Poslednjih nekoliko godina, često možemo čuti konstatacije da je garderoba jeftinija čak i od hrane. Sve je više tržnih centara u Sremu, a sa njima i prodavnica namenjenih širokim narodnim masama, u kojima odeća solidnog kvaliteta može da se kupi po prilično niskim cenama. Oblače se odrasli, bebe, školarci. I staro i mlado.
Međutim, uprkos tome, prodavnice polovne robe, koje su svojevrsnu ekspanziju na ovim prostorima doživele pre deceniju i po do dve, i dalje opstaju. I, čini se, rade punom parom. Očuvana kvalitetna roba, mahom iz inostranstva, po svemu sudeći i dalje je veoma popularna među dobrim delom potrošača, dok, sa druge strane, ima i onih koji istu tu robu iz različitih razloga izbegavaju.
Interesovanje ne jenjava
Prodavnice polovne robe, najčešće odeće, imaju svoje stalne mušterije i kupce koji u prolazu navrate. Među stalnim mušterijama su uglavnom žene različitog godišta, obrazovanja, ekonomskog statusa i kupovne moći.
– One su tu zato što umeju da prepoznaju dobar materijal, primećuju da ni u našim elitnim prodavnicama ne mogu da nađu kostim, komplet, niti samo suknje ili pantalone od vunenog štofa, gotovo da nema prirodne svile, a sintetika koja se nudi je, kažu, bezobrazno skupa. Kupuju i za svoje muževe „za svaki dan i za rad“ za starije roditelje, ako se zatekne neka dobra robna marka onda i za mlađe članove domaćinstva – kažuza Sremske novine u jednoj staropazovačkoj prodavnici polovne robe.
Od prodavačica se može saznati kada stiže nova roba. Što se tiče vrste odeće, uglavnom se sve podjednako dobro prodaje, od kaputa, sakoa, trenerki, pantalona, bluza, džempera, majica, do veša i tašni. Iako su cene porasle interesovanje za „nove kontigente“ ne jenjava, a sasvim je malo za već probranu robu, koja se nekada nudi u pola cene. Potražnja varira sezonski, a sada se već očekuje prolećna i letnja garderoba, tako da nema mnogo kupaca za preostalu zimsku.
Originalni brendovi, bez našivenih etiketa
Neke prodavnice polovne robe se menjaju, neke ne. Ali svaka roba ima svog kupca, pa tako i u jednoj radnji koja u centru Rume postoji više od 13 godina. Za nju posla ima, kako sa starim stalnim mušterijama, tako i sa novim, a osim Rumljana u ovu prodavnicu svraćaju i meštani okolnih sela. Kako kaže vlasnica ove radnje, recept za tako nešto u njenom slučaju je dobra lokacija, cene koje ne menja, iako je sve poskupelo, ali i skromnost. Jedini značajniji novitet u njenoj prodaji je polovna oprema za zimovanje i skijanje.
– Ja se od ovog posla neću obogatiti, niti želim, imam koliko mi je dovoljno, pa s toga ne menjam mnogo toga. Prodavnice polovne robe se menjaju, to je činjenica, ali ja sam nekako ostala ista. Roba je šarolika, ali mogu reći nekad i kvalitetnija od originala. Jer na polovnoj robi koja se kod nas prodaje etikete sa nazivima nekih brendova se ne našivaju, već su to zaista ti brendovi. Ja svoju prodavnicu nisam menjala, niti cene, jer mi nisu menjane ni u nabavci. Nekada su mušterije bile uglavnom žene srednje i starije dobi, a sada su tu i mlađe žene, s obzirom na to da ima i tog asortimana. Iako je donekle sve isto, primećujem da pored standardne garderobe, dobro prolazi polovna oprema za zimovanja i skijanja. To je garderoba koja se nosi par dana godišnje i ljudima se isplati da kupe polovnu opremu koja je jednako kvalitetna kao i nova, kaže vlasnica prodavnice polovne garderobe iz Rume.
Odelo (ne) čini čoveka
– Prvi put sam počela da prodajem garderobu iz takozvane „druge ruke“ zato što sam videla da je u pitanju veoma tražena, a kvalitetna roba, kaže vlasnica prodavnice u Inđiji.
