Piše: Nemanja Milošević
Protiv jednog upravnika više stambenih zajednica u Rumi ovih dana podneta je krivična prijava zbog, kako navode čelnici ove opštine, sumnje na krivična dela prevara i zloupotreba poverenja. Sa detaljima pomenutih navoda nisam posebno upoznat, jer živim u Sremskoj Mitrovici, ali ova vest naterala me je na razmišljanje o tome šta nam je, kao građanima, donelo profesionalno upravljanje stambenim zajednicama.
Vođenje stambene zajednice uglavnom nikada nije bio poziv oko kog su se ljudi otimali, izuzev pojedinih entuzijasta. Briga o zajedničkom domu nikako nije lak posao, a postoje i kuće u kojoj čeljad nisu baš najsložnija. S tim u vezi, pre nekoliko godina, brojne stambene zajednice dobile su prinudne profesionalne upravnike, zbog manjka želje njihovih stanara da se uhvate u koštac sa poslom vođenja zgrade kao pravnog lica.
U tom trenutku, siguran sam da su se mnogi radovali. Uz nešto veće mesečne dažbine, ljudi su verovali da će od sada njihovu zajedničku kuću voditi nepristrasni profesionalci, marljivi, obučeni i sposobni za posao koji obavljaju. Međutim, vreme je pokazalo da nisu baš svi profesionalni upravnici profesionalci u svom poslu…
Bar kada je o Sremskoj Mitrovici reč, moram da napomenem da je trošenje zajedničkih finansijskih sredstava u ovom slučaju ipak postalo transparentnije, jer svako od stanara u svakom trenutku ima uvid u zajednički račun preko svog mobilnog telefona. I to svakako nije problem. Ipak, daleko od toga da problema nema, a čitajući vest koja je inicirala redove koje upravo pišem, uvideo sam da je situacija u svim opštinama i gradovima manje-više slična.
Prvi i osnovni problem profesionalnog upravljanja predstavlja činjenica da profesionalni upravnik često ne živi u stambenoj zajednici koju vodi. A, iskustvo mi govori da plata profesionalnog upravnika nije dovoljan motiv za njegovu bezuslovnu posvećenost problemima stanara. Otuda, od tog prvog problema, čini mi se, nastaju i svi ostali.
Na primer, da li ste se nekada suočili sa sporim i neadekvatnim reagovanjem u slučaju nepredviđenih, hitnih slučajeva? Ukoliko ste nekada imali problem sa pucanjem zajedničke cevi ili obilnim prokišnjavanjem, koliko dugo je trebalo vašem profesionalnom upravniku da odreaguje i koliko dugo je trajalo rešavanje vašeg problema?
Koliko znam, na limare i majstore za krov neki su čekali i mesecima, a njihov izlazak na teren nije bio garant da će problem biti rešen. U takvim slučajevima, jedine dve stvari koje ne kasne su plata profesionalnog upravnika i plaćanje računa izvođaču radova, dok štetu koja je zbog neblagovremenog rešavanja problema nastala, po pravilu, snosi sam stanar.
Ako se problem reši iz prvog pokušaja, možete sebe smatrati srećnim dobitnikom. Međutim, ukoliko majstor ne obavi kako treba posao za koji je plaćen i ukoliko ste ponovo primorani da problem prijavite profesionalnom upravniku, isti ili drugi majstor se ponovo šalje na lice mesta i po pravilu – ponovo plaća zajedničkim sredstvima! Tako imamo primere u kojima su stambene zajednice po nekoliko puta plaćale intervencije za jedan te isti problem, koji i po godinu-dve dana nije rešen. A, ukoliko bi se stanari zainteresovali za to šta će biti sa sredstvima koja su uzaludno isplaćena nekakvim šarlatanima i kvazi-majstorima – uglavnom bi nailazili na sleganje ramenima osobe koja je za njihovo angažovanje bila odgovorna.
Ovo je, naravno, jedan od najgorih problema sa kojima se možete suočiti. Ipak, tu su i oni malo blaži. Na primer, ako je vaša zgrada ove godine bila na redu za krečenje, da li ste obratili pažnju na kvalitet izvršenih radova? Da li su moleri izgletovali baš svaku pukotinu, da li su okrečili ceo plafon, ćoškove, teže pristupačne delove hodnika? E, baš o tome vam govorim.
Sad, da li su ovakvi problemi nastali u nedostatku stručnih zanatlija, ostaje nam da se pitamo. Ostaje i činjenica da stanari stambenih zajednica svakog meseca plaćaju redovno i investiciono održavanje zgrade, kao i deo plate profesionalnog upravnika, što u prevodu znači da postoji plaćena osoba koja o tim stvarima umesto njih treba da razmišlja. Ali, sudeći po ličnom, ali i iskustvu poznanika i prijatelja širom Srema, ta osoba se najčešće domaćinski ophodi samo prema poštanskim sandučićima, kako bi svakog meseca mogla da nas obraduje mesečnim računima.
