Putevima Fruškogorja, glavnim i atarskim, pratili su putnike namernike oštri pogledi grabljivica. Sa visokih krošnji, stubova, saobraćajnih znakova, one su pratile svaki pokret, kako ljudi, tako i nesrećnih živuljki koje su se u zimsko doba našle na opustošenim poljima. Ne plaše se ove ptice ni ljudi, ni automobila. Samo objektiva fotoaparata, pred kojim su se sklanjale čak i na razdaljini od više stotina metara.
Ipak, neke smo uspeli da zabeležimo, a više o njima i otkud toliko grabljivica na ovim prostorima, rekao nam je stručni saradnik SRP „Zasavica“, čuveni Mihajlo Stanković.
– Tokom zime, mnoge ptice se okupljaju u takozvana zimska jata, zbog bezbednosi i lakšeg dolaska do hrane, a tu je i zimska migracija gde se ptice sa severa Evrope ili iz centralne Evrope spuštaju niže, ka jugu, te mnoge kod nas na Balkanu provode zimu. Brojnost im zavisi od meteoroloških uslova u Evropi i temperaturnih oscilacija koje su bitan okidač za migraciju ka „jugu“, tj. Balkanu, gde se obično zadržavaju dok ovde temperature ne počnu da rastu preko 15 stepeni. Moramo znati da se ta njihova migracija ne odvija istim intenzitetom svake godine, te se neke na svom putu povremeno zadržavaju na usputnim lokacijama, u zavisnosti od kretanja hladnog vazduha. Temperatura utiče i na aktivnost plena koji love, a on je aktivniji u područjima sa nižim temperaturama. Zato se tokom zime grabljivice mnogo češće hrane leševima uginulih životinja i po deponijama velikih gradova, gde im je hrana mnogo dostupnija nego na poljima – kaže Stanković.
Među grabljivicama koje su najupečatljivije prolaznicima, svakako je orao mišar, kog je, zbog veličine i raspona krila, nemoguće ne primetiti.
– Mišar je jedna od najčešćih dnevnih grabljivica u Evropi i kod nas. On ima stabilnu gnezdeću populaciju sa trendom od blagog pada do umerenog rasta. Evropska populacija se, prema podacima BirdLife International, procenjuje na od 882 hiljade do milion i 230 hiljada parova. Prema dostupnim podacima, u Srbiji se gnezdi između 2.600 i 3.400 parova, a prema podacima BiE-3 iz 2013. godine, na području Fruške gore procenjeno je da ima od 100 do 130 parova. Naravno, ne smemo mešati naše domaće populacije, koje su tu stalne, sa populacijama koje nam tokom zime pristižu i tu borave samo kratak period (decembar-februar). Zato se i stiče utisak da ih je mnogo više i na sve strane – ističe Stanković.
Prema njegovim rečima, mišar obično živi na rubovima šuma, gde s ei gnezdi. Ptica je srednje veličine, sa bojom perja koja se kreće od tamnosmeđe do skoro potpuno bele, a smeđe jedinke su karakteristične po velikim belim mrljama sa donje strane krila. Dužina tela kreće im se do 57 centimetara, a raspon krila ide i do metar i po.
– Veliki raspon krila i širok rep ovoj ptici omogućavaju jedrenje na vazdušnim strujama. Ženke su po pravilu veće od mužjaka. Noge su kratke sa snažnim kandžama. Način lova mu je karakterističan, obično vreba plen sa uzvišenja (na primer stabla, stubovi), i kada ga uoči, zamasima krila uzima zalet i potom se obrušava na njega. Nekad se može videti i kako lebdi iznad njive, čekajući da se pojavi plen, kao i kako hoda po zemlji tražeći insekte i crve. Sluh mu je istančan i njime takođe uočava plen. Hrani se uglavnom malim sisarima, ali neretko love i gmizavce, vodozemce, insekte, male ptice, kišne gliste itd. Takođe, hrani se i lešinama uginulih životinja. Tokom parenja mužjak i ženka izvode svadbeni let, tako da nogama dodiruju grane, a vrhunac je zajednički let isprepletenih nogu. Početkom proleća, ženka snese do tri jajeta, na kojima sede oboje, a izleženi mladi su slepi, goli i potpuno zavise od roditelja, dok samostalni postaju nakon 40 dana – kaže Stanković.
Mišar, kao i druge grabljivice, prema njegovim rečima ima veliki značaj u smanjenju kalamiteta u glodarskim godinama i održavanju brojnosti glodara na prihvatljivom nivou, obzirom da glodari nanose ozbiljne štete u poljoprivredi i šumarstvu. Takođe, grabljivice smanjenjem populacije glodara utiču na zdravstveno-higijenski aspekt stanovništva područja u kom love, a pošto se hrani i lešinama, obavlja značajnu ulogu „sanitarca“ u prirodi – kaže Stanković.
Pričalo se ranije po selima da lovci, za razliku od poljoprivrednika, mišara baš i ne vole, jer ispred nosa može da im „ukrade“ ulov, poput zeca ili fazana. Ipak, prema Stankovićevim rečima, takvo razmišljanje među lovcima je danas manje zastupljeno, jer se svest o značaju ptica grabljivica i potrebi njihove zaštite značajno promenila na bolje.
Inače, osim mišara, prema rečima našeg sagovornika, na području Fruške gore često se mogu videti i vetruške, a nešto ređe jastreb, kobac, osičar i druge grabljivice sa veoma malom populacijom.
