Sremska rača – Strašan zločin je bila “Oluja” i Srbija to više neće da krije, rekao je sinoć premijer Aleksandar Vučić na obeležavanju Dana sećanja u Sremskoj Rači, dodajući da Oluje treba da se stide oni koji su je počinili.
Nadam se, dodao je, da će Srbija moći od sada slobodno da kaže da je to bio zločin i poručio da se zločin mora oprostiti, ali nikako ne sme i ne može da se zaboravi.
Premijer Vučić je izjavio je da je u novijoj srpskoj istoriji teško naći tužniji dan od 5. avgusta kada se pre 20 godina desila “Oluja” i poručio da se zločin mora oprostiti ali ne i zaboraviti.
Danas odajemo počast žrtvama, a njih je više od 2000 ubijenih i nestalih u jednom od najvećih porgoma srpskog naroda i njegovoj stradalničkoj prošlosti.
“Želim da reči mržnje, sukoba i osvete ne budu te koje će obeležiti današnji dan – sa Hrvatskom imamo mir, čuvaćemo ga i želeti najbolje odnose u budućnosti”, rekao je Vučić, dodajući da se nada da ćemo brzo biti i dobri prijatelji u zajedničkoj kući EU.
“Ali danas odavde šaljemo svetu jasnu poruku da se zlocicn mora oprostiti ali ne može i ne sme zaboraviti – i to baš na ovome mestu gde su Republika Srpska i republika Srbija ujedinjeni u bolnoj tuzi na mestu koje je pregazilo 250.000 prognanih Srba u strahu da ih ne pregazi hrvatska, kako neki kažu oslobodilačka čizma” naveo je premijer.
On je dodao da je danas previše teško za velike reči i pomenuo imena nekih od prognanih…i rekao da su oni deo strašne statistike od više od 250.000 imena koji su ubijeni, proterani pre 20 godina avgusta 1995. godine.
Vucicć je rekao da je za taj spisak žrtava potrebno ispisati 4.000 stranica i šest dana i noći da se pročita.
“Dođe mi kada to znam da pitam one koji taj pogrom slave dva dana – zašto ne slavite šest dana i noći – tako ćete bar moći da se setite svakoga koga ste proterali – da ga proslavite pojedinačno”, poručio je Vučić.
Simboličnim susretom predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na mostu kod Sremske Rače, večeras je počelo obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba.
Premijer Srbije i predsednik RS u reku Savu spustili su vence u znak sećanja na sve postradale Srbe.
Obeležavanje je nastavljeno intoniranjem himni Srbije i Republike Srpske, a parastos za sve stradale Srbe služio je patrijarh srpski Irinej.
Oluju nismo mogli ni zamisliti
Tada se nisu brojali dani već izgubljeni životi, kolona izbeglica je bila presecana, bombardovana, ljudi su ubijani… Htela sam ih prebrojati, jer nikada nisam videla toliko ljudi, ali ni početak ni kraj kolone se nije nazirao, rekla je sinoć Đurđica Popović, devojka koja je pre 20 godina bila u koloni izbeglica koja je iz Hrvatske u Srbiju bežala pred hrvatskim vojnicima.
Povodom obeležavanja 20. godišnjice i Dana sećanja na progon Srba tokom hrvatske vojne akcije “Oluja”, ona je rekla da je tih letnjih dana bila okupirana mislima o svadbi kuma.
“Razmišljala sam šta ću da obučem, kakva će mi biti frizura. Izabrala sam haljinicu i lakovane cipelice. Samo nisam znala šta ću ako bude padala kiša. Kišu smo još i mogli da ocekujemo, ali oluju nismo mogli ni zamisliti. I jedno jutro probudila nas je pucnjava”, navela je ova devojka.
Popovićeva je navela da to nije bio prvi put da dečiji san prekidaju rafali.
“Nisam ni pomislila da je 4. avgust 1995. godine bila poslednja noć koju ću provesti u svom krevetu, u svojoj sobi, da mi je to poslednje svitanje zore u mom mestu”, rekla je ona.
Tih dana se, kako je rekla, dani nisu ni brojali, već samo ljudski životi Kako ja nevela uvek je htela da prebroji ljude u kolonama, ali im nikada nije videla “ni pocetak ni kraj”.
“Gledam nas i pitam se šta smo mi? Nesećnici, heroji, kukavice, igračke? Da li se to istorija šali sa nama ili nas podseća na zaboravljene lekcije. Umesto zaključka, jer ga u ratu nikad nema, ispovest ću završiti citatom: Ima li šta gore, onaj ostavio mrtvu mater u jarku, drugi opet nesaranjenog sina, treći još i ne zna gde mu je ko. Rat je veliko zlo”, zaključila je Popovićeva.
