I ovog leta, infrastrukturni radovi na području Sremske Mitrovice su u punom jeku, a kako vreme nalaže, trenutno je akcenat na putnoj infrastrukturi. Prema rečima gradonačelnika Branislava Nedimovića, nakon Velikih Radinaca, Čalme, Manđelosa, Bešenova i drugih mitrovačkih sela, novi put ovih dana dobiće meštani Jarka.
– Što se tiče puta za Jarak, koji je podeljen na tri deonice, prva deonica od 3,2 kilometra već je rekonstruisana. Radovi se odmah nastavljaju, a finansirala ih je Republika preko JP „Putevi Srbije“.
Prema njegovim rečima, Mitrovčani vrlo brzo mogu očekivati još radova na putnoj infrastrukturi.
– Rekonstrukciju ulice Petra Preradovića, kao jedne od najvažnijih ulica u gradu, možemo očekivati ove jeseni i idućeg proleća. Ova ulica, duga oko 1.300 metara, jedna je od saobraćajno najbitnijih u gradu, jer jednim svojim delom obuhvata i tranzit. Ono što je još interesantno je to da će kod Katoličkog groblja biti izgrađen novi kružni tok, i naravno, čitava ulica biće uređena sa aspekta atmosferske kanalizacije. Mogu da kažem da ćemo tako imati jednu potpuno novu žilu kucavicu, koja će preko novog kružnog toka, prema planu već 2027. godine spojiti Kuzminsku ulicu i ulicu Petra Preradovića. Reč je o novoj saobraćajnici, koja će biti izgrađena „na leđima“ naselja „25. maj“ – ističe gradonačelnik i dodaje:
– Sa druge strane, ova ulica je važna kao uvod u izgradnju podvožnjaka ka Maloj Bosni. Sada ćemo ići otprilike do Briletovog naselja, a posle će uslediti i deo ulice ka pruzi, pošto je usvojen ovih dana planski dokument u Pokrajinskoj skupštini o rekonstrukciji železnice koja prolazi kroz Mitrovicu, a koja obuhvata tri podvožnjaka, od kojih će jedan biti u Maloj Bosni.
Inače, osim ka Maloj Bosni, planirana je i izgradnja podvožnjaka na putu ka Laćarku, kao i u Železničkoj ulici u ovom selu. Takođe, u planu je i novi nadvožnjak na putu između Laćarka i Martinaca.
– To je sve obuhvaćeno ovim planskim aktom. Ostaje da se ishoduje građevinska dozvola i da država krene sa rekonstrukcijom pruge koja povezuje Beograd sa granicom ka Hrvatskoj – kaže Nedimović.
Dozvola je, dodaje, ishodovana i za rekonstrukciju puta Noćaj – Radenković.
– To je najlošija saobraćajnica u ovom trenutku. Vrednost radova je oko tri miliona evra, a kompletnu proceduru sa državom bismo trebali da završimo u narednih mesec do dva, dok bi radovi mogli da se izvrše idućeg proleća – objašnjava.
Prilikom obilaska radova na rekonstrukciji deonice puta ka Jarku, gradonačelnik Nedimović se osvrnuo na još nekoliko značajnih investicija u putnu infrastrukturu koje su u planu.
– Osim ulice Petra Preradovića, u planu je rekonstrukcija ulice Filipa Višnjića, Svetog Dimitrija od Suda do Pošte, kao i još jedna ili dve saobraćajnice u samom gradu. Reč je o velikom poduhvatu, dosta novca će biti uloženo, najmanje 1,5 milijardi dinara, a projekti su već u toku. Jedan deo ćemo finansirati iz gradskog budžeta, dok smo za drugi dobili sredstva od Pokrajine i Republike – objašnjava gradonačelnik.
Kanalizacija u Laćarku – veliko interesovanje
Kada je reč o izgradnji kanalizacione mreže u Laćarku, radovi na desnom krilu naselja u punom su jeku.
