Poslednje dve decenije Društvo Rusina Sremska Mitrovica zauzima veoma važno mesto na kulturnoj mapi Srema i Grada Sremska Mitrovica. U svom višedecenijskom radu objedinjuje sve kulturne institucije u gradu, a akcenat je na očuvanju nacionalnog identiteta, običaja, tradicije i jezika Rusina u Sremskoj Mitrovici.
Posle pauze od skoro četiri decenije Društvo Rusina osnovano je 2004.godine od strane rusinskih entuzijasta i poštovalaca Rusina. Prvi korak napravio je Mihajlo Grabanja, a u toj ideji su ga pratili Evgenija Ljubotina, Nada Kolesar Adamović, Jakim Papuga, Aleksandar Vaščanin, Toša Ferenc i Branko Hodoba. Oni su utemeljivači i prvi poslenici društva. Za prvog predsednika izabran je Mihajlo Grabanja, a za sekretara Vladimir Balašćak.
Za presednika je izabran Vladimir Balašćak 28. februara 2007. godine, a za sekretara Vera Sakan.
Od tog momenta potpomognuti ogromnom podrškom Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina i Gospodinom Miroslavom Keveždijem, te Nacionalnim Savetom Rusina na čelu sa Gospodinom Slavkom Orosom, Gradom Sremska Mitrovica, kreće se sa intenzivnijim radom, realizacijom konkretnih programa, povećanjem članstva, a sve u cilju očuvanja nacionalnog identiteta, jezika i kulture Rusina na nivou Sremske Mitrovice.
Već skoro asimilovani Rusini se podižu kao feniks iz pepela. Pri Društvu se osnivaju pevačka grupa „Rusinski slavuji“ pod dirigentskom palicom renomiranog operskog soliste Aleksandra Stefana Radiševića, a kasnije vrsnog muzičkog pedagoga i profesorke Stanislave Budišin, dramsko-recitatorska sekcija koju vodi Vladimir Balašćak i jezička sekcija sa profesorkom Draganom Nenadić.
U okvirima rada na predlog Balašćak Vladimira i Vere Sakan, krajem 2007. donosi se odluka da se utemelji svečana akademija „Majci Rusinki“, sa kojom počinje obeležavanje doseljavanja Rusina na prostor Sremske Mitrovice. Prva akademija „Majci Rusinki“ izvedena je 18. maja 2008. godine u saradnji svih kulturnih institucija u gradu i svih sekcija Društva, na čelu sa velikim gradskim tamburaškim orkestrom pod dirigentskom upravom Zorice Opačić.
Pevačka družina „Rusinski slavuji“ snima CD kompilaciju „Rusinski slavuji sremske ravnice“, sa rusinskim pesmama i izborom najlepše poezije, a svoj veliki doprinos dali su operski solista Aleksandar Stefan Radišević i glumica Jelena Janković snimajući rusinska dela kako bi ostala zabeležena za buduća pokolenja. Nakon toga, Društvo se po prvi put pojavljuje na renomiranom rusinskom festivalu „Crvena Ruža“.
Kao poseban i značajan deo u umetničkom radu, osniva se pozorišna trupa „Irena Kolesar“, sa imenom glumice koja je postavila temelj jugoslovenskoj kinematografiji. Po prvi put se posle gotovo više od pola veka izvode predstave na rusinskom jeziku i dvoojezično, koje obilaze svet.
Na mesto Sekretara Društva 2009.godine, dolazi Olivera Delić, muzejski savetnik i stavlja se akcenat u radu na približavanje i upoznavanje svih kulturnih konzumenata sa Rusinima i njihovim životom i radom.
Kroz fenomenalne i nesvakidašnje umetničke projekte koje je sprovodila gospođa Olivera Delić, svojim predanim i energičnim radom i podrškom Muzeja Srema publika se upoznaje sa nošnjom Rusina u prošlosti.
Neiscrpnim kreativnim radionicama koje je vodila, sve mitrovačke osnovne i srednje škole, te građanstvo upoznavali su se sa Rusinima i njihovom tradicijom i običajima.
Njen energični rad na projektu „Ruža u marami“, postigao je cilj, što dovodi do toga da Društvu Rusina u velikom broju pristupaju Srbi, Hrvati, Slovaci, ljudi iz mešovitih brakova, te svi ljudi dobre volje, želeći da se druže, učestvuju u umetničkom stvaranju i pomognu Rusinima, malom narodu da sačuva svoj identitet. Na tome im od srca veliko hvala.
Krajem 2020. godine u saradnji sa Novinskom Asocijacijom Rusina i potpomognuto državnim organima nadležnim za kulturu i umetnost, Društvo objavljuje monografiju dramske umetnice Irene Kolesar.
Rusini su narod koji nema matičnu zemlju, najviše su podložni asimilaciji, a njihova Srbija ih je bratski prigrlila u svoj zagrljaj.
Gde god živeli i stvarali njihov poseban pečat su jezik, kultura i umetnost, glavno geslo „Tuđe poštovati, a svoje čuvati“, a sve zajedno objediniti u ljubavi.
