Fruškogorski lipov med – najčistiji med u Evropi!

Oduvek je Srem bio poznat po raznim gastronomskim špecijama. Meso od mangulice, domaća slanina, kobasice i sremski kulen već dugo predstavljaju pravi brend ovog područja, a za njima kvalitetom i popularnošću ne zaostaje ni vino sa obronaka jedine naše planine.

Međutim, postoji nešto po čemu je ovo područje jedinstveno, nešto što nigde u Evropi, pa možda i svetu ne postoji. Med nastao od polena iz jedne od najvećih lipovih šuma u Evropi, najčistiji je sortni med starog kontinenta.

S tim u vezi, Društvo pčelara „Jovan Živanović“, registrovano u Novom Sadu, izborilo se da upravo Fruškogorski lipov med dobije oznaku zaštićenog geografskog porekla, čime je jedinstvenost ovog pčelinjeg proizvoda i zvanično potvrđena.

S tim u vezi, o osobenostima ovog meda, kao i prednostima i izazovima koje oznaka zaštićenog geografskog porekla sa sobom nosi, za Sremske novine govorio je jedan od njegovih proizvođača, Bore Berendika iz Sremske Mitrovice.

– Fruškogorski lipov med je jedini med čiji se kvalitet može izmeriti, jer osim toga što nosi geografsko poreklo, on je i čist sortni med sa, po pravilu, više od 60 odsto lipovog polena. To je minimum koji mora biti zadovoljen, ali prilikom sertifikacije rezultati analize su umeli da pokažu da je procenat lipovog polena u našem medu često i veći od 90 odsto. Tako čist med je jako teško pronaći bilo gde u svetu, a posebno je važno napomenuti i da je lipa biljka koja nije tretirana nikakvim hemijskim sredstvima – priča Bore.

Oznaku geografskog porekla Fruškogorski lipov med nosi već deset godina i ona, kako kaže naš sagovornik, kupcu garantuje da se u tegli nalazi lipov med, nastao na prostoru Nacinalnog parka Fruška gora. Osim geografskog porekla, ovaj sertifikat garantuje i to da je med proizveden na tradicionalan način, kao i kvalitet samog proizvoda.

– To je bio zajednički projekat pčelara sa Fruške gore, a od nekoliko ljudi na početku, naš broj je iz godine u godinu rastao – kaže Bore Berendika i dodaje:

– Razlika između Fruškogorskog lipovog meda i običnih medova je u tome što je čist sortni. Da bih dobio ovaj med, košnica mora biti potpuno očišćena od svih medova. Medište mora biti potpuno izvrcano, kako bi se dobio čist lipov med i kako se polen ne bi mešao. Bez toga niko od nas ne bi mogao da dobije sertifikat. Takođe, Fruškogorski lipov med mora biti proizveden, izvrcan i pakovan isključivo na Fruškoj gori.

Ovaj proizvod našao se i u nekoliko evropskih projekata, a jedan od najvažnijih bio je „Lipov med za održivi razvoj dunavskog mikroregiona“, koji je realizovan uz podršku Evropske unije i Austrijske razvojne agencije. Projekat je bio vredan više od 222 hiljade evra, a obuhvatio je edukaciju pčelara, opremanje laboratorija, obezbeđivanje pčelinjih društava i košnica za mlade pčelare, kao i sertifikaciju proizvoda.

Fruškogorski lipov med za sada nosi nacionalnu oznaku, a jedan je od prvih proizvoda iz Srbije koji se našao u procesu dobijanja evropske oznake zaštićenog geografskog porekla. Kako ističe naš sagovornik, nakon usklađivanja srpskih i evropskih zakona koji definišu ovu oblast, ova evropska oznaka mogla bi da im donese ozbiljniji plasman na evropsko tržište i pomogne u rešavanju problema sa kojim se proizvođači ovog meda suočavaju.

Kupovna moć u Srbiji utiče na plasman

Kako saznajemo, zbog samog procesa sertifikacije i specifičnog načina proizvodnje, Fruškogorski lipov med je po pravilu nešto skuplji od drugih vrsta meda koje ne nose oznaku zaštićenog geografskog porekla.

