Pozorišni i filmski glumac i producent, urednik televizijskog programa, kulturni radnik Ilija Bašić Ika preminuo je 22. februara 2024. godine, u 92-oj godini života.
Rođen je 19. septembra 1932. godine u Čereviću. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a školovao se i u Novom Sadu i Somboru. Bio je jedan je od osnivača novosadske filmske kuće „Neoplanta film“, kao i inicijator, jedan od osnivača i prvi predsednik Udruženja filmskih radnika Vojvodine (1977). Status samostalnog umetnika stekao je 1971. godine. U periodu od 1975. do 1995. godine bio je zaposlen u Televiziji Novi Sad, i to kao producent igranog programa, urednik posebnih programskih projekata i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika kulturno-umetničkog programa. Bio je član Akademije filmske umetnosti i nauke u Beogradu. Imao je angažmane u pozorištima iz Sombora, Čačka i Banja Luke i bio aktivan saradnik „Sterijinog pozorja“.
Najveći deo svoje profesionalne karijere posvetio je filmu, kao organizator, producent i glumac. Ostavrio je mnogobrojne uloge u filmovima Kozara, Uzrok smrti ne spominjati, Lepa parada, Doručak sa đavolom, Slike iz života udarnika, So, Parlog, Čuvar plaže u zimskom periodu, Trofej, Zalazak sunca, Moj tata na određeno vreme, Život je lep, Zločinci, Granica i Tito i ja, kao i u TV serijama (Čovek u srebrnoj jakni, Broz i ja i Greh njene majke).
Deo svog amaterskog i profesionalnog angažmana, naročito na početku i pri kraju karijere, posvetio je rodnom Čereviću i Beočinu. Početkom šezdesetih godina prošlog veka imao je zapaženu ulogu u pozorišnom životu Čerevića, kao glumac i reditelj (Davičo „Pesma“). U Čereviću je organizovao izložbe fotografija („Dragulji fruškogorskog Atosa“, „Svetosavski dani u Čereviću“…), manifestaciju „Noć muzeja“ i brojne druge kulturne događaje. U saradnji sa Kulturnim centrom opštine Beočin organizovao je izložbu skulptura vajara Jovana Soldatovića „Beleženje čoveka“, a deo festivala „Bdenje duše“ održavao se i u Beočinu.
Do kraja života je žalio što jedan od projekata kojem je, zajedno sa vajarom Jovanom Soldatovićem, posvetio nekoliko godina života, nije realizovan – to je postavljanje skulpture „Pozdrav novom milenijumu“ na platou ispred Doma kulture u Beočinu. Njegov angažman na „uvlačenju“ Zavičajnog muzeja Čerević u zvanične institucije, takođe je bio veliki.
O njegovom životu i delu snimljena su dva dokumentarna filma: „Hodam kroz prostor, pričam o vremenu“ Milana Belegišanina (2017) i „Ko je sad taj Ika Bašić“ Tamare Trninić (2023).
Nosilac je velikog broja nagrda i priznanja, od kojih su najznačajnije: Plaketa RTV Novi Sad (1976), Povelja grada Novog Sada (1985) i Zahvalnica opštine Beočin (2010).
Sahranjen je 24. februara u Novom Sadu.
