Posle deset godina službe u hramu Svetog Georgija i života u Salašu Noćajskom, Nemanja Živković sa ponosom u glasu, vidno zadovoljan i srećan ističe da je iza njega vrlo uspešna decenija.
Živković je na praznik Sretenje 2014. godine rukopoložen u čin sveštenika, a samo mesec dana kasnije postavljen je za starešinu hrama u Salašu. Tu je, kako sam ističe na početku razgovora za Mačvu, dočekan prijatno i brzo je prihvaćen od vernog naroda, a sada oseća kao da je ceo život proveo u ovom mačvanskom selu.
-Služba sveštenika podrazumeva prisustvo u najtežim trenucima života, ali i u onim najlepšim. Biti sveštenik je velika čast s jedne, a odgovornost s druge strane. Poziv je to služenja Bogu i narodu, a poverenje ljudi mora se zaslužiti. S početka, moji parohijani su me posmatrali sa određenom rezervom, procenjivali svaki korak, kakav sam čovek, jer upravo to pomenuto poverenje se teško zadobija, a gubi u trenutku. Međutim, bili su otvorenog srca i prihvatili me kao nekog svog, a ja se trudim da ih ne izneverim, da ljubav i poštovanje koje dobijam od parohijana, iskreno i istom merom uzvratim – priča sveštenik.
Jedan od najvećih uspeha u njegovoj službi svakako je povećanje broja vernika koji redovno posećuju bogosluženja.
-Mišljenja sam da je poverenje u crkvu, bar u ovom selu, sve veće, što me izuzetno raduje. Od ove godine svete liturgije počinju u 9 časova, a trudim se da ohrabrim mlade ljude, naročito roditelje sa malom decom, da se uključe u crkveni život. S tim u vezi organizujemo i brojne manifestacije za najmlađe, koje su, naravno, pod blagoslovom episkopa“, kaže Živković i dodaje da crkvena zajednica u Salašu Noćajskom posebnu pažnju posvećuje praznicima, ali i svakodnevnom životu u veri. Takođe, sveštenik ističe važnost poseta visokih crkvenih zvaničnika, pa podseća da je 2017. godine hram Svetog Georgija posetio preosvećeni vladika Lavrentije, a povodom osvećenja zvonika, kao i da je prošle godine na Đurđevdan dočekan vladika Jerotej.
Sveštenik se posebno ponosi saradnjom kako sa meštanima Salaša, tako i susedne Mačvanske Mitrovice, ali i sa učiteljicama i veroučiteljicom.
Tokom protekle decenije puno toga je urađeno na samom hramu, ali i u porti hrama, koja sada izgleda potpuno drugačije u odnosu na period pre dolaska Živkovića u selo.
Kako navodi sveštenik, prvi radovi izvedeni su na samom hramu, pa je tako rekonstruisan krov koji je godinama prokišnjavao, što je izazvalo dodatna oštećenja na svetinji. Posle toga obnovljena je fasada, a radilo se i u samoj unutrašnjosti – postavljeni su novi podovi i električne instalacije. Hram je kompletno okrečen. Tokom 2016. i naredne, 2017. godine ozidani su palionica i zvonik, koji je projektovan još 1902. godine. Najveći posao, tek je usledio.
-Jedan od najvećih kapitalnih projekata u selu koji je realizovan u poslednje vreme jeste izgradnja parohijskog doma koja je otpočeta 2019. godine. U pitanju je multifunkcionalan objekat koji se sastoji od sale za verni narod, pratećih prostorija, kancelarije i stana za paroha na spratu. Sala se vrlo često koristi, kako za različite aktivnosti sa decom i druga okupljanja, tako i za daće, što je vrlo značajno za naše meštane, jer u selu do sada nije postojao adekvatan prostor za tu namenu. Moram da naglasim da izgradnja objekta ne bi bila moguća bez, pre svega i svih, vernog naroda. Kada je doneta odluka da se krene sa radovima prikupljali su se dobrovoljni prilozi kroz selo i zaista ljudi su se odazvali i pomogli koliko je ko mogao. To je nešto što je uvek i svuda kada govorim o Parohijskom domu ponosno ističem. Naravno, lokalna samouprava je takođe pomogla izgradnju značajnim novčanim sredstvima – podsetio je Živković.
Sveštenik je istakao da ništa od urađenog ne bi imalo smisla i vrednost da nije u službi vernog naroda koji se okuplja oko crkve.
Dobro je Živković za sve protekle godine upoznao narav i ćud ovdašnjeg čoveka.
-Ljudi u Mačvi, posebno u Salašu su dobri, vredni, predani, istrajni i posvećeni svojoj zemlji. Nepokolebljivi su i jaki. Lično se trudim da budem otvoren prema njima, a kako bi i oni to bili prema meni. Vrata crkve su im uvek otvorena. Kada su moji parohijani srećni, uspešni, kada se trude, rade, napreduju onda sam i ja srećan i blagosiljam njihova dobra dela. Po dolasku u Salaš nije mi bilo lako, ali početak i treba da bude težak, čovek mora da se nosi sa iskušenjima i da ih prevazilazi. Sada iskreno mogu reći da sam srećan i ispunjen, radostan što živim i radim upravo u ovom mačvanskom selu koje me je prihvatilo i u kojem sam svoj život obogatio sa divnom suprugom i decom – kaže sveštenik.
Za Nemanju Živkovića, deset godina u Salašu Noćajskom predstavlja put ispunjen ljubavlju prema Bogu, porodici i svom narodu, a njegova misija nastavlja da živi kroz svakodnevne aktivnosti i predanost vernicima.
D. Tufegdžić
