Nacionalna služba za zapošljavanje tokom proteklog perioda realizovala je niz programa, odnosno raspisala više javnih poziva/konkursa u cilju smanjenja broja nezaposlenih lica. Svi pozivi/konkursi se mogu podeliti u nekoliko kategorija, pa tako deo njih se odnosi na obezbeđivanje dodatnog obrazovanja ili obuku nezaposlenih lica, zatim na one koji se odnose na samozapošljavanje i one koji su namenjeni poslodavcima.
Kako je objasnila Marijana Grabić, direktorka Filijale Sremska Mitrovica interesovanje za sve javne pozive je zadovoljavajuće, ali posebno zanimljivi su pozivi za samozapošljavanje.
– Javni pozivi koji spadaju u grupu dodatnog obrazovanje i obuka su namenjeni licima kojima treba ili prvo radno iskustvo, kao što je stručna praksa (Moja rva plata), licima koja treba da se osposobe za rad u struci. Uključivanjem u mere dodatnog obrazovanja i obuke nezaposlena lica dobijaju priliku da steknu nova znanja i tako povećaju svoje šanse u pronalaženju posla – kaže Grabić.
Obuke za tržište rada su mera aktivne politike zapošljavanja, koja je namenjena, pre svega, nezaposlenima.
Cilj ove mere je podizanje nivoa kompetentnosti, konkurentnosti i zapošljivosti nezaposlenih lica kroz sticanje dodatnih znanja i veština za obavljanje poslova u okviru stečenog ili novog zanimanja. Vrste obuka za tržište rada su usklađene sa potrebama lokalnog tržišta rada i poslodavaca, kao i utvrđenim potrebama lica.
Obuka na zahtev poslodavca
Mera obuka na zahtev poslodavca podrazumeva učešće u finansiranju obuke nezaposlenog radi sticanja znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, ukoliko na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta.
Mera pripravništva
Mera pripravništva za mlade sa visokim obrazovanjem podrazumeva stručno osposobljavanje nezaposlenog za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno visoko obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom, uz zasnivanje radnog odnosa.
Mera se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru i traje u skladu sa zakonom, odnosno na osnovu pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Nacionalna služba za zapošljavanje meru finansira najduže do 12 meseci, i to:
•do 9 meseci za lica sa šestim nivoom kvalifikacija i/ili 180 ESPB,
•do 12 meseci za lica sa najmanje šestim nivoom kvalifikacija i 240 ESPB.
Mera pripravništva za mlade sa visokim obrazovanjem realizuje se kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru, koji redovno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ima kadrovske, prostorne i tehničke kapacitete za realizaciju mere.
Poslodavcu tokom realizacije mere Nacionalna služba refundira na mesečnom nivou neto minimalnu zaradu lica uvećanu za 20% (za pun fond radnih časova) i pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a poslodavac je u obavezi da pripravniku isplaćuje zaradu u skladu sa zakonom.
Sredstva dodeljena po osnovu mere su pomoć male vrednosti (de minimis pomoć).
Kandidat koji se uključuje u meru mora da ima status nezaposlenog lica, koje se vodi na evidenciji Nacionalne službe najmanje tri meseca, najmanje šesti nivo kvalifikacije, do 30 godina starosti, da nema radnog iskustva u zanimanju za koje je stečena kvalifikacija ili ima radnog iskustva kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž i da nije u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva poslodavca za učešće u meri bilo u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Osobe sa invaliditetom, Romi i Romkinje i mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama, uključuju se u meru, bez obzira na godine starosti i dužinu trajanja evidencije o nezaposlenosti.
Mera pripravništva za mlade sa srednjim obrazovanjem podrazumeva stručno osposobljavanje nezaposlenog za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno srednje obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom, uz zasnivanje radnog odnosa.
Mera se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru i traje u skladu sa zakonom ili pravilnikom, a Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba) učestvuje u finansiranju mere najduže do 6 meseci.
Nezaposleni koji ima radno iskustvo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u zanimanju koje je uslov za rad na tim poslovima, u meru se može uključiti za preostalo vreme potrebno za sticanje uslova za polaganje pripravničkog/stručnog ispita.
Poslodavcu tokom realizacije mere Nacionalna služba refundira na mesečnom nivou neto minimalnu zaradu lica (za pun fond radnih časova) i pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju do 6 meseci, a poslodavac je u obavezi da pripravniku isplaćuje zaradu u skladu sa zakonom.