– Svi koji žive u Laćarku znaju koliko su novca do sada morali da izdvoje za crpljenje septičkih jama, jer struktura terena je takva da je nivo podzemnih voda visok. Samim tim, svaka septička jama nije dugog veka, što iziskuje troškove. Sa druge strane, ekološke, suvišno je govoriti šta je septička jama, a šta kanalizacija. To je veliki iskorak. Naravno, neko će reći da je ovo 21. vek i da je normalno da čovek ima kanalizaciju, i slažem se sa tim, ali je do sada nije bilo – ističe gradonačelnik i dodaje:
– Trenutno se radi u četiri ulice, Školska, Dositejeva, Partizanska i Fruškogorska, kao i u ulicama koje ih bočno povezuju. Taj posao će biti mnogo brže gotov od predviđenog i očekujem da će to biti već na proleće, što znači oko šest meseci ranije.
Laćarce, po pitanju priključenja, očekuju i značajne pogodnosti.
– Imamo kancelariju u Laćarku gde se prikupljaju i obrađuju zahtevi za priključke, tako da je na Laćarcima samo da dođu i podnesu zahtev, a sve ostalo radi gradska administracija. Takođe, građani su oslobođeni naknade za komunalno opremanje za kanalizaciju, čime će uštedeti od 300 do 500 evra po svakom stambenom objektu. Na taj način, grad se odrekao svog dela prihoda, kako bi se ljudi što pre povezali. Zato je, verujem, i interesovanje veliko. U ovom trenutku, već postoji više od 170 zahteva. Dositejeva ulica je završena, završena je i jedna strana Partizanske. Tamo su tri ekipe i izvođači su, mislim, svesni da im je bolje da brže odrade posao dok je još nivo podzemnih voda nizak. Nakon ovih radova, na jesen nam predstoji borba za građevinsku dozvolu za levu stranu sela. Na primer, Radnička ulica, 20. juli, Vašarska, koje su najugroženije – kaže Nedimović.
Ovo je, ističe, uz najavljene podvožnjake, najznačajnija investicija za Laćarce.
– Ovim stvaramo uslove za ulazak u konačnu priču izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, na čemu intenzivno radimo. Taj projekat bi trebao da dobije svoje obrise u narednih godinu dana. Reč je o ogromnoj investiciji od najmanje 25 miliona evra, možda i više. To je nešto što neće biti vidljivo, biće na prostoru van grada, ali će, posebno sa aspekta ekologije, biti veoma značajno za sve naše građane – objašnjava Nedimović.
Investicije u upravljanje otpadom
Sremska Mitrovica jedan je od najuspešnijih gradova u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom. S tim u vezi, sa republičkog nivoa vlasti stigla je još jedna velika investicija, vredna oko 16 miliona evra.
– Radi se o projektu rekultivacije stare deponije i izgradnji nove kasete. Reč je o deponiji koja je bila u funkciji do 2008. godine, sa koje ćemo sve da iščupamo, preradimo, ono što je moguće pošaljemo u takozvanu zelenu ekonomiju, a ono što nije sabijemo kompaktorima i napravimo mesto za novu kasetu koja će biti u funkciji narednih 15 godina. Ono što je važno – ne zauzimamo novi prostor. I čim se to uradi, zatvorićemo staru kasetu koja je funkcionisala od 2008. do danas. Naravno, reč je o jednoj modernoj deponiji, kakvih u Srbiji ima samo dve, u Pirotu i kod nas – ističe Nedimović.
Prema njegovim rečima, po pitanju upravljanja otpadom napravljen je još jedan iskorak.
– Setite se kako se nekad odlagao građevinski otpad na Luci Leget. Danas, tamo više nema rupa i bara koje bi se zatrpavale, kako je to bilo zadnjih 50 godina. Došli smo u ozbiljnu situaciju da ne možemo da lagerujemo građevinski otpad koji nastaje rekonstrukcijom i adaptaciojm objekata, rušenjem starih kuća i slično. Zato može da nam se desi da se pojave male deponije oko grada gde ljudi bacaju takav otpad. Da bismo to sprečili, imamo prostora još godinu dana, ali za to vreme ćemo urediti prostor za novu deponiju građevinskog otpada, tu gde nam se nalazi regionalna deponija. Ali, nećemo ga skladištiti, nego ćemo ga prerađivati, odvajati armaturu i druge materijale, ono što može da se koristi u ekonomiji ćemo iskoristiti, a ostalo drobiti i praviti poslogu za nasipanje atarskih puteva. Biće stopostotna iskorišćenost tog otpada, a za tu svrhu ćemo nabaviti i najsavremenije mašine. Svaki investitor će dobijati potvrdu da je na ekološki prihvatljiv način odložio građevinski otpad, jer od 1. januara sledeće godine to će biti uslov za dobijanje upotrebne dozvole. Naravno, građevinski otpad će moći da odlažu i građani. Biće i jedna lokacija u Laćarku, na mestu stare deponije, gde još postoje depresije koje mogu da se nivelišu i pripreme za eventualne buduće investicije – objašnjava gradonačelnik, i dodaje da će se za odlaganje građevinskog otpada naplaćivati simbolična cena.
