U 7 sati ujutro, dok se mnogi tek tada bude, Želimirka Lukić iz Bosuta već završava sa mužom krava i iščekuje da stigne cisterna koja otkupljuje mleko. Dva puta dnevno muze 15 krava koje daju 200 do 250 litara mleka, a od onoga što ne preda za otkup ova vredna domaćica pravi sir i kajmak. Deo obaveza koje joj nakon toga predstoje u toku dana jesu i poslovi u bašti u čemu ima pomoć od svekrve. Ubrano voće i povrće kasnije završava u njenim teglama koje čuvaju ukuse tradicije. Pravi turšiju, pekmez, sokove, kiseli paprike i krastavčiće, peče rogu, puni paprike kupusom – sve što je naučila još kod mame dok je bila devojka.
-Dosta stvari sam i ovde prihvatila, kad sam se udala i došla u Srem, a to sam prenela i na ćerku koja mi pomaže kad god je kod kuće, s obzirom da radi u Novom Sadu. Spremanje zimnice započnem kuvanjem džemova, ove godine sam pravila samo od šipka jer kajsija nije rodila. Uvek pravim veće količine ako iduća godina podbaci kao što je to sad bio slučaj, pa da možemo da jedemo prošlogodišnje zalihe. Polovinom jula krenulo je kuvanje paradajza, a ove godine sve je poranilo zbog visokih temperatura. Imali smo borbe i sa vrućinama i sa insektima, rod je podbacio, nismo imali nijedne višnje ni kajsije. Jedino smo uspeli da sačuvamo paradajz zahvaljujući zalivnom sistemu kap po kap koji imamo. Nakon toga pekla sam rogu, barila papriku, zatim baburu punila kupusom, a onda su na red došli krastavčići. Od prošle godine više ne pravim ajvar pošto ga moji ukućani slabo jedu. Većina žena u našem selu pravi neku osnovnu zimnicu, čak i one koje idu na posao organizuju se pa priskaču u pomoć jedna drugoj kako bi posao bio na vreme završen. Najlakše je kupiti gotovo u marketu, samo je pitanje koliko je to i zdravo, zbog toga sam se i opredelila da pravim sve domaće, bez aditiva i konzervansa – priča Želimirka.
Ona ističe da život žene na selu nije lak, jer uvek ima posla. I sama reč “domaćica” znači da žena ima obavezu nabavke, kuvanja, pranja, spremanja, pa još kad se tome prirodaju i poslovi u bašti i u štali, onda veoma malo ostane vremena za odmor.
-Moj radni dan počinje u pet sati, a završava se uveče oko pola deset. Ipak, ovog leta sam se odmarala više nego ranije jer su bile vrućine pa nije moglo preko dana mnogo da se radi. Takođe, bila sam i u banji i na moru sa decom. Uz dobru organizaciju poslova, ostane mi slobodnog vremena za čitanje, što mi je hobi. Pre dve godine od biblioteke sam dobila nagradu za najveći broj pročitanih knjiga, a prijatelji i rodbina mi za slavu uvek donose knjige za poklon, jer znaju da u njima najviše uživam – kaže Želimirka iz Bosuta.
Sanja Mihajlović
