
-Cena je sramotno niska, jasan je Danko.
-Što se tiče neke promene u agraru, to je teško pitanje. Mi ove godine imamo solidne subvencije, ali mislim da bi najbolja subvencija bila na ostvarenu količinu prinosa. Tek onda bi mogli da očekujemo još veća ulaganja u poljoprivredu, poručio je naš sagovornik.
Cena najveći problem
Staropazovčanin, Mihal Balaž, obrađuje 50 hektara zemlje.
-Ove godine imamo 10 hektara pšenice. Prinos je solidan ali nije rekordan, preko četiri tone po katastarskom jutru, hektolitara 80, pšenica je kvalitetna. Žito sam počeo da sejem pre svega zbog plodoreda, a s obzirom na vremenske uslove, sušu, koja se ponavlja svake godine, nastaviću – kaže Balaž i primećuje da je najveći problem cena pšenice.
-Svi smo uglavnom u kreditima i moraćemo da je prodamo po ovoj niskoj ceni. Inputi u poljoprivredi su enormno poskupeli dok cene naših proizvoda ostaju iste već dvadeset godina… Do pre desetak godina moglo se pristojno živeti od poljoprivrede, danas, ako se baviš čisto ratarstvom, bez par stotina hektara ne treba ni počinjati – smatra ovaj Staropazovčanin.
I prinos i kvalitet u Šašincima
I polja između Šašinaca i Vognja, na najplodijoj zemlji, ovih dana mirišu na strnjiku i tek skinute useve. Šašinački ratari su zadovoljni do sada skinutim rodom. Kažu da je prinos od pet do pet i po tona po jutru. Hektolitar od 80 je daleko bolji u odnosu na prošlogodišnji od 65, a i vlagom od devet do deset su takođe zadovoljni. Isto tvrdi i Branko Slepčević iz Šašinaca koji kaže da je u žetvu krenuo nešto ranije nego inače.
-Nedelju dana sam krenuo ranije nego inače u skidanje pšenice, dok ječam nisam imao. Stići će sve na vreme da se skine. Ove godine imali smo dobre vremenske prilike, pa sam zadovoljan i prinosom i kvalitetom. Može se reći da je vreme bilo i previše dobro za pšenicu koju skidam sa 60 hektara. Uz vremenske prilike kakve su bile, stigao sam da primenim i svu agrotehniku pa ima i rezultata. Inače sve je poskupelo, a cena pšenice se ne menja, tako da će ova moja ići na lager i čekati bolje finansijske uslove za prodaju, kaže Branko Slepčević iz Šašinaca.
Dobro zrno i u Malim Radincima
Kvalitetom, prinosom, vlagom pšenice zadovoljni su i u rumskoj opštini. Dvadesetogodišnji Vasa Cvetković iz Malih Radinaca u žetvu ide sa ocem i dedom. Do prethodnog vikenda skinuli su oko 100 jutara, od 400 koliko obrađuju. Kažu da će se posao obaviti na vreme, a u modernoj i klimatizovanoj mehanizaciji sve je mnogo lakše.
-Biće prinos u proseku 4,5 tone po jutru. Prinos je bio šaren, ali to će biti neki prosek. Odlično je bilo sve za ovu sezonu, kiša je padala kada je trebalo tokom vegetacije, a sada tokom žetve u njivu nismo mogli samo jedno pre podne. Rod je kvalitetan, zrno je suvo od 11 do 13, hektolitar odličan – 80 i zadovoljni smo. Ovogodišnji rod ćemo za početak lagerovati, sada je cena oko 21 dinar, kažu da će ići gore pa ćemo verovatno sačekati bolju cenu za prodaju. Inače imamo sigurnog otkupljivača. Sada se nadamo novoj kiši za soju i kulture koje dolaze, rekao je Vasa Cvetković, mladi poljoprivrednik iz Malih Radinaca kod Rume.
E.S.N.