Razvoj vodovodne i gasne mreže
Infrastrukturni radovi na obnovi i proširenju vodovodne mreže na području Sremske Mitrovice takođe su u toku. Prema ranijim najavama, pre svega, u skorije vreme biće rešen problem snabdevanja čitavog Fruškogorja.
– Što se tiče vodovodne mreže, imamo jedan tehnički problem u dva dela grada. Jedan se odnosi na Fruškogorje, a drugi na, sada već samo Radenković, koji nije na sistemu vodosnabdevanja nego ima sopstvene bunare. To moramo da razrešimo i iduće godine planiramo da aktiviramo projekat uvezivanja Ravnja i Radenkovića preko Zasavice. Što se tiče Fruške gore, nama u vikend naseljima živi mnogo više ljudi nego ranije. Nekad su ljudi na vikendice odlazili nekoliko dana godišnje, a vodu su koristili iz svojih rezervoara. Međutim, korona virus je doneo promenu, jer ljudi su počeli da se vraćaju u seoske sredine, tamo da žive, i samim tim imaju svoje potrebe. Da ne govorim o bazenima i drugim stvarima. S tim u vezi, nama je potrošnja na Fruškoj gori, naročito od aprila do oktobra, ne duplirana nego petostruko uvećana. To mreža mora da iznese, zato radimo intervenciju kod bivšeg ženskog zatvora i intervenisaćemo kod Velikih Radinaca, kod Milekića salaša, kako bismo mogli da gurnemo dovoljno vode na prostor Fruške gore i rešimo taj problem – priča gradonačelnik i dodaje da će gradske vlasti raditi i na tome da reše i problem prekomerne potrošnje.
– Moraćemo da napravimo i posebne tarife. Po potrošnji će se videti ko vodu koristi, na primer, za punjenje bazena, a to je, po mom mišljenju, već neka vrsta luksuza. Ove godine, u jednom trenutku, tokom najvrelijih dana, zabeležen je višestruki rast potrošnje. Mi realno 250 do 300 litara vode u sekundi guramo u sistem, a jedan dan je to bilo 670 litara, dok tokom letnjeg perioda očekujemo i još više. Naš sistem može to da izdrži tehnički, ali na krajevima, mreža je nekad nastavljama cevima različitog prečnika, sa ogromnim varijacijama, i zato može da dođe do pucanja cevi. Zato je neophodno voditi računa o potrošnji, a na nama je da učinimo sve da obezbedimo sigurno vodosnabdevanje – kaže Nedimović.
Osim toga, kada je reč o gasifikaciji mitrovačkih sela, radovi se odvijaju planiranom dinamikom.
– Završavamo Kuzmin i Martince i tamo su neki ljudi već priključeni. Očekujem tokom jeseni da se proces nastavi. Prvo „napadamo“ Mačvu, a kada dobijemo dozvolu za merno-regulacionu stanicu u Velikim Radincima, koja je ključna za Fruškogorje – sve je urađeno. Podnet je zahtev za tehnički prijem objekta, očekuje se da MUP izađe na teren i izvrši pregled, pa da na proleće „napadnemo“ celu Frušku goru. Ko želi, u prvoj ruci do kraja iduće godine moći će da uvede gas po dosta povoljnim cenama. Naravno, naše je da stvaramo uslove za život, a rezultati se već vide. Imate kompletna vikend naselja pokrivena gasom, struja je rešena skoro svuda, vodovodna mreža postoji – ističe gradonačelnik.
Adaptacija Opšte bolnice i zdravstveni centar
U iščekivanju radova na izgradnji novih blokova mitrovačke Opšte bolnice, lokalna samouprava je uveliko prionula na poslove adaptacije njenih postojećih objekata, navodi gradonačelnik.