-Poslednji javni poziv koji se odnosi na dodatno znanje i obuke jeste sticanje praktičnih znanja. To je program koji je namenjen za lica sa završenom osnovnom školom ili za lica koja su na evidenciji NSZ duže od 18 meseci. Onima koji nemaju nikakvo radno iskustvo, završenu srednju školu i treba da se obuče za neke pomoćne poslove, kao šti su pomoćni ugostitelji, kuvari, magacioner, pomoćni kuvar… Uglavnom su to lica bez dugoročnog zaposlenja, starije osobe koje imaju neka zastarela znanja i veštine, a da bi se zaposlile, moraju da steknu nova. Kod ovog programa poslodavac zapošljava lice i isplaćuje mu minimalnu zaradu, a NSZ refundiramo ta sredstva određen period 3 ili 6 meseci – kaže Grabić.
Osobe sa invaliditetom
– Jako bitni javni pozivi su oni namenjeni osobama sa invaliditetom, a delimo ih u tri kategorije – javni pozivi za radnu aktivaciju, zatim za subvenciju zarade osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva i javni pozivi za refundaciju troškova podrške osobama sa invaliditetom koji se zapošljavaju pod posebnim uslovima. Kada je reč o javnim pozivima za radnu aktivaciju u pitanju je nov program koji je prvi put raspisan ove godine. Naime, ukoliko poslodavac zaposli osobu sa invaliditetom, a ta osoba treba da se obuči za neke konkretne radne zadatke, Nacionalna služba za zapošljavanje četiri meseca refundira poslodavcu iznos plata, poreza i doprinosa na minimalnu zaradu – objašnjava direktoricica mitrovačke filijale NSZ.
Kod javnih poziva za subvencionisanje zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli takvo lice, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu, u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Subvencija zarade se odobrava na osnovu podnetog zahteva poslodavca, u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, a ostvaruje se prema propisima o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći.
SAMOZAPOŠLJAVANJE
Subvencija za samozapošljavanje dodeljuje se u jednokratnom iznosu od 300.000,00 dinara, odnosno 330.000,00 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
Pravo na dodelu subvencije za samozapošljavanje nezaposleni može da ostvari pod određenim uslovima, a neki od njih su završi obuku “Put do uspešnog preduzetnika” koja se poslednje dve godine izvodi online, da delatnost obavlja narednih 12 meseci od dobijanja subvencija za samozapošljavanje i da za to vreme redovno plaća poreze i doprinose…
– Nacionalna služba za zapošljavanje prati efekte ovog programa i rezulati su odlični – preko 70% lica koja dobiju subvenciju i posle pet godina i dalje rade. To su uglavnom lica koja imaju dugoročan plan i ne otvaraju firmu kratkotrajno, jer 300.000 dinara nije dovoljan iznos, ukoliko ta neka delatnost zahteva veća ulaganja, ali zna biti velika motivacija i stimulacija da neko registruje firmu i da zvanično počne da radi zvanično – istakla je Grabić.
POZIVI NAMENJENI POSLODAVCIMA
U Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja, koji se donosi na period od tri godine, između ostalog kroz analizu lica na evidenciji NSZ definiše se koje su to kategorije teže zapošljivih lica. Upravo zato postoji mera kojom se subvencionišu poslodavci koji zaposle lica iz tih kategorija. To su osobe koje na su na evidenciji, odnosno čekaju posao duže od 12 meseci, lica sa sa završenom samo osnovnom školom preko 50 godina starosti, mladi do 30 godina starosti takođe bez srednjoškolskog obrazovanja, Romi, Romkinje, osobe sa invaliditetom, samohrani roditeljim korisnici novčane i socijalne pomoći, žrtve porodičnog nasilja.
Iznos subvencije zavisi od toga na kojoj opštini poslodavac obavlja delatnost, odnosno da li spadaju u nerazvijene ili razvijene. U Sremu su sve opštine su razvijene izuzev Šida i Iriga, znači ukoliko poslodavac sa teritrorije ostalih opština zapošljava lice iz kategorije teže zapoljivih odtvaruje pravo na subvencije u visini od 230.000 (276.000 dinara za osobe sa invaliditetom). Ukoliko je poslodavac sa teritorije Šida ili Iriga visina subvencije iznosi 255.000 dinara (306.000 dinara za osobe sa invaliditetom). Ugovorna obaveza je na godine dana i tokom tog perida poslodavac je dužan da novozaposlenom uredno plaća poreze i samodoprinos.
D.T.
*Projekat „Plata, a ne socijala” sufinansiran je iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