Dodik: Ne negirajte RS kao što mi ne negiramo BiH
Dodik je poručio da ne treba da se obesmišljava i negira Republika Srpska, jer u RS niko ne obesmišljava i ne negira Bosnu i Hercegovinu.
“Govorili su da je BiH Jugoslavija u malom, a sad postavljam pitanje zašzo živi mala, a nije mogla velika.. Niko da ne negira BiH. Evo, mi nećemo, ali prestanite negirati RS, ne možemo živeti u toj negaciji. Ovo je sombol našeg zajedništva, kao naš vapaj za mir “, rekao je Dodik prilikom obraćanja na svečanosti povodom Dana sećanja na stradanje i progon Srba na mostu u Sremskoj Rači.
Samo su Srbi, poručio je, verovali u Jugoslaviju, nistakavši da su je zato poslednji i napustili.
“Srbi su uvek želeli mir”, rekao je dodik i poručio da svi znaju šta je BiH, te da to ne treba niko da objašnjava Republici Srpskoj.
Kaže i da je Sbija uvek bila utočište za sve Srbe “koju su plaćali visoku cenu zablude” koja se zvala Jugoslavija, od Slovenije preko Hrvatske, Bih, Kosova, Makedonije, pa do Crne Gore.
“RS je uz pomoć Srbije prolazila kroz teške trenutke kada je morala da daje odgovore, tako je bilo i sa Dejtonskim sporazumom, kojim se došlo do mira”, kazao je Dodik.
Istakao je i da napori svih u regionu treba da budu usmereni ka miru, i okrenutosti ka evropskim civilizacijskim vrednostima.
Dodik je izjavio da je Srbija uvek bila utočište za sve pripadnike srpskog naroda koju su plaćali visoku cenu zablude koja se nekada zvala Jugoslavija.
“Srbi žele mir. Želeli su ga i onda kada se desio progon Srba u hrvatskoj vojnoj akciji “Oluja”, a jedina greška srpskog naroda je što smo verovali u Jugoslaviju i bili njena žrtva”, rekao je Dodik u Sremskoj Rači na obeležavanju Dana sećanja na stradanje i progon Srba.
“Ovaj most bio je znak svega – slobode, mira, Srbije koja je bila siguran beg od smrti. To je most istine, a istina je bila da su Srbi morali da napuste kuće i da krenu jedino tamo gde je sloboda, u Srbiju. Znali su da su na sigurnom kad pređu most, da su među svojima”, rekao je on i dodao da je Republika Srpska pružala i tada sve što je mogla da da utočište, okrepljenje, ohrabrenje…
“Solidarnost pokazana tih dana ostaće duboko zapamćena od strane svih tih ljudi. Više od 50.000 ljudi iz Krajine je ostalo i oni su integrisani u naše društvo”, rekao je on.
Dodik je naveo da će 4. avgust biti dan sećanja na progon Srba ma gde se on desio.
“Posvetili smo to ovom datumu jer je najupečatljivije stradanje Srba nakon “Oluje”, u kojoj su, predvođene hrvatskim snagama učestvovale i snage iz SAD i iz drugih zemalja Evrope, koji su zajedno napravili etničko čišćenje”, rekao je Dodik.
Prema njegovim rečima to je bila udružena akcija zapadne vojne alijanse i hrvatskih snaga koja je mnoge nedužne, koji tada i nisu znali šta se dešava, lišila života.
Dodik je rekao da i nije nemoguće razumeti zašto su viđeni Srbi i u vreme mira i bivše Jugoslavije odlazili.
“Morali su da napuštaju i u miru,i da idu ka Srbiji. Srbija je bila uvek sigurno utočiste za sve nas. Republika Srpska je zagledana u Srbiju i nju droživljava kao sastavni deo svog nacionalnog bića i Srbija za nas jeste dokaz naseg postajanja”, poručio je Dodik.
Irinej: Oluja je bila tragedija biblijskih razmera
Patrijarh srpski Irinej rekao je sinoć na obeležavanju Dana sećanja da je srpski narod u “Oluji” zadesila tragedija biblijskih razmera i da je počinjen veliki zločin koji su činila naša braća po veri sa kojima nas vezuje istorija.
Patrijarh je u obraćanju u Sremskoj Rači rekao da je to bila tragedija biblijskih razmera kakvu su nekada doživeli Jevreji i Jermeni i da smo mi Srbi odmah iza njih.
