Nakon odlične sezone i nekoliko pehova u baražima, laćaračke devojčice, članice ŽRK LSK, plasirale su se u Super ligu Vojvodine u kateogriji Ž-12 i time ostvarile najveći uspeh u istoriji kluba osnovanog uz veliku ljubav, napore, odricanje i požrtvovanje rukometnog stručnjaka Milana Vuletića.
Uspeh je, kako nam kaže Vuletić, i pored upornog rada, ipak došao nenadano, budući da su rivalke, sa kojima su igračice LSK-a odmeravale snage bile spremnije od njih.
-Kada kažem nenadano, ne mislim i nezasluženo! Uložili smo sve svoje snage, svo znanje i volju, ali ostaje da su naše devojčice najmlađe, što priliku da igramo sa velikim klubovima čini još dragocenijom. Radujemo se takmičenjima, nadamo se da ćemo opstati u Super ligi i da ćemo za nekoliko godina napraviti i ekipu koja će zaigrati na prvorazrednom republičkom takmičenju. Tokom poslednjih sedam godina, koliko postojimo, kroz našu školu rukometa prošlo je 150 devojčica. Neke od njih su napustile rukomet, ali je takvih najmanje, a najveći broj njih ostao uporan i veran. Mnoge su po okonačnju osnovne škole prešle u Srem, Sloven, Železničar, a imamo i vojvođanske reprezentativke. Gotovo čitava prva postava mitrovačkog Srema je ponikla iz naših redova i to je veliko priznanje za naš rad – kaže Vuletić.
Pored kategorije Ž-12, u Laćarku treniraju i igraju i devojčice u kategoriji Ž-14, u kojima ukupno trenutno vežba 40 igračica, u najvećoj meri učenica OŠ “Triva Vitasović Lebarnik“.
-Svega tri ili četiri devojčice su van Laćarka i to nas čini posebno srećnim. Možemo sada da kažemo da pored fudbala i džudoa, naše selo ima i dobar rukomet. Ipak, sve bi to moglo biti još bolje da nemamo problema sa finansijama. Mi smo mala škola, a od samog početka rešili smo da ne naplaćujemo članarinu. Da to činimo, svakako ne bismo skupili dovoljno novca, koliko nam je potrebno za gorivo, opremu, rekvizite, kotizacije, a sigurno je da bi jedan deo dece odustao, a mi to ne želimo. Zato se snalazimo od prijatelja kluba, roditelja, sponzora i činimo sve da deci omogućimo da najpre zavole rukomet, a potom i da mu se potpuno posvete – priča Vuletić i dodaje da su laćaračke školarke, članice LSK-a prošle godine igrale i rukometno republičko finale na nivou osnovnih škola.
-I to je malo zapaženo, a šteta je, jer se mi, ali i drugi sportovi, borimo za svaki uspeh naše dece. U situaciji kada nemate novca, kada sve nade polažete u prijatelje i sponzore, kada čak ni savezi ne pokazuju razumevanje pa se neretko trude više da vas kazne, nego da vam pomognu, svaka pažnja nam je preko potrebna i važna. Na taj način mi pokazujemo da se dosta može uraditi i onda kada vas sa svih strana sustižu ograničenja.
A da ograničenja nisu zanemarljiva, možda najbolje svedoči podatak da jedino Laćarak na teritoriji Sremske Mitrovice, kako objašnjava Vuletić, ima svoju školu rukometa.
-Čak je ni Srem nema, već naša deca dolaze u Mitrovicu. Ima nešto u Šidu, Rumi, ali je glavni problem u novcu. Treneri traže novac, što nije ni sporno, ali nema ko da da. U školama nema sportskih sekcija, nastavnici nisu nikako stimulisani i onda to sve spada na entuzijaste. Kada kažemo kako radimo, onda oni koji stoje po strani i gledaju obično komentarišu kako nas neko dotira ispod žita i nelegalno, finansira, kako od toga ljudi koji vode školu imaju nekakvu korist, ali to je sve pogrešno. One koji tako misle, ja pozivam da nam se priključe pa da i sami uživaju u ljubavi kojom naša deca vraćaju ljubav koju mi njima damo – zaključuje Vuletić.
N.M.