– Zato svi mi imamo problem sa plasmanom. Pre svega, naš narod nema razvijenu naviku konzumiranja meda, a oni koji ga kupuju, uglavnom se ne vode kvalitetom, nego cenom proizvoda. Oznaka zaštićenog geografskog porekla kupcu predstavlja garanciju trećeg lica, ali naš kupac prosto nije u prilici da ga priušti. Mi redovno nastupamo na sajmovima, bazarima i drugim manifestacijama, ali prodaja je daleko niža od količine koju mi kao proizvođači možemo da proizvedemo. Zato mislim da je potrebno više raditi na promociji ovog našeg brenda, u šta je potrebno uključiti različite institucije, kao i više opština koje se oslanjaju na teritoriju Fruške gore. Za sada, podršku nam pruža Grad Novi Sad, koji nam pomaže oko finansiranja same sertifikacije – objašnjava naš sagovornik.

Borba protiv falsifikata

Falsifikacija meda jedan je od najvećih problema sa kojima se suočavaju pčelari širom Srbije, pa i Evrope. Zato je sertifikacija meda uz oznaku zaštićenog geografskog porekla jedan od vidova borbe protiv ovog problema, a sve u cilju zaštite proizvođača i sprečavanja obmane potrošača.

Međutim, problem i dalje nije rešen, a falsifikovani med i dalje je konkurentan na domaćem tržištu zbog svoje niske tržišne cene.

– Teško se možemo izboriti sa falsifikovanim medom, što nije problem samo u Srbiji. Mi se borimo protiv toga, ali za sada još uvek bezuspešno. Prosto, neverovatno je da se u prodavnicama može kupiti „med“ po 300-400 dinara za kilogram, a po toj ceni se ne bi isplatilo ni da ga proizvode od šećera. Tegle od tog „meda“ nemoguće je oprati, što dovoljno govori o njegovom sastavu – objašnjava Bore i dodaje:

– Postoje i oni koji imaju registrovano gazdinstvo i u svom posedu imaju pet košnica. Međutim, prodaju med tokom čitave godine i imaju velike količine. A vrlo je teško odrediti čiji je falsifikovani med. Na primer, prilikom izvoza u rinfuzi, teško je utvrditi čiji med je pokvario kvalitet čitave količine prilikom analize. Situacija prilikom prodaje na malo je drugačija i onaj ko poznaje svojstva meda lako može prepoznati koji je med pravi, a koji falsifikat. Ali, to ne umeju svi i onda opet dolazimo u situaciju da nam falsifikovani med predstavlja ozbiljnu konkurenciju.

Može li bolje?

Ova situacija može se popraviti, smatra naš sagovornik, a to je moguće samo poštovanjem zakonskih propisa i rigoroznom kontrolom proizvoda i načina proizvodnje. Oznaka zaštićenog geografskog porekla samo je jedan od koraka u zaštiti autentičnog proizvoda i njegovog proizvođača, ističe, a budućnost plasmana Fruškogorskog lipovog meda u perspektivi se može ogledati u zajedničkom nastupu na tržištu i afirmaciji izvoza.

Proizvođači Fruškogorskog lipovog meda, inače, već nastupaju pod zajedničkom oznakom, sa proizvodom u zajedničkoj ambalaži, označenom zvaničnom markicom izrađenom od strane Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca, koja između ostalog potvrđuje da je njihov med kontrolisanog kvaliteta.

Ipak, dobijanjem evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, pčelari koji proizvode Fruškogorski lipov med mogli bi se naći u nešto povoljnijem položaju, jer bi se na taj način stvorila mogućnost zajedničkog nastupa na evropskom tržištu, što bi osim samim proizvođačima, donelo određene benefite regionu Srema, pa i čitavoj Srbiji koja bi i zvanično na prostoru Evropske unije bila prepoznata po ovom jedinstvenom brendu.

N. Milošević

Ovaj sadržaj nastao je u okviru Evropske nedelje zelene diplomatije u koprodukciji sa Evropskom kućom Novi Sad koja je deo informacione mreže Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Evropska nedelja zelene diplomatije 2024. ističe posvećenost EU suočavanju sa globalnim ekološkim izazovima, istovremeno jačajući aktivnu ulogu Srbije u ovoj zajedničkoj misiji.