Kako je rekao zločin su počinila naša braća po veri, isti po crkvi “sa malim razlikama što smo mi pravoslavni a oni rimokatolici” i da smo bili krivi samo zato što smo Srbi pravoslavne vere.
Naveo je da zato raduje nedavno upućen predlog pape Franje da se formira komisija predstavnika srpskog i hrvatskog naroda koja bi se bavila razlozima tolike mržnje između dva susedna i po mnogo čemu slična naroda.
Patrijarh je poručio i da Srbi nisu genoicidan narod, da to nisu nikad bili uz svojoj istoriji, da su naprotiv mnogo postradali, a da je o njima stvorena slika kao o narodu koji mrzi i progoni i ubija.
Ta je slika daleko od nas, poručio je patrijarh Irinej i dodao da zlo i zloba nikome dobro nisu doneli, te da je potrebno da zavlada ljubav, da nju treba da nosimo u sebi, ali i među narodima.
Dao Bog da se povrati mir narodu našem i svim narodima – to je želja naša i božija i molimo se gospodu da naša želja bude uslišena, poručio je na kraju obraćanja srpski patrijarh.
Veliki broj građana došao na ceremoniju
Veliki broj građana okupio se sinoć kod mosta u Sremskoj Rači, gde je obeležen Dan sećanja na stradanja i progon Srba, u okviru hrvatske vojne akcije “Oluja”.
Građani, koji su došli da odaju poštu stradalim Srbima, na dan kada je pre 20 godina iz Hrvatske proterano više od 250.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno, nosili su srpske zastave i obeležja.
“Ovo je značajan dan, jer je tokom progona Srba iz Hrvatske bilo strašno. Bilo je strašno gledati naš narod kako beži. Hvala premijeru Vučiću što je omogućio da se na to ukaže”, istakla je za Tanjug Vera Fektar iz Sremske Rače.
Mirjana Cabo, koja je izbegla iz Sarajeva, naglašava da je ovo važan dan za srpski narod i porodice žrtava, ali i, posebno, za sve one koji su, kao i ona, prognani iz svojih kuća i sa svojih staništa.
Miroslav Smrzić, koji je nekada živeo u Slunju u Kordunu, a izbegao je u Inđiju, rekao je da je ovaj dan bitan kako bi se pokazalo i onima koji to ne priznaju “da smo i mi ljudi, izbegli, proterani”.
“Oduzeli su nam sve. Proterali su nas i nemamo nikakva prava u Hrvatskoj. U Slunju odakle sam proteran je pusto, i nemam gde i kome da odem tamo. Podneo sam nekoliko puta zahtev za pomoć za obnovu, ali od toga nije bilo ništa”, rekao je on.
Ministar za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je takođe stigao u Raču, naglasio je u izjavi Tanjugu da je ovo obeležavanje izuzetno značajno:
“Srbija je 20 godina ćutala, propuštala da kaže koliko je boli ‘Oluja’, koliko je bole 250. 000 proteranih, 2. 000 ubijenih, najveće etničko čišćenje u Evropi. Možemo slobodno da kažemo da je to i najveće etničko čišćenje u istoriji srpskog naroda, jer nikada u istoriji nije za tako kratko vreme toliki broj naroda trajno otišao da se nikada ne vrati”, objasnio je on.
Vulin je izrazio uverenje da će preko ovog sećanja svet bolje da nas razume i vidi koliko nas te rane bole, kao i da će se u buduće ponašati u skladu s tim, da i ovaj narod ima svoje emocije i da se nad njihovim žrtvama mora spustiti glava.
Centralnoj državnoj manifestaciji prisustvali su članovi vlada Srbije i RS, predsednicaNarodne skupštine Srbije Maja Gojković, predstavnici Narodne skupštine RS i drugih državnih organa, predstavnici Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, diplomatskog kora i brojni građani.
U podne sirene i zvona
Danas, tačno u podne, oglasiće se zvona sa srpskih pravoslavnih crkava u Srbiji i Republici Srpskoj i sirene.
Iz vlade pozivaju građane Srbije da u podne zastanu i da taj minut posvete sećanju na sve ubijene i stradale.
Akcija Oluja počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća odbrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.
Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u Knin i istakla hrvatsku zastavu.
U operaciji je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog veća odbrane, dok je srpska strana imala 31. 000 vojnika.
U toj akciji izbeglo je više od 250.000 Srba, pa se ona ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.
Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.
Dokumentaciono-informativni centar Veritas u svojoj evidenciji ima imena 1. 960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1. 205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.