U kontigentima garderobe koja stiže u Inđiju ima veoma kvalitetnih komada i poznatih marki i puno je jeftinije nego u drugim prodavnicama, naglašava naša sagovornica.
– Jedna dobra, markirana jakna, poznatih svetskih proizvođača, može da se kupi za dve i po hiljade dinara, u očuvanom stanju, gotovo i nova da bude, tvrdi naša sagovornica, koja kaže da garderobu kupuju svi koji nemaju predrasude o prodavnicama robe iz „druge ruke“.
– Mislim da su ljudi u većim gradovima daleko slobodniji u opredeljivanju za takozvanu polovnu garderobu, a da se u manjim sredinama više ustručavaju, priča vlasnica prodavnice, koja za Inđinčane priprema sve vrste garderobe – sportske, elegantne, markirane i ne.
– Najveći su nam problem brojevi odeće, jer uvek stižu manji, pa je teško naći deo garderobe za malo punije, ali potrudimo se, pa nađemo, zaključuje naša sagovornica, i dodaje da je postojanje „Second hand” prodavnice korisno, kako za kupce, tako i za preduzetnike koji se time bave.
Doktori i radnici, mladi i stari
Menadžerka u jednoj od mnogobrojnih radnji sa polovnom garderobom u Sremskoj Mitrovici kaže da je u današnje vreme sasvim normalno pazariti polovnu robu, te da je profil kupaca dosta različit.
– Radnja u kojoj sam zaposlena radi već osam godina i mogu reći da je generalno broj kupaca kako vreme odmiče sve veći. Naravno ukoliko posmatramo trenutno stanje, već po pravilu januar je malo lošiji, ljudi se istroše tokom praznika, ali to nije ništa neobično, u februaru prodaja se poveća i poseta je dobra tokom čitave godine. Predrasuda o radnjama sa polovnom garderobom je ranije bilo mnogo više. Smatralo se, bar kod nas, da samo najsiromašniji kupuju tu. Međutim to nije tako, nije nikada ni bilo, i baš rušenje tih predrasuda je još jedan od faktora koji utiče na rast broja kupaca – rekla je naša sagovornica i dodala:
– Kod nas u radnji oblače se zaista razni profili ljudi, od doktora i advokata, preko običnih radnika, ljudi boljeg i lošijeg materijalnog statusa, kako mladi tako i stari. Mislim da svako može za sebe naći nešto i to po zaista prihvatljivim cenama.
Kako objašnjava dalje, podjednako se u radnji mogu videti muškarci i žene, a koja roba je najprodavanija diktiraju godišnja doba, odnosno vremenski uslovi, pa se tako zimi najviše kupuju jakne i kaputi, a leti majice.
– U radnji se vrlo često mogu naći stvari koji niko ranije nije nosio – nove sa etiketama, a ima i raznih brendova. Cene su pristupačne, roba je kvalitetna i to je ono što privlači kupce. Sve što je izloženo je čisto, oprano i ispeglano, ono što vide na vešalicama to je to, nema skirvenih defekata i slično. Naravno, ima i onih kojima je roba čak i u radnjama polovne robe skupa, ali narodu nikako ugoditi – zaključuje.
ANKETA: Da li Sremci kupuju polovnu robu?
Sanja Vorkapić, Inđija
Nemam naviku da odlazim u prodavnice polovne robe, ali verujem da može da se nađe kvalitetno parče odeće po pristupačnoj ceni.
Dragana Kodžo, Inđija
Retko, ali ponekad svratim da vidim šta imaju, može se naći lepo i povoljno.
Jelena Kujundžić, Stara Pazova
Ne kupujem u prodavnicama polovne robe. Nekako više volim moderniju garderobu, koja ne može da se nađe u tim prodavnicama. Osim toga. nije mi ni higijenski da kupujem u sekendhendu.
Aleksandra Zarić, Golubinci
Nemam problema s tim. U prodavnicima polovne robe može da se nađe lepih i kvalitetnih stvari. Inače, po buticima nije ništa naročito, samo su cene nabijene.
Aleksandar Stjepanović, Ruma
– Ne, ne kupujem polovno, ne zato što imam nešto protiv toga, jednostavno nemam naviku. Mislim da muškarci generalno ređe kupuju u takvim prodavnicama.