Vladimir Balašćak
Остатнї два децениї „Дружтво Руснацох Сримска Митровица“ забера важне место на културней мапи Срима и городу Сримска Митровица. У своєй вецейдеценийней роботи сотрудзує зоз шицкима городскима институциями култури, а акцент на очуваню националного идентитету, обичайох, традициї и язика Руснацох у Сримскей Митровици.
После павзи од скоро штири децениї „ Дружтво Руснацох“ основане 2004. року з боку руских ентузиястох и почитовательох рускей заєднїци. Перши крочай направел Михайло Грабаня, а у тей идеї го провадзели Євґения Люботина, Нада Колесар Адамович, Яким Папуґа, Александар Ващанин, Тоша Ференц и Бранко Ходоба. Вони снователє и перши дїяче у Дружтве. За першого предсидателя вибрани Михайло Грабаня а за секретара Владимир Балащак.
За предсидателя вибрани 28. фебруара 2007. Владимир Балащак, а за секретара Вера Сакан.
Од того часу, а зоз потримовку Заводу за културу войводянских Руснацох и тедишнього директора Мирослава Кевеждия и тедишнього предсидателя Националного совиту рускей националней заєднїци Славка Ороса, города Сримска Митровица, руша ше зоз интензивнєйшу роботу и реализацию конкретних програмох. Звекшує ше членство, а шицко у цилю очуваня националного идентитету, язика и култури Руснацох у Сримскей Митровици.
Уж скоро асимиловани, Руснаци ше дзвигаю як феникс. При Дружтве ше формує шпивацка ґрупа „Руски соловеї“ под дириґентску палїчку познатого оперного солисти Александра Стефана Радишевича, а познєйше, визначней музичней педаґоґинї и професорки Станислави Будишин. Драмско-рецитаторску секцию водзи Владимир Балащак а язичну секцию водзи професорка Драґана Ненадич.
У рамикох роботи на предклад Владимира Балащака и Вери Сакан, концом 2007. приноши ше одлуку о снованю святочней академиї „Мацери Рускинї“ зоз котру почина означованє присельованя Руснацох на простор Сримскей Митровици. Перша академия „Мацери Рускинї“ отримана 18.05 2008. року у сотруднїцтве шицких културних институцийох у городу и шицких секцийох Дружтва на чолє зоз Вельку городску тамбурову орхестру под дириґентску палїчку Зорици Опачич.
Шпивацка ґрупа „Руски соловеї“ зняла ЦД компилацию „Руски соловеї сримскей ровнїни“ зоз рускима писнями и вибором найкрасших стихох, а вельке доприношенє дали оперски солиста Александар Стефан Радишевич и ґлумица Єлена Янкович котри знїмали руски скарб як би вон остал зазначени за будуци поколєня. После того Дружтво ше першираз зявює на реномираним руским фестивалу „Червена ружа“.
Як окремне доприношенє и значна часц у уметнїцкей роботи то формованє театралней ґрупи зоз назву филмскей и театралней ґлумици Ирени Колесар, чийо мено уткане до фундаментох югославянскей кинематоґрафиї. По першираз, после скоро пол вика даваю ше представи на руским язику и двоязично и зоз нїма ше обиходзи швет.
На место секретара Дружтва 2009. року приходзи Оливера Делич, музейна совитнїца, и кладзе акцент у роботи на приблїжованє и упознаванє ширшей сримскомитровацкей явносци зоз Руснацами и їх животом и роботу. През иновативни и нєкаждодньови уметнїцки проєкти котри реализовала совитнїца Оливера Делич и моцну потримовку Музея Сриму публика ше упознава зоз дакедишнїм облєчивом Руснацох.
Зоз численима креативнима роботнями котри водзела, школяре шицких митровицких основних и штреднїх школох и гражданє упознали ше зоз Руснацами и їх традицию и обичаями.
Єй робота на проєкту „Ружа на хусточки“ посцигла циль и до „Дружтва Руснацох“ у вельким чишлє приходза Серби, Горвати, Словаци, людзе зоз мишаних малженствох, жадаюци дружиц ше, участвовац у уметнїцким твореню и помогнуц Руснацом, малочисленей заєднїци же би очувала свой идентитет. За то им припада од шерца велька подзековносц.
Концом 2020. року у сотруднїцтве зоз Новинарску асоцияцию Руснацох , Држтво достава потримовку од надлєжних державних орґанох и институцийох, и обявює кнїжку „Ошмих порцуловей фиґурини“ своєфайтове моноґрафске виданє о драмскей и филмскей уметнїци Ирени Колесар.
Руснаци народ котри нєма державу матичного народу. Руска заєднїца под уплївом тирвацого процесу асимилациї, а Сербия Руснацох прилапела и братски притулєла ґу себе. Дзе ґод да жию и творя, їх окремна характеристика язик, култура и уметносц, а главне ґесло „Цудзе почитовац, а свойо чуваме“, а шицко вєдно обєдинєне до любови.
Владимир Балащак/Зденко Лазор
Projekat „Od Karpata do sremske ravnice“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт „Од Карпат до сремськей рівниці“ є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.Top of Form