– Mi adaptiramo delove bolnice. Dok nešto ne počne da se gradi, mi ne čekamo. Imamo najave da će tender za prvu fazu radova biti raspisan na jesen, ali sve je to stvar trenutka, novca i drugih uslova. Mi smo pripremili sve što je grad trebao da uradi, i čim se otvori izvor finansiranja, radovi kreću. U međuvremenu, što se tiče poliklinike, gde najviše ljudi dolazi, skoro sve smo već završili. Uredili smo prizemlje, radimo sad sprat. Korak po korak, a sve sopstvenim gradskim sredstvima – objašnjava Nedimović i dodaje:
– Nemojte zaboraviti da bolnica nije samo mitrovačka. Zato bih zamolio i moje kolege da se uključe. Vidim da su Pećinci i Ruma donirali opremu, ali moramo svi da se uključimo i intenziviramo ulaganja u našu bolnicu. Radi se i porodilište, što je jako važno, jer se tu porađaju majke iz čitavog okruga. Tamo su uslovi bili kao pre 30 godina. Ako ništa drugo, mi moramo stvoriti uslove za majke – kako u sobama, u boksovima, u sobama za odmaranje mama – dakle sve mora biti najmodernije. Takođe, u planu je i rekonstrukcija dečijeg odeljenja. U svakom slučaju, jednu po jednu stvar dovodimo u red i to ćemo završiti ove godine. Dalje, u razgovoru sa direktorom bolnice, videćemo šta je sledeće u šta ćemo ulagati – ističe gradonačelnik.
Osim infrastrukturnih ulaganja, prema najavama gradskih vlasti Mitrovčanima predstoji i reorganizacija Bolnice i Doma zdravlja, odnosno otvaranje zdravstvenog centra.
– Zašto je važan zdravstveni centar? Posle ovih osam meseci blokada fakulteta, nama nijedan lekar nije došao sa stečenom diplomom. Ne mogu da diplomiraju. Nama, da bi funkcionisao sistem ambulanti u gradu i selima, treba 36 lekara u svakom trenutku, bez godišnjih odmora i bolovanja – i to da funkcioniše na elementarnom minimumu. Mi u ovom trenutku imamo nešto više od 30 lekara, a to je malo. Stalno je otvoren konkurs za 10 lekara i mi imamo nasušnu potrebu za njima. Tako, imamo situaciju da jedan dan neće biti lekara, na primer, u pojedinim selima u kojima možda postoji potreba. Kako bismo rešili taj problem, Zdravstveni centar će nam pružiti mogućnost da lekari koji rade u bolnici mogu da se upućuju u ambulante 45 do 60 dana, a sa druge strane lekarima opšte prakse da dobijaju specijalizacije u ozbiljnim oblastima. Stvaramo time i bolju prohodnost lekarima opšte prakse za dalje usavršavanje – priča Nedimović i dodaje:
– Nekad je bila politika otvaranja što većeg broja ambulanti u gradu, što je u redu kada imate lekare. Zato ćemo sada neke ambulante u gradu morati da transformišemo u jednu veliku ambulantu, gde će u svakom trenutku biti prisutno 7-8 lekara u dve smene. Možda ćete morati nekoliko stotina metara dalje da idete od kuće, ali u Mitrovici je danas sve blizu. Napravićemo, tako, jednu modernu, veliku polikliniku za Sremsku Mitrovicu, i tako osloboditi lekare da mogu da idu po selima. Plus, imaćemo takozvane „leteće doktore“, koji će vozilima opsluživati sela u danima kada nema lekara u njima – svakih par sati u svakom od sela u kojima je to potrebno – bar za osnovne stvari, poput prepisivanja recepata. Razgovarao sam i sa dr Adilom Elhagom, moraju se promeniti i oni. Ne može doktor samo da služi sa prepisivanje recepata. I medicinska sestra može da prikupi dokumentaciju ako je nekome prepisana terapija, odnese je kod doktora ili mu pošalje elektronski, i on odradi svoj deo posla. Moramo bolje da se organizujemo jer nemamo lekara i to je ono što će sa jedne strane izazvati potrese, jer moraćemo neke ambulante zatvoriti, ali sa druge strane dobićemo kvalitetniju uslugu – ističe Nedimović.
Za kraj, on poručuje da infrastrukturna ulaganja nisu jedina koja očekuju Mitrovčane u periodu koji sledi, te najavljuje ulaganja u razvoj privrede, obrazovanja, sporta, ali i kulture čijom nacionalnom prestonicom Mitrovica pretenduje da bude imenovana 2027. godine.
