U Narodnoj biblioteci “Dositej Obradović“ u Staroj Pazovi otvorena je izložba “200 godina od rođenja pesnika mladosti i prirode Branka Radičevića“. Ona će biti i deo obeležavanja dva veka od rođenja velikog srpskog pesnika u programu, koji će biti priređen na Saboru bibliotekara Srema u Irigu, prvog petka u oktobru, saznajemo od autorke Izložbe dipl. bibliotekarke Marije Vučković.
-Postavka u Biblioteci je obuhvatila ceo život Branka Radičevića sa naglaskom na manje poznati privatni život. Posetiocima sam predstavila ono što je meni bilo interesantno, njegove susrete sa izuzetnim ljudima tog vremena, sa Vukom Karadžićem, Njegošem, Zmajem, Minom Karadžić, Daničićem i Natoševićem. Naravno, jedan deo izložbe posvećen je njegovom stvaralaštvu, govori o njegovom stilu, prethodnicima i tragu koji je ostavio u poeziji – kaže Marija.
U osnovnim podacima o čuvenom pesniku navodi se da je Branko Radičević rođen 1824. godine u Slavonskom Brodu, gde je završio osnovnu školu da bi 1835. upisao Gimnaziju u Karlovcima. Sedmi i osmi razred Gimnazije završava u Temišvaru, gde mu je otac radio kao carinik. Presudan uticaj na njegovo stvaralaštvo i izvesni društveni angažman ima Vuk Karadžić i krug njegovih prijatelja, koje Branko upoznaje kao mladić od dvadeset godina.
Već 1847. godine izlazi prva zbirka njegovih pesama na čistom narodnom jeziku. Iste godine Vukova borba za narodni jezik krunisana je obajvljivanjem njegovog prevoda Novog zaveta i snažno podržana Njegoševim Gorskim vjencem i Daničićevom knjigom Rat za srpski jezik i pravopis. Radičević je umro kada je imao samo 31 godinu, od tada neizlečive tuberkuloze. Objavio je samo dve zbirke pesama.
-Na ovoj Izložbi najviše pažnje posvećeno je pesmama, koje je Radičević izdao za života. Prikazala sam i njegov politički angažman i blizak odnos sa ocem – rekla je prilikom otvaranja autorka Vučković i objasnila da je u čitalištu u štampanoj formi izložen samo deo kompletne, na sajtu Biblioteke, elektronski postavljene izložbe.
Prisutne u Biblioteci pozdravila je direktorka Ljiljana Sekimić. Deo Orkestra tamburica Pazova, Bane Šanjika, Saša Mazinjanin i Sanja Žunić izveli su pesmu “Oj jesenske duge noći”, za koju se često misli da je starogradska ali je, u originalu tekst Brankov, kao što je slučaj i sa pesmom “Pevam danju, pevam noću”. U prigodnom programu otvaranja Izložbe stihove velikog pesnika čitala je Anđela Đermanović.
