Od malih nogu Đorđa Dukića iz Ravnja fascinirale su munje, zanimalo ga je zašto grmi, kako nastaju oluje, šta utiče na vremenske (ne)prilike. Dok su druga deca trčala za loptom, sakupljala sličice i igrala se, on je sa 11 godina već počeo da vodi prvi dnevnik u kojem je redovno svakog dana beležio, za početak, najosnovnije podatke o vremenu.
-Pamtim da me je meteorologija počela interesovati prilično rano i da je to bilo za moje vršnjake, po malo neobično. Oni su imali neke drugačije hobije, dok sam se ja zanimao za vremenske uslove. Obožavao sam da slušam priče starih o olujama i bio sam fasciniran munjama koje sam foto aparatom, a kasnije telefonom “hvatao” po Mačvi. Moram priznati, da me ta fascinacija ni sada sa mojih 28 godina nije napustila. Prvi dnevnik počeo sam da pišem 2006. godine i u njemu sam vodio evidenciju vremenskih uslova za svaki dan. Bile su to prilično oskudne, šture infrmacije, ali je svakako bio neki moj početak malo ozbiljnijeg bavljenja meteorologijom – priča Ravnjanac.
Kako je pristup internetu bio sve lakši i jednostavniji, nešto kasnije počinje da vodi i dnevnik sa radarskim slikama, te da prati dejstva protivgradnih raketa, a sa posebnim akcentom na Mačvu i Srem. Zahvaljujući internetu puno toga je i naučio, jer formalno obrazovanje o ovoj oblasti nije stekao.
-Osim velikog interesesovanja koje me svakodnevno gura da još nešto naučim, saznam, pročitam, nisam se školovao za meteorologa, a prvenstvenom jer mi nikada od ruke nisu dobro išle matematika i fizika i mogu da kažem da je zato to moj hobi, a ne zanimanje, mada kroz ruke mi je prošla i dosta ozbiljna i stručna literatura koju sam nabavljao od prijatelja – kaže Đorđe.
Dati u potpunosti tačnu vremensku prognozu je, kako ističe, izuzetno teško, jer veliki je broj parametara koji se posmatra.
-Prognoze se rade na osnovu brojnih proračuna modela. Niz faktora utiče na vremenske uslove i skoro je nemoguće prognozirati vreme sa 100% tačnošću. Vrlo često se desi da meteorolozi najave jedne vremenske uslove na osnovu određenih parametara, ali dođe do iznenadnih promena i ta data prognoza ne bude tačna. Na primer padavine se za kratko vreme pojave na kartama koje se očitavaju – objašnjava Đorđe.
Ravnjanac kaže da je u poslednjih nekoliko godina vremenska prognoza za period od 5 do 7 dana sve nesigurnija, te da su ekstremne promene nešto učestalije nego pre.
-Ljudi slabo pamte, pa čim se desi neka malo jača ili izraženija promena vremenskih uslova oni misle da je to nešto neobično, međutim bilo je svega toga i ranije, ali ređe. Ekstremi su prisutni oduvek. Vreme se, istina, polako menja, pa tako razlika između godišnjih doba je sve manja, što se da primetiti nemamo više izraženo proleće i jesen – nastavlja meteorolog amater.
Inače, Đorđe na svom fejsbuk profilu objavljuje dosta detaljnu vremensku prognozu, što je počeo da čini redovno posle oluje u julu. Njegova pažnja mahom je usmerena na područje Mačve i Srema, ali prati dešavanja i u region, pogotovo neke promene koje mogu da utiču u na ove krajeve, kao što su padavine u Sloveniji, otapanje snega u Zapadnoj Srbiji, a posebno ga zanimaju uragani, zemljotresi u svetu…
Đorđe od 2017. godine u Ravnju ima svoju meteorološku stanicu, kao i još neku dodatnu opremu, a sve u cilju da njegova prognoza bude što tačnija.
-Stanicu sam nabavio u inostranstvu i dosta je kvalitetna, a podaci sa iste dostupni su mi 24 sata, sedam dana u nedelji. Osim nje posedujem još digitalni merač padavina, kao i senzor za vetar koji sam okačio na odžak, jer mora biti na 10 metara visine – završava Đorđe.
D. Tufegdžić
